Hajam – Rubaije 58 i 59

 

58

Ti što čoveka stvori od zemne grude,

zmiju Raju zavešta i kazni ljude,

za sve grehove što nas zajedno kriviš

– oprosti, da Tebi oprošteno bude.

59

Čuj me. Jedne noći, krajem Ramazana

Kad mlad mesec beše samo javka rana

Kod starog grnčara stajah sam u radnji

Sred ljudi od gline, kao senka strana.

Bookmark the permalink.

Komentariši