Jesenja izmaglica
Ja , Konj
Savršeni snježni dan
Grlica bijela
Đardin ljubavi
Tajna
Purpurno nebo
**
Jesenja izmaglica i Ja konj
polako privodimo svoj ples
zadnjim okretima
tijelo uz tijelo
ruka u ruci
srce na dlanu
ljubav u pogledima
ispunjenost u duši
u kosi se zapleo snijeg
miriše na prošle dane
i skori vrlo kliski led
tragovim prošlosti na leđima
suđaje postavile kantar
trunčice prašine se pitaju
možda bude sve u redu
a možda i ne bude
treće nema
načisto ne znam šta ću
nebu se već odavno dale
sve grlice moje
a su mi stihove ljubavne
tiho,tiše i još tiše
na uho šaptale
a u đrdinu ljubavi jedno divno dijete
zarobilo me čednošću svojom
svojom dobrotom život mi miluje
i znam
šta god bude
izaći će na dobro