Vicente Huidobro – Pjesma o nebeskom napadu

 

Ja sam odsutan, ali u dnu te odsutnosti
Nešto ceka na mene.
I to cekanje je drugi oblik prisutnosti,
Cekanje na moj povratak.

Nalazim se u drugim predmetima.
Putujem i razdajem pomalo svoj život
Nekom drvecu i nekom kamenju
Koje me mnogo godina cekalo.

Iznemogli su cekajuci me i posedali su.

Ja jesam i nisam.
Odsutan sam i prisutan u stanju cekanja,
Oni bi hteli moj jezik da se izraze
I ja bih hteo njihov, da ih izrazim.
Eto nesuglasice, grozne nesuglasice.

Pun teskobe i placa,
Ulazim pomalo u ove biljke,
Ostavljam svoju odecu,
Meso s mene otpada
I moj kostur se ponovo odliva u koru.

Evo, predstavljam stablo.
Koliko puta sam se preobrazio u druge stvari…

To je bolno i puno nežnosti.

Mogao bih kriknuti, ali bi se prestrašio preobrazaj.
Treba motriti tišinu. Cekati u tišini.


											
Bookmark the permalink.

Komentariši