Sjećanja o Oliveru Dragojeviću ( Drugo)

Sjećanje II

 

 

 

Pisanija o Nadalini , Jelenama …

 

 

Oni  smotani  i dragi Oli  i  blintavi ,

uvijek zaljubljeni mahalaš Dobri

prokužili da je Nadalina zaprav’ štorija o svim njihovim ljubavima.

Ja jidva da im virujen.

A jopet , ča mu ga znan, jemadu oni takarli sriću .

Mnogo puta se dušom dilili.

mnogin Nadalinama   su  palil’ in gasil’ sviću.

Priko nekoliko puta!

 

Maksumče šuti.Valjda je i njega neka Nadalina očepila.

Zna da su uvijek bili u pravu ,ali poneku Nadalinu su drugačije imentovali.

Recimo izbace dva ili četiri slova slova,

Pa nešto ubace,i eto magije. Ili naopačke dodaju nekoliko slova

i niko ne zna njihove ljubavne jade.

 

Oni jedan ,jednu je maksuz  zvao Leda,

ona njega labude moj.

Pravimo se , da pojma nemamo zašto.

I to nema veze sa Magdalenom ili Cesaricom.

Ona je bila Lena.

Vjerujemo da to ima neke veze sa Tristecom

ili barem sa labudanjem anđela ,ali o tome malo kasnije.

 

Opet neka Magdalena je garant bila Jelena.

A Jelena  je uvijek  postane Lela  ili Lelija.

O Lelkinoj fami lelijanja i potom lelekanja nećemo,

jer unatračke gledanje vremena nije časno.

 

Njih  dvojicu , za dušu i lijepo titranje,nebo   u đardine  uvalilo.

Valjda zbog tri imena.

Oli Dragi Čovik.

Dobrom se isto tako  posrećilo, ali imena zaboravio.

Ali bili su sebični.  Tajne krili , a  u srcu bol ćutali.

A i kako ćeš bolan dati lujkama i neukim  da ti Nadaline grde,

i šta ti ja znam jošten ,

i u tvrdo i umeko i u sridu?

Vala će ovi naš dvojac,  ovo: u sridu na belaj izvući i gore (gluho i ćoravo bilo ) mezetli takariti.

A  oni,ko  ni bekani nisu krivi ,jer:

 

“Kad Nadalina muti jaja

zamuti pamet svima

i svakim danom sve je slaja

ka gucaj dobrog vina”

 

A ća vi mislite nekud greti.

Nimate se ća crvenit oli stidit,ko Oli.

Jes bija stidan ko frajlica,

al ća mu ga mi znamo.

Jema frajlica koje nisu sramežljive.

Hvala im.

Jednu je garant zna, čim je pjesmu o Nadalini sklada.

 

Ne pitan vas o crven feskinu, oliti o anamo onoj ,

i onom krajnjem joj, nono nonice;

već o pismi i hoće li Nadalinina torta ispasti,

ka ona bademli torta Indexa.

Oni uvijek stavljaju dosta jaja.

Vazda ih za petericu , a jendoć i za  šestericu jemalo .

 

Nadaline neće neće kazivat ,koliko jajinaca triba turit ,

i kako ih  pometen u svoju kristalnu zdjelicu ,

kada ih jema muti’.

Njoj neuki ne tribaju.Ili znaš ili ne znaš.

 

A da je znala u butigi rolat jajinca , jeste.

Ko svaka prava pravcata frajlica iz čaršijskog dućana.

Znate ono mahalsko/kalinsku:

 

Moja roba, moj dućan.

 

Porka tristeca od ljepote. I jajinaca, ak ti gospe.

 

Sad moramo malo olajavati i Jelene.

Nad(t)a…li…ne se počele crveniti.

Zbog Jelene Trojanske sve su Jelene,

a posredno i Nadaline na lošem glasu.

Ona je rođaka, u nekom koljenu , našoj Nadalini.

Ne znamo ko je stariji kokoš ili ovo.

Ta Jelena ,čak nije bila ni Trojanska.

Bila ježena spartanskog kralja Menelaja.

I to nije sve. Smatrana najljepšom ženom onog doba.

Moglo joj doći.

Kćerka ono starog pohotnika Zevsa i prelijepe Lede.

Ono Zevs Labud, a leda snena od ljubavi ni osjetila nije,

dok takar ni’ počea.

 

Jelenu je jopet oteo Paris, sin trojanskog kralja,

i tako započeo Trojanski rat.

Normalno da je trojanski rat,

jer da je Paris bio sin Bosanskog kralja, bio bi to bosanski rat.

A toj prelijepoj , divnoj Bosni , Zemlji Božije milosti ,

ljubomorni  i pogani  hadumi svako malo ratove nose.

Takve nam nesuvisle priče,svako malo historija tandara.

Ne mre to dovijeka tako.Ljubav će jednom pobijediti sve.

 

Kalinaš i Mahalaš o ponoćnoj uri ćesto snili i pivali:

 

“Ma da mi je koji put vidit

kako se ono uvučije u posteju

i kako sva zamiriši

noć zasvitli, cvrčci počnu pismu

Nadalina, Nadalina … ”

 

Eh,Mile moje…

Eh Oli, Oli , znamo se da ste koji put svijeću tulili,

 

“kraj otvorenih škura

jer lito je i sve je u cviću

a malo noćni ura”.

 

Odakle vam vrijeme frajeri.

Mnogo kala i mahala,još više ljepota kojima sviću triba gasit.

I mnogi budni reflektori svaki pokret snimaju.

Ma,jesmo li gospoda ili nismo?

 

A jel se oni se Zevs pretvorio u labuda da bi takario Ledu!

Jest!

E sada vi nama recite zašto je Leda (ko fol u snu ),

vodila ljubav sa labudom.

Iz pozdanih izvora saznajemo da je imala boljku:

 

-Lat.dg. svrbitis (anamo onoj ) totalitaris a.t.c.

 

Mahalaš ne bio mahalaš kada ne bi dodao:

 

-nec ad laevus, nec ad dexteram, die Mercurii pressius.

 

Obično ne šprehamo stranjske,još manje dešifriramo.

Ali , riječ je o Milosnicama . pa se kofrčimo i pravimo pametnim.

Kad taj svrbitis mlatne zensko čeljade u međunožje,

nema joj lijeka ,mozak off , Venera plamtijače od Sirijusa,

samo takarli rađe spašavaju .

Ujedno svrabitis je jako zarazan

i po običaju prenosi se s koljena ,

odnosno od međunožja ,od međunožje ,

Interesantna stvar isključivo po ženskoj lozi.

Joj nono mila, di se dade taj premilostivi matrijsrhat.

 

Šta ćemo, Oli i mi ista škola.

On rođen u kali na skalinama ,mi u mahali na basamcima,

pa ispali skockani i skliski.

A to vam isti ,đardinski univerzitet,

bome skoro mentalno zapušteni,

jer se u njima samo  žena ,ljubav,ljepota,milost i dobrota sanja ,

boji i pjeva, živi i boluje.

 

Kažu , gore ima još ljepših đardina i bisernijih Nadalina.

E pa sretno Oli.

Zavidimo ti.

Ali ipak , neka nas još malo vođe,

ima još Nadalina kojima treba šterike gasit.

Bookmark the permalink.

Komentariši