Basna o neljudima : Minimax , snovi i Talijani

 

Bio jedan Minimax.

Naša raja.

Provala čovo.

Haman mahalaš.

Odležo tri mjeseca kod komunista.

Samo se malo našalio.

 

Kaže on ovako:

Sjedimo u restoranu Dubrovnik u Zagrebu i guštamo.

Meni pritužilo, pa ustadoh da se olakšam.

Fini neki ljudi.Ustadoj ja , Ustaše svi, k'o da je njima pritužilo.

 

Mi volimo Bosnu .

Prelijepa je ,a rade joj o glavi.

Kada se sjetimo te naše Bosne  zemlje Božije milosti , zamislimo se ili sanjamo.

 

Napriliku jednom usnuli.

Sjedimo sa Čovićem, Borjanom,Kitarovičkom, i upokojeni , oblokani Francek nam se prisnio,

i…hejbet njih u Širokom, gradu  izvorne ” hrvaštine”.

Šahovnica stolnjak.Pun hastal svega.

I vez na zidu , i plakat   pod nogama :  za dom spremni.

I puno salveta.Prangije rokaju.

Samo fali bomba i kama.

 

I kroje dame i gospoda granice novog poretka i novih izbornih zakona,

k'o  oblokani Francek i ne stide se nacizma.

 

Nama nije pritužilo,  nama se smučilo ali ustadosmo,

da provjerimo da li sanjamo.

Fini neki ljudi . Ustaše svi i klimnuše nam glavom.

 

Šta sve čovjek neće sanjati!

 

 

Kakva Basna , kad nema hajvana, reći će neuki.

A gdje ste vidjeli insana među onima što ustaju za dom spremni.

 

Naravoučenije , pitaće drugi.

 

Ko drugom jamu kopa  ,  sam u vlastitu balegu  pada?

Što bi rek'o Antonio Tajani ,Predsjednik Europskog parlamenta:

“Živjele talijanska Istra i Dalmacija”

 

Oprostite nam :  Ništa lično.

Što bi talijani rekli : Tante za tante.

 

Bookmark the permalink.

Komentariši