Jutro sa Blekijem – Niti

 

Nikad ne znamo

šta gubimo tugujući

za potrganim listovima

krhkih ruža

prošlih dana

 

neki dan

a prije iskona

osjetih miris njen

podigoh jedan cvijet

srebren od boli

i mojih suza

 

okrenuh ga prema gore

šapnu mi

ispleti niti nove

nekom će trebati

meni je dobro mili moj

nema kajanja










											
Bookmark the permalink.

Komentariši