Marina Cvjetajeva – Psiha

 

I

Nisam samozvanka – dolazim doma.
Nisam služavka – ne idem za hlebom.
Ja sam tvoja strast, tvoj nedeljni odmor,
tvoj sedmi dan, dvoje sedmo nebo.

Tamo na zemlji davahu mi groše,
njihove žrvnje oko vrata svih:
– Voljeni! Zar me ne pozna jošte?
Ja sam golubica tvoja – Psiha!

II

Evo ti, premili moj, evo rita!
To je nekada nežna plot bila.
Sve sam iznosila, prnja sam sita,
ostaše jedino ova dva krila.

Odeni mi velebne svoje halje,
pomiluj i spasi.
A jadne istrulele tralje –
u riznicu saspi.

Bookmark the permalink.

Komentariši