Filip Larkin – Odlazak

 

Postoji veče što preko polja dolazi,
Niko ga nikada pre toga ne vide,
Ono svetla ne pali.

Svileno izgleda u daljini, pa ipak
Kad navuče se preko kolena i grudi,
Ugodno nije.

Gde nesta drvo što čvrsto je vezivalo
Zemlju i nebo? Što je to pod rukom
Što ne razlikujem više?

Šta moje ruke dole vuče?
Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
daleko od savršenog siromaštva

Bookmark the permalink.

Komentariši