Fataljist

 

Nekad , je'nom neki čovjek ispod jednog drveta
sjeo na travu naslonio se na drvo
da predahne

malo umoran bio i zalego.
kako poravnio namah zaspao.
kako zasp'o tako usnio

sanja listove mnogo lišća kako pada
sve više o jada
na njemu se skupljaju

i sve više i još više.
zatrpavaju ga i pretrpavaju.
guše ga nema vazduha

prolaznici vide čovjeka kao se grči i batrga
jedan od dobrih ga prodrma
da li ste dobro

dobro sam
ja fataljist
kak bi rekla filjozofi

u redu je biti fatalist
nisu filozofi što su nekad bili
ne treba im vjerovati

ja fataljist
kak bi rekla fillozofi
ništa loše

dobro kad rečeš
tješi Dobri
nije to ni tako loše

i nije plaćaju me za to
usta fatalist uzme šiljak polegnut u travi
i nastavi raditi svoj ekološki posao

 

Bookmark the permalink.

Komentariši