Oh! želim da plačem! plačem ispod iva!
Dalek ljudskom smehu, dalek pesmi ptica!
Da plačem … zbog koga? svih čija kob, siva,
kao cvet na vetru, krenu do grobnica? …
Ne: zbog sebe. Jer ja smrt sam, moja zlatna,
moje ledno srce svijeno je plaštem!
Ja .. što sanjam plavet, s dve stope sred blata,
sve izgubih, jadnice .. Oh! želim da plačem!