Lisje žuti veće po drveću,
lisje žuti dole veće pada;
Zelenoga više ja nikada
videt neću!
Glava klonu, lice potavnilo,
bolovanje oko mi popilo,
ruka lomna, telo izmoždeno,
a kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba.
Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom beli danče!
Zbogom svete, nekadašnji raju, –
Ja sad moram drugom ići kraju!
O, da te tako ja ne ljubljah žarko,
još bih gledo tvoje sunce jarko,
slušo groma, slušao oluju,
čudio se tvojemu slavuju,
tvojoj ruci i tvojem izvoru –
mog života vir je na uviru!
O, pesme moje, jadna siročadi,
deco mila mojih leta mladi’!
Htedoh dugu da sa neba svučem,