Ljermnotov – Hrid

 

 

Zlaćani oblačić noćivaše

na grudima hridi-velikana;

na put pođe još za jutra rana,

po plaveti veselo igraše.

 

Vlažan trag tek osta u mrštini

starog kama. On osamljen stao,

dubokim se mislima predao,

i tihano plače u pustinji.


											
Bookmark the permalink.

Komentariši