Oni jašu Mojsije harmoniku baca / IX Epizoda Drugi dio

 

IX Epizoda

Oni jašu

Drugi dio

A život teče dalje i plete svoje naizgled zamršene,a tako jednostavne i prelijepe niti.

Rješenje za Pašu ipak nisu našli.On ipak nije bio toliki akmak i odbio je ponudu da mu pomognu.Kad oni nekom pomažu to ti je  ko pustiti bijesne  kerove među tuđe kuje.Taj put se nije prevario,nekih drugih puta jeste.

I tu pred  milicijskom stanicom,na vrhu Bjelavama naiđe ona.Prelijepa,crnooka prirodna garavuša,kosa ovlaš preko ramena,visoko uzdignuta čela,sva treperi.Ponosno kao labudice ide ka Višnjiku,prema bolnici.Vidi se po munduri da je sestra.

Kasnije Dobri sazno da je na plastici,radila.Nije ona zbog toga dobro izgledala,plastika tada nije ni postojala,već samo kao postoperativna rekonstrukcija.

Ona je toliko dobra i prelijepa bila zato što se takva ženska samo od sebe zbog hira nekog anđela rodi.I ona,latinka, sirotica bila,od šeste godine sa sa bakom živjela.Majka u Njemačkoj,otac u Sloveniji.Po smrti bake devetnaest godina imala,oca i majku nikad više nije htjela ni čuti ni vidjeti.

Ima ljudi i neljudi,Tako je uvijek bilo.I majki i nemajki,I očeva i neočeva.Takav je svijet.

U to vrijeme biti sestra je bilo časno zanimanje ,sa prelijepim uniformama ,svijetlo ili tamno modrim,čohanim pelerinskim ogrtačima,uštirkanim,izvezenim kragnama i kapama.Nije sestra morala biti ni lijepa,ali je odjeća činila ljepšom,dostojanstvenojom i nekako nepristupačnijom. To je često bio privid.

Tada se za dežura nisu mogle razlikovati časne i obične sestre.Voljele se i časne nagizdati ko medicinske.I u svemu imitirati jaranice.

I nema pantala,jok.Sad sve vidiš,kakav, koliki,dobar,loš, čvrst ili guz što lahuri.A instant,brza hrana i isto takvo ”takarenje” nisu dobra preporuka za bilo šta dobro.

Prije je to bilo mistično i zamišljat i i otkrivat i uživat.Pa čitavu noć,dvije,tri i koliko treba sevdisati i sevdisati,akšanmlučiti i akšamlučiti,mirisati,milovati,maziti,voditi ljubav,odmarati se milujući,mazeći,ljubeći dok ti želja sve jačom biva.Ne bi insan nigdje izbivao.Samo bi se u đardinima igrao,jurio i sakrivao.Nostalgija,šta li.I pad je let.

U tim igrama sve se samo od sebe tesalo gdje treba.Nisi ti  mogao vidjeti zeru viška mesa tamo gdje ne treba. Poriroda se pobrine za sva.Dugotrajne ,slasne i strasne borbe anamo one i anamo onog učinile  su jedno slasno i ogromno anamo ono. Kliktaj  joj,mamo memice briše sve suvišno na nekom mjestu i prenese ga na mjesto gdje bolje stoji i pripada.Tada nijedna žena nije kupovala ili trebala imati masažere.

Samo prstom takneš ili pritisneš nekog Mojsiju,Debu,Hercu,Dobrog,čak i Lenjog i eto ti savršeni masažer.Hem nije na struju i po život opasan.Oni kupovni su pogibeljni. A ovi insanski.Hem ne moraš ga kupovati,pare štediš.Ne kvari se,blaži,nježniji i baršunastiji,krući,svitljiviji,ama ničim mu ne možeš nauditi.Što ga više raniš on savršeniji postaje.

Konj se ukoči pred njom ,ni makac.Gleda u nju kao da je proždire očima.Nije da mu se digo pritisak,al'samo što nije.Ona ustranu,konj ustranu.Ona u drugu stranu konj u tu stranu.Konta Lenji ;koji se konj zajebava i skonta.Deba konto i ništa skonto nije.Misli blesava ova ženska.Lako se to rješava.Hek,štos u glavu hanjvanu.Ovom što je sada niži,a inače nije niži.

Nikako onog nižeg što je sada viši.Taj se zna naopako svetiti.

Danima,nićima samo buba i  udara,uh sve tako.Bum bum,zvek,zvek.Kad se to zalaufa po Bjelava ne može spavati,pa nervozno na posao sutradan ode.Što ti je narod?Mjesto da i on počne udarat1 i bubat1 on hudi.

Joj što bi to fešta i vatromet bio.Recima narod na Bjelavama počeo buati i udarati.Probudi se ;Mejtaš ( vidi ironije ;prvi se probude kameni mrtvaci),Višnjik,podhrastovi, Koševo i  i Koševsko brdo i počnu se bubati i udarati.I  sve je gotovo.Bubanje i udaranje budio dio po dio grada i u njima se počene bubati i udarato dok ne zavlada opšte bubanje i udaranje.

To ti ga dođe ko da  netko ptiska  dugmeta a svetla se u gradu pale dio po dio,kao božićna jelka svijetle.Bio bi to začarani krug iz koga se grad nikad ne bi izvukao dok svi ne bi pocrkali.Recimo jedan dio se prestane udarati i bubati,okolni jenjavaju i gase se.

Međutim upaljenim svjetlima ne preti nikakva oopasnost.Poslije eto ti Mojsija pa on buba i lupa,čuje to Deba,ni on  ne voli da preskoči svoj dio,pa i on lupa i buba,zatim Herco,Oma i nakraju Lenji konta,jebo lenjost kad je fešta nek i hala gori.

U svom bubetnju Baška baša izvlačio i nbajdeblji i najtanji kraj.Moro bubati da dvojicu.Uvijek ga neka starka potkačila,a te imaju dobrih i stanovitih  potreba.Kad se odrade dobre potrebe ,jave se stanovite potrebe,kad se ispune stanovite potrebe probude se dobre potrebe.Vrzin krug.

Oni neupućeniji bi rekli Sizifov posao.Kakva vas Sizif spopo.On kamenje valja,a naš Baška baša pihtijaste ljepote valja.Ako se umori ljepota uskače pa njega valja.I valjanju nema kraja.Tako vam se to u našoj Bosni radi nema bombi i ubleha.

I ovde sa starkama  nema ništa figuratuivno,osim ako ta figura nije veća i čvršća od Oskara.Nema tu pališ gasiš.Kad jednom upališ ima masažer da radi do zore.Nemojte pitati do koje,jer zora nije nikakvo mjerilo kad je takar u pitanju.

I kako se ne bi čitav grad uvijek iznova i iznova,samo zapaljivo.Gradu nikad nije prijetila opasnost da sagori u bubanju i udaranju iz dva razloga,Prvo zbog one  narodna,što narod ne vidi to narod ne imitira.Drugi razlog ćemo već smisliti.

Drugi konj onaj na konju,malo posramljeno tapše hajvana  i kaže mu:

„Ej,curik.“

Konj  ne konta ili neće da konta.Ili dreser nije volio njemce ili je konj zaboravio da nije magarac.A mere biti da bidno ono što je Lenji skonto. Dobri manipuliše.

„Nema tu šta curik,pukneš ga,štos međ’ rogove i ima da sluša.“konkretran je Deba.Skonto on Mojsijev fol.

jsijev fol..

Siđe Dobri,izvinjava se :

„Hajvan kao hajvan šta on zna šta je umilnost,ljepota,nježnost po  se zablenuo i ne da proći.Šta zna hajvan kakva je razlika između hajvana i insana.On se zebleno ,i neda da cvijeć mirisno prođe.

Daje uzde ađutantu  Debi i nastavlja:

“ Evo ruke milo moje,uhvati se i ja ću te zaštititi od hajvana i  neću dati da ti se bilo šta loše dogodi.U mom srcu toliko ljubavi ima da bi u njoj   mogla utopiti svoja anđeoska krila..“

Niko ni ona ne zna u njeg ‘ srce rasčerečeno.Niti će ikad saznati.I u nje srce slomljeno,lomili ga majka,otac i još jedna odrtina.

„Budemo to jednom provjerili.“

Otprati je Dobri petnaestak koraka .Konj za njima kaska,deba ga u inat Dobrom pustio.Nije on bio ljubomoran ,nego misli zatrebaće opet pomoć konja konju.

„Izvini zakasniću na posao,vidimo se.“

„Nema sporno,i ja se za konje moram  pobrinuti,svakako se vidimo .“

Ona ode,Dobri gleda za njom,i mahnu joj rukom. Ona zna da će joj samo jednom mahnuti rukom.To sanjala.Ona se ne okreće i zavija niz Višnjik.

I provjerili su isto veče.Više puta;kaže Deba,hoćete li mu vjerovati odlučite sami,pa nastavlja:

-Što ti je sudbina.Treba deset kubika zemlje da se iz kontrafora izbaci,pet pet tona ćumura i pet metara drva da se ubaci,po oke davida da se rokne pa da ženska zapjeva:Joj,mamo mamice,skoro osamnaest puta.Oko osamnaestog puta se nisu mogli dogovoriti,umor ih savladao i zaspali.

E jesu li pnovo brojali,to ne znam.I dan danas je to jedina sporna tačka između Dobrog i plastičarke.

Bilo je to dosta naporno ljeto za Debu i Lenjog. Sa stariji drugari iz mahale preko studentskog srvisa kopali prve kontrafore za Haustzorsko naselje ciglane.Unuištiše predivnu tradiciju sarajevskog crijepa i cigala radi papaka.

Vako je to udarničko ljeto opisivao Deba:

“Merete misliti,ne, ne merete,toga danas nema,a i onda je rijetko bilo.Dva  jako stasala momčića,tako rekuć klinci danju kubike zemlje izbaciju.Gdje god stignu tone ćumura i metre drva unose,samo da bi se za takar akšamluk skucalo.Sorotanovič nam nije ravan bio.Danju se izbacivalo i ubacivalo,a noću trpalo i trpalo.Vrijedilo je svakog ubačaja i izbačaja.”

Pa bi otpuhnuo i zapojio:

Rintaš danju,rintaš noću,

to je grlice sve što hoću

samo jedno još ne mogu

da postanem goljo papak

mori Božano,nisam ahmak

 

Deba zino i pita  Lenjog:

“Jel ovaj Dobri neki pjesnik ili šaretiti zna načisto,  il’ koji mu je vrag?

„Ništa ti ne znaš ćafiru jedan.Neke riječi je bolje ne govorit!“

Ovaj dijalog definitivno uvlači Najlenjeg u ovu priču.Najlenji je stvarno bio najlenji,

Ne bi taj napravio potez viška,osim…

Iz stanice izlaze četiri policajca sasvim ozbiljnog lica.Vidi se po zvjezdicama i širitima jedan je glavni.

On pita onako strogo,načelnički::

„Čiji su vam to konji momci?“

Herco pade s’ konja,Debe ublijedio,Lenji gleda ka nebu  k'o pita se hoć'l biti kiše.

-Od onih žena što raznose mlijeko po Bjelavama.

Mirno će Dobri.

-A jel’ one znaju da ste im uzeli konje?

-Ne znaju.I ja nisam s njima.Evo tri konja,njih trojica.Ja nemam ništa s’ konjima.“

Pere ruke Deba,plaši se zindana.

-Kako nisi  s'njma; a znaš da one đugumarke ne znaju da su ovi tvoji uzeli konje?

Vodite ga pod ključ,prizno je.Vodite i ove konjine,odvojeno,hajvane za znak vežite.Ostalo od doručka panje, pa im podajte.

Odvede jedan drot sa jednom zvjezdicom Debu pravo u bajbok.Druga dva nešto dumaju i ne mrdaju.Dvije zvjezdice  grme:

-Hajmo šta stali,mrdajte,nećemo akšam tu dočeati.

-Koga ćemo vezati konjine ili hajvane.

-Konje,konjine jedne.

Dva drota Lenjeg,Herci Dobrog lisice na ruke,ali za znak ne mogu,malene lisice, štange ne obuhvataju.

-Šta radite mazge jedna-promjenile  ploču zvijezdice.

-Vežemo konjine za znak,ali ne ide.

-Ne te konjine,magarci jedni,nego hajvane.

Dvije zvjezdice bijesno uleti u stanicu.Nije se na javnom mjestu naduracat sa svojima.Reči će narod kaki  komandir taka milicija.

Nekako spengaše hajvane za znak.

Vide Herco,Dobri i Lenji sa kakvim mentalitetima posla imaju pa se nešto profinili,umutavili i  predusretljivi postali.Pomažu  drotovima da se od lisica odpengaju,pa spnegaju,pa nije ovako,pa nije onako,pa šta ti znaš.Tako to obično počinje.

-Vidiš drugova ;i dobri i pametni, ti sve naopako radiš i ometaš ih.

-Da  ti pokažemo kako.

-Neću ne vrerujem vam ,nemojte mene. Pokažite na gospodi drugovima kako se to radi.

Zna se ko bježi od fizike.Herco i Dobri sležu ramenima pa petljaju sa lisicama i zagovaraju.

-Ovako bolan.

-Nije tako nego ovako.

-Blage veza nemaš,drug pomakni se malo.

-Jok ti imaš.Drugi drug okreni se malo.

Drugovi cvjetaju ,jedan drugom migaju i išarete,ko ovi veze nemaju.Komentarišu:

-Krivo to rade.

-Nemaju pojma.

-Ne znaju ni spengati jedan drugog.

-Baš smiješno, nas spengavaju ha,ha,ha.

-Ha,ha,ha, još nas za znak sa konjima vežu.

-Uh  ovo ne valja.Hej momci skinite nam lisice.

-Ne možemo.

-Nemojte vi nam ne možete.Odmah,smjesta ili palica radi.

-Nemamo ključa.

-Evo u mom gornjem,koji je ovo đep lijevi ili desni .

-Ako je desni onda je desni.Ako je lijevi onda je lijevi,ništa jednostavnije.

-Znam je to,ali ja ne znam koji je koji đep sve mi se smutilo u glavi.

-Nije važno rovi đep bilo koji.

-Dobro lijevi ili desni.

-Daj desni.

-Koji je desni.

Nikako da se dogovore.Dosadilo i Herco kaže.

-Nije važno koji je lijevi,a koji je desni.Nesmijemo i gotovo.Još da nas za đeparenje optužite.

-Ne bi mi.

-A ako vam kažu da morate.

-Onda bi morali.

-Nismo mi krivi što ćete ostati spengani.

Uđoše Lenji,Dobri i Herco u stanici.Komadir se uzhodao.Nervozan što se zadržalo.

Kraj drugog dijela,

Nastavak slijedi.

 

Bookmark the permalink.

Komentariši