Jutro sa Blekijem – Kapljica vrela

 

Jednoć

reče mi

l'jube moja

 

željela bih da kamen i led nisi

taj izvor znanja nepotpun je

s drugog vrela napjat se treba

onog što kamen u prah sreće zdrobi

onog sto led u kapljice smiraja topi

i sve u Rijeku modru smjesti

da teče huči

brzake svoje utiša

 

zastadoh ne tren

na trepataj tvoj

zaronih u mirise

đardina tvojih

vrela drugog

kaljice smiraja da grlim






											
Bookmark the permalink.

Komentariši