Oni jašu Mojsije harmonike baca – Treća epizoda / Treći dio

-Skrati malo bona,evo akšam će, a ti razvukla ko pretili hodža teraviju.

-Ma sve su ti hodže pretile. narodska nafaka, đabaluka.  A ti ho'š najkraće , jel tako.

-Valjalo bi.

-Jebi se , to bi ti najkraće bilo.

****

 

Mojsijev otac iskolačio oči,  ko magarica kad je arapski doro dora.

-Ne valja ti spika mala.Mlada si ti za to, a i nije za žensko?

-Kakva te S pika spopala.Nisam ni Semka , ni tvoja Simka ,a ni  curica, da mi je anamo ona kao bulina za ramazana.Kod mene se grm već rascvjeto, malo me ko svrbi ,ali ništa strašno, vjerujem proći će. Ako me ti počešeš? Hoćeš li bolan, sevap bi ti bilo.

Tamo u bašči ,  iza ograde od ćeremide ,  javi se jetki vrisak ko da neko zapomaže.

Djevojčurak ni mrdnut ni mukajet.

-Idi bona , vidi šta je onom čeljadetu.

-E , u inad tebi neću,a i ne zovem se bona i ne traži  ono čeljade mene već rahmetli materu.E pa kad je zove , neka joj ona pripomogne,mater joj je. A onoj Simki partizani upucaše čovu,ona ni suze nije pustila,samo promrsila;pogančer.

Ovi katil što je bio zadužen da ga upuica došo Simkii na žalost.Kažu u partizana bio taki adet. Upucaš čovjeka , pa mu rafalno  zapucaš po ženi,ono ne za prave.No Simka nije mutava bila pa komunistu omađijala, pa je ovaj oženio.

-Znači Simka se ponovo udala i ja mogu pjevati borbene. E kakve sam ti ja sreće. A i ti mi sve nešto, ba ,rate kuišeš.

 

-Namam ti ja nikakve rate. Tako ti je bilo . A i mene ko  nekad Simku svrbi. Pa ti vidi šta ti je raditi. Kako hoćeš, kukaj koliko možeš , kuknjo kuknjavi. Baš si pravi pizdun.  Ne znaš ti ništa , jado moj. Simka postala sušićava i zato mušićava, pa se i prije mjesec dana jope’  rastala, čim je čula da ti dolaziš,

 

-Pa što to odmah ne reče jadna bila.

-Nemoj se rano radovati.Simka se prije neki dan i treći put udala. Kaže sad je,  pravo zasvrbjelo, ne mere te čekati da se vrneš. I rekli joj ,  vratićeš se prašnjkav ko kmenolomac. A znaš li ti tucat kamen?

-Znači sad sam načisto propo. I šta te briga šta ja znam  tucati?

-Kako ti kažeš. Ako ne znaš tucati kamen , onda nisi ni zašta. Ne mreš  ni paprat počešat. Zato ti ja bolan rekla da nema Simke.Da je umrla ne bi li se ti okreno i otišo,da se okupaš i uspristojiš.Možda na insana ličiš.Pa da se meni vrneš i da me počešeš onako svojski, kako su to samo Morići znali. Vako si ko duh, koga su nagaravili brašnom. Lahuriš ko pehlivanski fićfirić. Ajd, zdravo.

Heknu lajavica kapiđik brašnjavom pred samim nosem.

Poslije on sazno da je Simka umrla čim je on kod cionista  otišo. Neki kažu od sušice,neki od tifusa.A neki,  opet , misle da je tu  damar i dert presuđivo. Ubila je tuga za nekim omranom od metar i žilet.

I još se ibretili, svako malo . kako će  , ba, za tim malešnim stvorom , čovječuljkom napriliku ,  od tuge  mandrknuti.

Sažalio se Mojsijev otac sam na sebe, ko siroče nad siročetom.Sada više nikog na ovom dunjaluku nema.

A možda ima?

U glavi mu se namah  rađo plan. Nije on bez veze trošio vrijema kod čifa.Skonto ,ono je goluždravo ptiče zbog njega belajli lajala i sebe sramotila,samo da ga pripremi žalost  i njemu bude lakše. A i svrbi je.

Tako je dobro skonto plan da se nikad više nije raskonto od lajavice.

Vrno se sutradan , kad je otvorila kapidžik za ruku je jamio , odveo u bašću odmah iza Šadrvana i  bez jene jedine riječi je poovalio .  Ona nije stigla ili nije htjela da se pobuni . Bome je  svojski  češao i češao sve do zore. Osladilo im se čeljanje , on joj priznmo da je radio i kamenolomu i  predano  je nastavio  češljugariti. Tri djeteta je izrodila.

Prvo curica, žemsko  kakav je red, pa onda dva sina po redu. Prvo stariji pa onda mlađi.  E taj prvi , odnosno stariji sin od dvojice, što je došo poslije one žemske  curice bio vam je Mojsije, naš bjelavski blento.

Nije bio lajav na majku, ni malen na oca. Bio je malen za Zlatu sa svojih metar i dva žileta, sli taj žilet razlike mu otišo pravu  tamo gdje je Zlati naum palo.

E taj Mojsije,  je bio najčuveniji Bjelavski harmonikaš, slikar, soboslikar , moler i na kraju umjetnik i Zlatin ljubavnik. U mahali se to zvalo zagonđija. Ali mahalu su proglasili zaostalom , retro što bi danaske rekli, pa se faćali tih modernih riječi ko budale plota.

Zlati i Mojsiju svejedno bilo kako su ih zvali. Njima je bitno bilo naći kotu gdje će se dobro počešati.  I nisu nikom govorili da je Zlata udata, pred razvodom i ima sina koji bi Mojsiujem mogo igrati hlopte. Da je Mojsije kojim slučajem znao kerapiti krpenjaču. Bilo je to zlatno doba Mojsijevog  nekerapenja baluna. Valjda je sve u genetici. I sve je znao o tucanju, iako nikad nije ni primirisao kamenolomu.

Jedared uzeo Mojsije  godišnji. Uzela Zlata pola godišnjeg. Ona  starija bila, a on pripravnik . Mislili se malo osamiti, da Mojsije pošteno odradi pripravničke ispite. Hejbet njih . I šta ti mi znamo , jošten nešto svašta raditi. Možda mu je to jeno te isto. Ali samo ono što priliči,  kada golubica i golub ostanu sami, a nešto ih zasvrbi.Tada oni nisu krivi za svoja djela.Jok,nipošto.Krivi preci što su ih take rodili. Čista genetika.

Dobar plan,ali imo jednu falinku.

Zlata se povjerila Leli Jeli Jeleni.Ona Herci.

Herco Omi, Oma Kosi, Kosa Frki.

Frka Debi,Deba Omi,Oma Lenjem.

Ovom bilo mrsko dalje novost širiti. Samo uzo megafon,stao na vrh zidina Bijele oliti žute tabije,ča ga on zna  ireko:

-Biće dobrog svježeg  mesa. Vakog  i nakog. I roštiljanja. vakog i nakog. Kod Mojsija.

Al'mahala ko mahala.Po čaršije je očas znalo da se dobri akšamluci kod Mojsija spremaju.Dođoše skoro svi.

Njima pozivnice u principu nisu ništa značile. Za muziku se da srediti. Jedino Dobrog niđe.Dobri nešto sa nekom Vesnom iz Avde Jabučice sa br.4  petljo. Ženska aman ciganka , čak i sefardske pjesme pojila ko Zlata. I gitaru dobro prebirala i još štošta.

Prvi dan Dobri ne dođe.Lažu,nije bio sa Vesnom, nego slučajno sreo Ljilju sa Marin dvora i sa njom zaglavinjo kod rođaka joj Ibre Piljka i njegove porodice.

Cigani ko cigani,samo im treba razlog za slavlje.Nekada ni on.Samo zasjednu i iz čista mira nešto slave.Tako ih život naučio.Nikad se ne zna, koji belaj sutra može iz zasjede iskočiti.

Došo Ljiljin momak u švrakin čergeraj, slavnu Jatagan malu , pa hajd ti sada ne slavi i ne tandaraj.Tandaranje vako i nako se razvalilo na sedam dana.Zaključali Ljilju i Dobrog u jedan halvatić,kroz prozor im hranu doturaju. Da ne pobjegnu. namirisali cigansku svadbu.Ibro i njegovi se vesele  i provode . kako ne bi , samo što nije svadba. Joj , opšti takeraj.

A zaključana  djeca ko djeca . U  halvatiću se  ne  dosađuju. Nije im na kraj pameti. Sve i da nisu mislili igrali se grlica.

Šesti dan blagdana slavlje, slavljenici malo posustali. Poneko se baildiso , a poneko i nije. Oni što su se baildisali ,ti se ubebali i ništa ne mogu. Oni  drugi, šta će nego gradivo obnavljat. Ono što ga cigani uz ćemane  i ples najviše vole.

Neki anđelak,jedna mala cigančica ključ ukrala i Ljilji kroz  penđer dodala. Ljilja u nedoumici: za tijelo bolje se igrati grlica,za dušu istina i sloboda melem.Misli takariš tijelo,duša je preča,a tijelo je lako nadolmiti.Uglavnom. Ni njoj ni Dobrom nije vrijeme za bukagija.

Oni kror prozor u prvi taksi pa pravac Bjelave  . Tek tada ,zajednički,ko fol, skontali da su mogli odavno kroz prozor, noge se igrati. Mrzilo ih bježat kroz vrata zbog ukradenih ključeva, da anđšelak ne nagraiše. I prave se da ne znaju ,šta im je pamet smutilo.Skontali obići njegovu kuću;prazna zvjera ,nema mu staraca i oni na morju.  Valja im jastuke, šiltete i dušeke presložiti.Možda i prozračivati. Svaki čas.

Putem ih taksista Šaćir Šok obavjestio o akšamluku kod Mojsija.Šok to vam je onaj hrvač što je velika  jalija i izbacivač bio. Ljilja  i Dobri nemaju kud,usput im bilo svratit kod Mojsija, u  kontrolnu misiju.

 

Bookmark the permalink.

Komentariši