Bleki – Bijah zelen i pametan

 

 

 

Kad sam bio mlad i zelen

bio sam jako pametan

rekoh onomad jednoj vjernici

nekad princezi

sada sjenki

što boli

 

a tko će ti reći

šta je to duša

ljepoto moja

to samo Bog zna

u njega je tajna svih stvari

 

kad bih bio siguran šta je duša

ja bih je tebi poklanjao

tebe svojom zvao

zato sam te u svojoj zaključao

 

glupko kako je to providno

 

smijulji se ona

pa me miluje

nježno

jedva je osjetim

 

šta mogu

prirodno sam takav

hvastam se

nije me puštala

moradoh joj reći

volim te

 

uplašio sam se

kada se niotkud pojavi miris

koji me podsjetio na tebe

okrećem se naokolo

nikoga nema

 

onda vidim

moja bijela košulja krvari

nikad čuo da tkanina crvenilo pušta

a mirisom ruže tijelo mi kiti

 

sada znam to srce moje

tebe traži

nisam joj nikad više morao

pjesme pjevati

 

ali zalud duša se naučila poju

i od tada samo crvkuće

i nikad ne pita

umoriš li se maleni

nije pošteno

 

Bookmark the permalink.

Komentariši