52
Izvrnutu kupu što nad nama sja
zovemo Nebo. To je mudrost sva.
U smrtnome času tu pomoć ne traži:
ono je nemoćno, kao ti il’ ja.
53
Ljudski lik je stvoren od praha zemljana,
kad su zadnje žetve zrna posejana.
Šta je prvo jutro Postanja pisalo
znaće zadnja zora Sudbinskoga dana.
54
Na vatrenom ždrepcu* ovom, sred nebeske tmuše,
Plejade** se Jupiteru po pleći rasuše.
Mada beše određeno da sâm budem tamo,
uđoše u moj perivoj od praha i duše.
55
U vinu je odgovor gde istina niče.
Sufija se tome ruga – koga se to tiče.
Od kovine moje duše biće skovan ključ
što otvara vrata pred kojim on urliče.