Fataljizam feat. vulgarizam I Igrokaz na dan 29. Juli / Srpanj

 

Danas je 29. Juli / Srpanj 2017. godine.

Znači , ako nas brojanje na prste ne vara, do kraja godine je ostalo 154 dana. A to je opet, kako nam se čini , sve bliže nuli. A tada zna se. Slavlje.

Nekima je do slavlja, nekima i nije.

A opet, mi indiferetni. Ne žalimo, niti se previše radujemo.

Ne žalimo ; jer je bila lijepa godina.( Nadamo se da će biti dosljedna do kraja.)

Ne radujemo se, jer smo za jedan listić kalendara bliži rahatluku.

Ovo je kao kontradiktorno. A nije. Jer i ovdje , na ovom dunjaluku je lijepo.

A gore?

Pa imamo vakta za gore. A i malo nas strah. Da li je naše činjenje ili nečinjenje jača strana kantara. Čak i ako imamo težine, imamo kad ići gore. Tamo će se provesti ostatak bivstvovanja. A to je jako mnogo vremena. Nezamislivo.

Mi danas nešto fataljististički raspoloženi. Dobro je to. Ako dobijemo nogu sa ovog posla, možemo se zaposliti u komunalnom preduzeću da fatamo ljistove.

A možda ufatimo i ono što želimo. Onda ne bi bili fataljisti. Onda bi bili… Ma šta ga mi znamo.

Možda dežurni u đadinu?

Taki smo vam mi .

Svestrani. A opet jednostrani.

Ne m're proći ni jedna nabrajalica, a da ne pomenemo nju. Neprikosnovenu. Ženu.

Ah ta ljepota, milosti i radosti puna.

Vala nek ima i tuge i boli, nek damari vrište, nemamo ništa protiv. Ali nek dođe poslije.

Sada se neuki pitaju poslije čega.

E , vala im ne rekosmo. Ako nisu do sad’ skontali , mi ih nemamo namjeru prosvijetliti. Nismo levati.

Čujte, molim vas. Grlice i amebe skontali u čemu je štos , a oni bi da pitaju.

Nemaju vremena skontati od prepisivanja i vulgarizama, što pozitivno utiču na sociopatske karakteristike ličnosti sa kompleksom umanjene vrijednosti. A to j'opet korespondira sa plitkoćom uma.

No , to je dobro. Ne mogu svi ljudi biti pristojni, vaspitani i kulturni. Za to treba vremena i stila. I prvenstveno dobrote. Naše riječi su ogledalo naše duše. Tuđe riječi su ogledalo tuđeg uma i plićaka.

Nemojte se ljutiti . Ništa lično. Nismo mi krivi što imamo ta neka iščašena dinosaurska razmišljanja. Nas su tako od malih nogu učili. Isprali nam mozak ljepotom , dobrotom i pristojnošću.

Da bi nas ubjedili prostrli nam dokaze:

Kuran 4.Poglavlje En – Nisa , Ajet 148.

Bog ne voli da se glasno govore ružne riječi. (Tako govore samo) oni kojima je počinjeno nasilje. Bog sve čuje zna .

Stari zavjet – Poslovice 10.31

Mudrost nose usta pravednika,

al'će pogan jezik se presjeći.

Novi zavjet Jevanđelje po Luki

17.Reče Isus učenicima svojim:Nije moguće da ne dođe do sablazni, ali teško onome s koga dolazi, 2. bolje bi mu bilo da mu se vodenički kamen objesi o vrat, i da ga bace u more , nego da sablazni jednog od ovih malih . 3. Čuvajte se !

I sada se dunjaluk ibreti kada na taj način razmišljamo i progovorimo. Još nam debelo zamjeraju. A ne bi trebali.

Svako ima pravo na vlastito mišljenje, svako ima pravo na slobodu, pa čak i slobodu kretanja. I normalno, neprikosnoveno pravo proisteklo iz slobode kretanja. Pravo da se bude kreten.

Ništa osebujno. Samo mahalska digresija o birvaktile vremenima. Ima ih još težih. Kultivisanja. Ali nikako ružnih. Sve je uporište našlo u Svetim riječima.

Poučnim, sa humanim porukama i poukama.

I bez zamjerki. Pa , da li smo ljudi ili nismo?

A sada na posao da vidimo šta nam to prepisivači i hroničarske hablečine uvaljuju i koju maglu prodaju.

….

Na današnji dan….
….

Kao i obično.

Šuplje da ne more šupje biti.

/Dopisano:

Kao što vidite sve opaske su izrečene muškom rodu. Tamo pripadaju.

U dobroti svojoj(?) , ženama – dunjalučkom cvijeću nikad, ama baš nikad , ništa ne zamjeramo. Njima se nasilje čini.

Bookmark the permalink.

Komentariši