Jutro sa Dizdarom – Zapis o jednom zapisu

  Misli i preslikavanje

 

 

Kada pak vidjesmo pismo koje do tada vidjeli nismo

Pred naše oči stiglo iz vremena davna i daleka

Duga i golema šutnja neka

Među nas

Uđe

 

Muk taj prekide tad jedan smiren i smion glas –

Ovaj stari zapis kao da je risan

Kao rukom dijaka da

I nije

Pisan

 

Potome drugi o zapisu će u nedoumici reći o tome –

 

Ovaj zapis kao da ne ide s lijeve strane na desno

On teče bez brige s desna na lijevo Naopako

Kome je ovaj zapis pisan tako

Kome

 

Prevarit će se ipak svi oni čitači koji ga

Sa desne strane na lijevu čitali budu –

Reći će tretji pomalo zbunjen

I pomalo

U čudu

 

Gle zapis ovaj tajni iz tamnih i drevnih vremena

Kao da niče pred nama iz dna nekog mutnog sna

Njegovi znaci su kao iz kakvog pisma

U zrcalu gledana –

Šapnuše slova

Tiha i ledena

Usta Jedna

 

A peti od nas iz čvrstih pesti i drhtavih prsti

Ogledalo spasonosno i jasno

Nehotice

Na tle

Pusti

 

Prepoznavši u tome trenu u njemu

Izgubljeno

Svoje

Davno

Lice

 

Bookmark the permalink.

Komentariši