Sergej Aleksandrovič Jesenjin – Ne zovem, ne žalim, ne plačem

 

 

 

 

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem,

Sve će proći ko behara kad.

Suvim zlatom venjenja označen,

Nikad više neću biti mlad.

 

Nećeš više treptati ko ptica,

Srce ludo, oprljeno mrazom.

Ni zemlja me brezinoga cica

Bosog neće namamiti stazom.

 

Duše skitnje! Sve je manje mena,

Sve mi ređe plamen usta rudi.

O, svežino moja izgubljena,

Oči bujne, preplavljene grudi.

 

Želje štedim ko tvrdica zlato.

Moj živote, beše li tek san?

Ko na rujnom da projurih atu

U proleće, kada sviće dan.

 

Lišća bakar tiho kaplje s klena.

Sve je trošno, plot u prah nam gre…

Navek nek’ je tvar blagoslovena

Koja dođe da cvate i mre.

 

 

Bookmark the permalink.

Komentariši