Elegija blažene Luce

 

Ona spije Svijet milovanja Boli Očaj Duše umrlih

 

Moje dijete je umorno
Leglo je da spije
Moj dragi je mene ostavio
Krv svoju umiruću
Ljubavi jedinoj malenoj
Njenoj vjenčanici je poklonio

Usud je tako htio 
Da umre na mojim rukama
Da glavu svoju pobucanu
Na moje grudi položi
Izusti samo jedno tiho
Volim te i pođe u drugi svijet
Molim te ljubavi moja
Oprosti mi što umirem
Nije krivac dragi tvoj
Smrti  svojoj  malena

 

Samo me nestaše
Tako to biva grlice moja
Prevelika ljubav ubija

Sleđena i mirna gledam
Vijekovima poslije
Položen na mramornom odru
Dragi moj spije i snije

Moje djevičanske ljubičice
Sanja da ubire

Tu predstavu neće gledati
Osta Luca sleđena neubrana
Bijela neokanjana bez jauka
Kliču ubice međ kolonama krvi
Ni briga ih za duše dječije
Skršene što lepršaju

Život je lep

jedan kurvoazije molim

Šenkrat plaho je to

Eno kiselico molim

 

Bookmark the permalink.

Komentariši