Daily Archives: 11. Marta 2023.

Neki dan smo pričali o Ledi Astor ,prvoj ženi parlamentarcu u Velikoj Britaniji. I pored dužnog poštovanja prema njenim privatnim i javnim dostignućima,pisanje o njoj nam nije bio prioritetnui cilj.Mi smo morali način da progovorimo koju o Vinstonu Čerčilu ratnom i poratnom premijeru Velike Britanije.

Ne može se bilo koji  čo'ek tako olajavat.Ledi Astor i bljutavi,neđentelmenski ispadi Sera su nam otvorila vrata.Nas Bosance su preci naučili da branima žensku čast.

„ Da Vinston Čerčil nije došao na vlast u Velikoj Britaniji četrdesetih godina, istorija celog sveta bi bila drugačija. Sve ono što su postigli britanski političari koji su ga nasledili nikada neće moći da se meri sa Čerčilovim uspesima. Mada, zbog njegove pobede nad Hitlerom, ta poređenja nemaju gotovo nikakvu težinu.

Zahvaljujući njegovoj čvrstoj politici tokom Drugog svetskog rata, Velika Britanija je prešla put od zemlje sa skromnim šansama, do trijumfalne pobede nad nacističkim režimom. Nakon Drugog svetskog rata, sloboda Velike Britanija nikada više nije bila ugrožena na takav način i u takvoj razmeri.“

Ovim ili sličnim navodima britanski krojači historije pokušavaju obmanuti svijet i predstaviti jednu Bauljavu,od pića ošamućenu ličnost za veličinu kojoj uopšte nije mjesto u na pozoenici koje mu se daje.

O britanskom i Čerčilovom doprinosu drugom svjetskom ratu ćemo vrlo kratko.

Za čitavog rata Britanci nisu izvojevali ni jednu bitku.

Šta su sve Japanciu radili od njih po Aziji i njenim morima.Britanci su završavali po logorima,skončavali u malaričnim azijskim đunglama ili završavali na dno mora.Romel ih je takario po afričkim pustinjama i oazama kako je htio.

Mora im se odati priznanje;oni i njihov ženski puk su bili dobra logistička potpora Amerikancima.

Čitav Čerčilov život su obilježili maračni trenuci,osim jednog.

Majka mu je bila slobodoumna ameriknka koja je sve radila po svome,i više od toga.Moglo joj se i morala je to.Njen muž Lord od Mildsboroua i potomak Spensera je bio parlamentarac i lord.To je uvijek značiklo da nema vremena za ženu i njene svrabeže.

To je ostavilo dubokog traga na jade mladog Čerčila.U njegovoj biografiji. pored majke će te naći samo dvije žene:Kraljici majku i Ledi Astor.

Od kraljice je dobijao iordenje,od ledi Astor packe.

Dva susreta od onih čestih,koji su se zbijali za vrijeme njenog zastupništva u parlamentu jasno preporučuju njegiove karakterne osobine.

Ledi Astor i Vinston  Čerčil su se često konfrotirali iako su bili članovi iste partije.Ono vaistinu , Čerčil je bio konzervativac one godine kad je ona došla u London. Čerčilovim je radio  ispade zbog kojih je dobio nogu iz Konzervativne stranke. Ta dva ekscesa,njen dolazak i njegovo izbacivanje iz stranke nisu  imali nikakve veze.Ipak  Liberali ko liberali,meki i mlohavi su prihvatili  „ purpurnu baby,aristokracije“.

Vinston Čerčil  nije podnosio parlamentarku Astor jer je bila amerikanka ,isto kao i njegova mati i imala iste osobine,voljela je pučanstvo.I obadvije se imale lične šofere.Edpov sindrom, pojačan majčinim nezajažljivim libidom,ali sa regresivnim poimanjem.Bila bi to logična dijagnoza Sofokla.Kako on nije bio Lord i davno prije je umirovljen,niko drugi se nije sjetio da je postavi.

Ledi Astor nije podnosila Čerčila jer je bio pijandura kao njen prvi muž,i uvijek je smradao na viski i cigare.Osim toga vlastito iskustvo je naučilo da u lordovima ima najmanje gospodstva.

Nevještog To je bilo prvo što mu je zamjerila 1918. godine. Na neku neukusnu upadicu o amerikankama,neki kažu da je bilo pokušaja nevještog zaobljenja sjedalice, Ledi Astor  je Čerčila pokušala da pozove na pristojnost:

“Gospodine, vi ste pijani!”

Potomak Spensera i Mildsboroao,porijklom kraljevske loze, joj je odgovorio:

“Da gospođo, jesam. Ali ja ću ujutru biti trezan, a vi ćete i dalje biti ružni!”

Toliko o engleskom aristokratskom đentlmenu.Osim toga on se nikad nije otrijeznio,aLedi Astor tada nije bila uopšte ružna.Kasnije godine čine svoje,ljepota je prolazna.

Jednom prilikom u Parlamentu, Vinston se žestoko posvadjao sa suparničkim,konzervativnim taborom,pijano trtljajući neke šovinističke nebuloze. Tada mu je  gospodja Nensi Astor ljutito odbrusila:

“Da ste vi moj muž, sipala bih vam otrov u čaj!”

“Gospođo, ja da sam vaš muž, ja bih taj čaj i popio!” – odgovori političar.

Šteta što ga , pijani i neuviđavno-bljutavi prdonja nije popio.Nežalost u njegovom domu nije bilo ni jedne ženske ruke.Vrckavi majordom i ženskasti sobar su se gnušali ti „žanskih varvastava“,pa je tako pogureni Čerčil mogao doživiti duboku starost.

On se, kao svaki  vehti oficir,aristokratskog porijekla u britanskoj armiji,trudio da u debeloj,leđnoj pozadini bude historičar, nobelovac i kolumnista.

Opčinjenost islamom u mlađim danima je u korijenu sasjekla njegova snaha.Porodica se bojala da će preći na islam. Čerčil je u biti bio plašljiva ličnost koja se bojala svega i svačega,ponajviše žena.

Od snahe je avgusta 1907.dobio pismo u kome je oštro ukoren.Izdvajamo citat:

„Primetila sam tvoju fascinaciju orijentom. Molim te nemoj da promeniš veru u muslimansku. Ako postaneš islamista, to ti u budućnosti može doneti veće probleme nego što sad misliš. Zato te molim da se boriš protiv toga.“

Preplašen ženskim tonom mlakonja se okrenuo rasizmu.

Mahatma Gandi je uspijevao u svojoj nenasilnoj kampanji pružanja otpora Britancima. Čerčil,vojnik koji je je u toj nenasilnoj zemlji kovao svoju „hrabrost“ se okuražio:

„Gandiju bi trebalo vezati ruke i noge i ostaviti ga da leži na stomaku na kapijama Delhija, a onda mu na leđa postaviti krunu. Mrzim Indijce. Oni su zverski narod sa zverskom religijom“.

Reče pjano, čija je domovina i njegovi preci nazvjerskije potamanila sve Aboriđane i slične „urođenike“ poput desetina miliona Azijskih.To muje malo bili i uzavrela ,anamo one izmetska krv ga navela da doda:

„Aboridžini i Indijanci su niža rasa“

Intelekti su ponekad ograničavajući faktori u životu pojedinih ljudi,pa ih prisiljava da sporuije misle.Dvadesetak godina se mučio dok tu rečenicu 1937.godine nije proširio:

„Ne priznajem da je prema Indijancima u Severnoj Americi ili prema Aboridžinima u Australiji urađena nekakva nepravda. Naime, mislim da je njihovu zemlju osvojila samo jača i viša rasa.“

I pored svega glad je prisilila Bengalce da se 1943.,u vrijeme katastofalne gladi, obrate za pomoć čovjeku koji je urinirao njihov narod .

Dobili su sasvim očekivan odgovor:

„Glad je vaš problem jer se razmnožavate kao zečevi. Malo gladi će dovesti u red vašu populaciju“.

Čerčil je ,kao i svi  aristokrati vladajuće ergele bio zaljubljen u Hirlera i naciste.1937.Otvoreno je izrazio svoje podržavanje njihovoj politici korištenje otrovnog gasa u ratnim i konc-logorskim zonama,želeći da se ona proširi na globalni nivo:

„Ne razumem tu buku oko otrovnog gasa. Korišćenje takvog gasa protiv necivilizovanih plemena će uvek imati moju podršku“.

Te iste godine je u knjizi „Veliki savremenici“ u odjeljku o Hitleru  veličao „ Hitlerova patriotska osjećanja“ i predložio Britancima:

„Ako bi naša zemlja bila poražena u ratu, nadam se da ćemo uspeti da pronađemo vođu tog tipa, vođu koji bi imao hrabrost i moć da i pored takvih okolnosti u nama probudi nacionalni identitet“.

Svekoliko licemjerje je pokazao  odnosom prema jevrejima.

Februara 1920. godine u tekstu „ Cionisti protiv boljševika“   sugerira:

„Ovaj pokret među Jevrejima nije ništa novo. Još od dana Adama Vajshaupta pa sve do Karla Marksa i preko Trockog u Rusiji, Bele Kuna u Mađarskoj, Roze Luksemburg u Nemačkoj i Eme Golman u Americi, ova svetska zavera, koja za cilj ima svrgavanje civilizacijskih vrednosti i obnovu društva punog zlobe i nerelanih jednakosti – sve više raste.“

On je bio zakleti cionista koji je „svesrdno podržavao osnivanje jevrejske države koju je smještao na tlu Palestine jer je to sasvim prirodno i logično“.Ovo su riječi Sir Martin Gilberta, Čerčilovog  biografa.

Tih godina Velika Britanija je bila zaluđena Hitlerom,pa je i kod njih vladala antisemitistička euforija.Da bi udovoljio masi javbnosti,Čerčil je krio svoj cionizam i podilazio masama.

U potaji je činio je sve da Izrael dobije svoju državu.Da li je za to bio plaćen, on ili neko do njegovih prijatelja iz stranke i viših krugova,ne znamo. Naše pretpostavke nećemo iiznosti.Nismo mi teoretičari zavjese koji mnogo toga tvrde.Ali Izrael je dobio dobio svoju državu.

Britanci su im,pod okriljem II svjetskog rata,daleko od žiže javnosti ,osigurali sve preduslove za stvaranje cionizije na tlu Palestine.Od 1945. cionisti rovare i terorišu Bliski Istok.Niko im ništa ne može.Prvo su ih britanci štitili  svojom oružanom  silom i vetom u Ujedninjenim nacijama.Poslije su američki Jevreji preveli SAD na judaizam i to je to.

Da je ovo basna naravoučenije bi bilo:

-Individu tog profila je mjesto u Hagu prije nego u historijskim udžbenicima.

Britaniji nije nikad palo na pamet  da  preispita stavove svoga voljenog sina i vođu.

Kako i zašto bi?

Sve misli koje je Čerčil izrekao duboko su uklesani u uputstvu: Britanci i odnosi prema neotočanima.

Sada se sa Britancima šprdaju i govor da je ofucana stara prodavačica tijela,koja se od II rata prostituiše amerima za dolar.Dobar odgoj nam brani da citiramo riječi koje su izrečene.

A Čerčil?

Ledi Astor je sve rekla u jednoj  jedinoj prostoj rečenici.

-Gospodine ,vi ste pijani.

Odgoj joj nije dozvoljavao da izgovori prave riječi.A Čerčil se nije ponio kao gospodin.Mi smo imali kočijaša Samuela koji je  ima  elokvetniji riiječnik od pogrbljenog britanca.