Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

Sunce u zindanu  Oda slobodi

Sunce u zindanu                                                                           Oda slobodi

 

Ona među oblacima  Bestežinsko stanje

Ona među oblacima                                                              Bestežinsko stanje

 

Djelić sna   Sladoled

Djelić sna                                                                        Sladoled

 

a

Raskošni đardin  Vatra i bol

Raskošni  đardin                                                                            Vatra i bol

 

Oluja se sprema   Sunčana bura

Oluja se sprema                                                      Sunčana bura

 

Obećanje  Bahinalije

Obećanje                                                                                   Bahinalije

 

a

Maska   Crno

Maska                                                                                           Crno

 

Tanana zelena    Sumnjivo lice

Tanana zelena                                                                       Sumnjivo lice

 

Torndo   Obrisi

Tornado                                                                             Obrisi

e

 

 

Tana

Tose Proeski – JOS I DANAS ZAMIRISE TRESNJA /Song – Lyrics

 

Dugin dan

 

 

 

 

 

 

Jos i danas zamirise tresnja

u proljece kao davno prije

jedna tresnja danima daleko

tamo gdje me vec odavno nije

 

Rekao sam kad poci sam mor'o

uzmite mi i kucu i njivu

samo tresnju ostavite staru

kad navratim da je vidim zivu

 

Ref.

Sta to ima u ljudima tuzno

da ulaze u tudje zivote

tko to zivi u proslosti mojoj

a jos nije umro od sramote

 

Rekao sam u vjetar sam pric'o

nikog nije bilo da me cuje

lijepu pjesmu ne voli bas svatko

neko baca kamen na slavuje

 

Ref.

 

Nije nebo ovo sto vam nude

nije sunce od zlata i moci

kad bi mogli prodali bi Boga

njima niko ne moze pomoci

 

Ref. 2x

Ezan i Mahalaši

Sastala se družba mala

odabrana

u đardinu ispod vidikovca

dvije vatre naložili

vatru manju za rešetku

onu veću za sjedeljku

oko vatre sofre posadili

 

na brzaka ljube mezu

piće čokanje pristavile

a poneka i šerbe za se

svi piju i mezete

tek pomalo i potiho poje

 

dvori ih pet ašik ljuba

haremskijeh milosnica

ili ih dvore ili ljube

ili na dno skuta liježu

glavu još ne gube

biće vakta

rešetka se pazit mora

 

čekaju Ezan onaj insanski

milozvučni

čekaju onaj Ezan ljudski i umilni

tonom umjereni

još ih je bilo

pjesmu prekinuše

 

jacija je

zrikavci i svitci igru prekinuše

grad je je zanijemo

miris lipa se prosuo čraršijom

mahalom

sve upija ezan

 

vjetrom nošen dodirne biće

koža nashrne

oči zasuze

u duši neka blagost i jecavost

samo se ljubav javlja

nesvjesno pogledavju ka Nebu

 

a Nebo to

Bosna-Saraj nebo

što ljepotom

beskrajnim zvijezdama plijeni

kao da se spušta i diže

treperi

upija molitve u slavu Bogu Jedinom

 

čini se da su ezani jacije i sabaha najumilniji

zbog Meleka

zasigurno

kad je ezan stao

tišinu je dao

tišinu što čudom se čudi

otkud ta ljepota u čoviječijem glasu

 

– Ja sam zaprepašćena . –

rekla bi pjesma.

– Aajj’ Grad čednosti je to. –

naglasio bi Pjevač.

– Aajj’ Zemlje Božje Milosti čedo.-

pomislio bi ko’ fol pjesnik.

Ti si nam u svemu naj, naj, naj.

 

Frano Lasić – Zagrljeni / Song – Lirics

 

Morski krajolik  More i boje  Zviježđe

Samo more sve je znalo

i o tebi, i o meni

ostali smo sve do jutra

zagrljeni, zagrljeni

 

Zagrljeni mi smo bili

onog casa, onog trena

kad je pokraj mene proslo

tvoje lice, tvoja sjena

 

Ref. 2x

Zagrljeni, zagrljeni

kamen gori, val se pjeni

govorili nismo nista

zagrljeni, zagrljeni

 

Zajedno smo posli dalje

kasnim ljetom zaneseni

proveli smo duge sate

zagrljeni, zagrljeni

 

Zagrljeni mi smo bili

iznenada to se zbilo

niti tebi niti meni

nikad tako nije bilo

Mujo i kraljica Marija Terezija / Iz Arhiva

Mujo i kraljica Marija Terezija

Anegdota dana / malo bajata al’ dobra

Neko pomenu Mariju Tereziju a mi zaintrigirani pročeprkasmo po ličnoj sehari,danas se to zove vikipedija,ili vicoteka,i isčeprkasmo nešto o njoj i Muji.

Mujo zaglavio u Beču,dekintiran.Bila neka teška vremena;ne možeš groš zaradit.Tek,nekako Mujo sazna da neka kraljica Terezija prima u službu,među svoje  gardiste naočite ,mlade i kršne ljudi radi ličnog obezbjeđenja i zadovoljstva.Mujo onako mlad,kršan i naočit sazna da je plata što se nudi dobra ,što jes-jes.

 Mora tu  postojat tu neka caka razmišlja Mujo,ali šta će,mora se prijaviti ili umrijeti od gladi u stranjskoj zemlji.I ubrzo on sazna šta je to ono nešto.Izvedu Muju pred Mariju Tereziju i ona ni jedan ni dva,onako kraljičinski odrešito:

„Mladiću platu treba zaradit tandaranjem,dvadeset pet puta na noć.Ako ne bude tako ide glava.“

Bila ta ona Marija Terezija  je bila na glasu da je nezasita i da je dobar provod u krevetu voljela.Mujo nikad nije saznao da li je to ona Habzburgovica ili neka druga,ili je pak neka grofica nju glumila dok je kraljica državničke poslove obavljala.

Gleda Mujo i ibreti se ; žena obzkla safir haljinu aman anterija. U njoj izgleda mrakuša, mada je u stvari mislio: nije ova žena ni tako loša;u dobrim je godinama,da nije strankinja čovjek bi reko,kršna je.

„Nema frke mala moja,može to,rodio Mujo janje svoje!

Kraljica ko kraljica hladna ko led, ali u sebi misli : Sredićemo mi drznika koji se tako mazno dami natakarenu na baldahin tako po bosanski umiljava.

Kako se veče spuštalo to oni odmah krenuše na posao.Kad Terezija vidje Mujini golotinju zakoluta očima i samo izusti:ohoho.I ništa više. Kako poslije reče,Mujin jedini zadatak je bio da piše recke koji je to tandar i da takar glasno izgovara.

Mujo počine da radi i broji;Jedan…dva,tri… Tandara Mujo, kraljica ili ciči,ili vrišti ili pjevuši

Četiri,pet,kad Mujo izgovori deset izbi ponoćni sat.Tereza crvena,zajapurena,vesela i sretna.

Nastaviše oni i pred samu zoru Mujo oglašava dvadeset četiri.

„Nije Mujo nego dvadeset tri!“-oglasi se Terezija.Ili je škrta bila ili joj se omeračilo; mrebiti hoće da uštedi penzi ili se samo sveti za ono mala moja. Ona aman kraljica , a on njoj mala moja ,ko da sam neka vojvotkinja.

„Jok,bona,evo lijepo vidi dvadeset četiri crtice.Ni manji,ni više.“

„Nemoj ti meni bona.Briši jednu crtu ili ode glava.“

Pozva stražu,uđe straža,vidi Mujo ode glava ali ne bi da popusti,čast da ukalja to nikako,pa se nešto premišlja.

Reče on kraljici:

„Hajde da mi lijepo zaboravimo da li je  to bilo dvadeset tri ili četiri puta.Može čovjek pogriješiti.Da bi sve bilo fer i korektno i da nikom ništa ne zafali idemo se mi tandarat ispočetka,ab ovo(upismenio se Mujo) .A straža neka ovaj put broji i svjedoči.

Dopade se kraljici Mujino poštenje i nije imala srca da odbije ovaj takarli prijedlog , cika i vriska : joj,mamo mamice se nastavi dva tri dana.  Nisu se ni racke pisale. Nije bilo vremena , a i najbolji računar ne bi te tandar crte mogu gigabajtima podolmiti.

Kraljica sve nešto pjevuši;tako ti je mala moja kad ljubi Bosančeros.Više ni njoj ni maloj nije smetalo ono mala moja.Muji ostade glava na ramenima i kraljica zadovoljna.Proboravio Mujo nekolike godine  u Beču spašavat čast kod kraljice.Znao se prevarit pa spašavat obraz kod neke druge koja nije kraljica.

Zanese se čovjek,lako je pogriješit i obogatit se.

Možda se nešto i začelo,ko to zna.U tom slučaju;  možda je ona pogan Gavrilo Princip ubi0 rođaka svog jarana Avde Sumbula.Mujo mu pra-pra-pradjed bio.

Belaj živi,ništa čovjek ne m're uhavizat,osim da je ljiljan uvijek ljiljan,i da je za dobrog grba dušu dao. 

Nekada su se slala nježna pisma ljubavna

 

Mila

Sunce još uvijek izlazi na Levantu,

obasjavajući tebe , izvoru moje ljubavi.

Zraci polako slaze k tvome srcu, kao plavet neba,

koje našom ljubavlju svijetli.

Kada god moje riječi tebi ode,

kao da pišem neku bajku.

Slike mi se same vežu,

vidim te

kao prelijepu djevojčicu.

Princezu, na ljuljački ljubavlju vezanu o beharli trešnju,

nad tepihom mirisnih djevičanskih ljubičica.

 

Radovanje moje ,

Nije bitna svjesnost da smo oboje malo drugačiji,

i da ja imam koju godinu više , nešto više , nego bih volio da o tome pišem.

U bajci je sve moguce.

I cjelov spustiti tamo gdje nije čedan, ali je unatoč tome blizak i predivan.

Ali kad god ti pričam o nježnosti ja drhtim kao dijete.

Nije to drhtanje da ti se ruke ili tijelo tresu.

To je drhtanje unutar tijela,

uglavnom u predjelu grudi , ruku i usana,

najčešćih eksponenata taktilne ljubavi.

Kada prilazim tvome biću , tvome tijelu,

to činim kao da prilaziom nečem najkrhkijem ,

što se može jednim dodirom polomiti.

Osjećaj mirisa Krhke ruže koja sanjivim mirisima krade

najnježnije damare ; Maksumčeta,

koje se još vrzma mojom dušom u

potrazi za poslijednjom Anđelom koja zemljom hodi.

 

Djevojčice

A ja ne želim da te povrijedim.

Bog Jedini mi je vjedok.

Zato se maksinmalno trudim da u tvojoj i  svojoj milosti i nevinosti ,

ne učinim neku grešku.

povrijedm tvoju dobrotu i čednost.

A i ne znam kako se može povrijediti kap rose,

koja kristalnom nevinošću sve više postaje gospodar

vazduha koji dijeli sjedinjene daške naših grudi.

Ne bih rekao da je to puko gospodstvo.

 

Malena.

to je nešto što ne znam objasniti.

Zreo sam i odrastao čovjek, (valjda)

ali samo sam se još jednom u životu tako ponašao.

Sa bojažljivošću i strahom.

Nije to strah i bojažljivost uplašenog čovjeka.

To je osjećaj miline i ljepote čovjeka ,

koji se boji da ne izgubi tu milost ,

koju mu je samo Nebo poklonilo.

 

Kada god ti se trebam obratiti riječima , dodirom ,

mislima koje nisu u skladu sa mojim mnijenjem tebe,

i moje , uslovno rečeno , naše ljubavi ,

zastanem, gladajući u oči prelijepog laneta,

razmišljam da li se smijem tako izraziti.

Ipak to činim ,jer mislim da pisanje ne bi bilo živopisno i interesantno,

ne bi iskazalo plavet i bjelinu moje ljubavi, i ti bi , možda , slegnula ramenima:

-Baš je dosadan!

 

Jedina moja, djevojčice nezgrešna.

Ti si moja ljubav.

Nikad nisam nalazio razloga zašto bih te prestao voljeti ili prestati sanjati o Modroj rijeci.

Jedino je nad njom nebo plavlje od naših snova.

Ugodan san pod zvijezdama i čežnjom blagosti ljubavi moje.

 

S poštivanjem tvoje Maksumče