Jesenjin – Ospi Harmoniko

 

Ospi, harmoniko. Dosadno… mrsko…
Sviraču, ko vali, prst za prstom vri.
Pij sa mnom,o krastava kučko,
Pij sa mnom ti.

Izljubili su te, izakali-
Do iznemoglosti te.
Što sjevaš očima plavim, upalim?
Zar hoćeš po njušci, bre?

Za vrane u bašti već si dozrela
Da ih plašiš, zle,
Džigerice ti si meni pojela
Do kraja, sve.

Ospi, harmoniko. Ospi sitno samo
Pij, akrepu, pij.
Više bih voleo tu sisatu, tamo-
Gluplja je neg’ ti.

Međ ženama meni ti nisi prva…
O, takvih je tma,
Al’ ko ti što si, uz takvog strva
Prvi put sam ja.

Što bolnije, krici zvučniji izlijeću,
Čas tu, čas tamo, zvuk nag.
Al’ da ubijem ja sebe neću,
Nek te nosi vrag.

Prema vašem psećem čoporu svačijem
Vrijeme je da se ophodimo svi…
O, draga moja, ta ja suze lijem,
Oprosti mi… oprosti mi ti…

Hajam – Rubaije 58 i 59

 

58

Ti što čoveka stvori od zemne grude,

zmiju Raju zavešta i kazni ljude,

za sve grehove što nas zajedno kriviš

– oprosti, da Tebi oprošteno bude.

59

Čuj me. Jedne noći, krajem Ramazana

Kad mlad mesec beše samo javka rana

Kod starog grnčara stajah sam u radnji

Sred ljudi od gline, kao senka strana.

Bleki – Ti si jubav moja

 

Olujna prašina Snovi u vrtlogu duge Ljubav kao opsesija San o ljubavi

 

 

Buran život  Sunčano i valovito Magična Ti 

 

Okovi nevinosti Krhko i prozirno Leptir od svjetlosti Bijela dama

 

Oh znan

dan je već uveliki

a me za buđenja tvog

nisan vidia oči lipe

još mekane od sna

kako se lagan otvaridu

 

tia san mila

ukrasti oni prvi treptet

u kom duša tvoja sni

tia san vidit

kolko

u tom treptaju mene

ima

ni to običan sjaj

u oku tvom mila

njime nebo dobrotu sniva

 

tiši me

mogu da snin

oka tvog treptaj

pretvorim

Tišana i sni

 

je već uveliki dan

ne želi ti riči

dobro jutro jube

a ne oću da se budim

san u snu

Anđela u bilom

ima tvoj lik

jubim te zauvik

 

Bleki – U noćima dugim

 

U noćima dugim

samotnijim

od traganja

mislima blijedim

jer znam da postoji

negdje ima

jedno mjesto

zaboravljeno od ljudi

okupano morem

obasjano zvijezdama

 

a tiho osunčano

blago sjajno

i jošte nježno mila

poput tebe

pitomo drago

velikodušno bistro

ozračeno

ljubavlju

davanje nesebičnošću dana

umilnom dobotomžsanja

mirisavo do ljubićica

sneno

od nevinosti

blaženo od plodnosti

pomalo umorno od čekanja

mene neuviđavnoga

 

tada sretoh tebe

zaboravljenu od ljudskosti

priglrlih tvoje srce

utopih se u tvome tijelu

orošenom od mora

lepršavijom od  maglica

tihom blagom

nježnom pitomom

valikodušnom od davanja

 

izgubih se u tvom pogledu

što zasja ljubavlju

umilnom dobrotom

 

zapletoh s eu tvojoj duši

mirisnoj

iskrenoj

kao cvijetna snenost