Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 08 29

 

 

 

Snježna noć  Nježnost poljskog cvijeća

Snježna noć                                                                                Nježnost poljskog cvijeća

 

Cvijetni tepih  Okovi nevinosti

Cvijetni tepih                                                                         Okovi nevinosti

 

Rose potpuri  Naporno

Rose potpuri                                                                        Naporno

 

Vode plave i duboke  Akvadukt

Vode plave i duboke                                                      Akvadukt

 

Na pragu jeseni Toplo i svježe

Na pragu jeseni                                                                         Toplo i svježe

 

Đardin u klopci  Izlet

Đardin u klopci                                                                        Izlet

 

Rose i plavo  Gore i dolje

Rose i plavo                                                                             Gore i dole

 

Dan na plaži   Sunčano i valovito

Dan na plaži                                                                            Sunčano i valovito

 

 

Malrme – Strepnja

 

O zveri, ja neću večeras u tami
Da ti svladam telo, večno greha žudno,
Niti poljupcima u beskrajnoj čami
Da ti mrsim tužno masne kose bludno.

Teški san bez snova moje srce traži,
San koji će svako kajanje da zbriše,
San drag tebi posle tvojih crnih laži,
Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više.

Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje,
Jalavošću svojom žigosa nas dvoje;
Al’ dok ti u grudma surovim ko kam

Srce je kog zločin ne vredja ni jedan,
Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan:
Bojim se umreću ako legnem sam.

Ezra Pound – Mansarda

 

Hajde, sažaljevajmo one koji su bolji od nas.
Hajde, prijatelju, i zapamti
bogati imaju batlere ali ne i prijatelje,
a mi imamo prijatelje i nemamo batlera.
Hajde, sažaljevajmo venčane i nevenčane.
Zora ulazi na malim stopalima
kao pozlaćena Pavlova,
I blizu sam svoje žudnje.
Ništa u životu nije bolje
Od ovog časa čiste prohladnosti,
časa zajedničkog buđenja.

Jedna veoma fina Dama

 

 

 

Jedna veoma fina Dama

nikad

ne odlazi bez poljubca

od mene

nakon noći duge

 

nije ko nesreća njena

njega nema

otišao kupit hljeba

bez poljubca

ne vraća se već godinu dana

 

 

ona  naivna i bez rana

sretna

čeka i nada se

donijeće  svježi hljeb

ostalo i nije bitno

 

neka ga

živ i zdrav majci bio

ona će već nekako preživjeti

sa mnom

kotrljajući se u đardinu uz rijeku

 

Marina Cvetajeva – Marina

 

 

 

Neko je od kamena, neko od gline,

ja srebrnim sjajem plenim!

Ja sam od izdaje, ja sam Marina,

ja sam varljiva morska pena.

 

Za one od gline, za one od mesa –

i sanduk, i kamen nad grobom…

Sred mora sam krštena, i trajem, jesam,

a večno u letu se drobim.

 

Samovolja moja će probiti svuda,

i mreže i srce svako.

Ukroti de, čik, ove kovrdže luda,

načini me zemljanim prahom.

 

Nov talas – i vaskrsnem ja, razbijena

o kolena vaša gorska!

Pa – živela pena – ta vesela pena –

ta visoka pena morska.

 

Frančesko Petrarka – Zašto ćutim

 

 

Zašto ćutim, šta je, ako ljubav nije,
Al ako je ljubav, Bože šta je ona?
Ako je dobra, zašto je zlu sklona,
Ako je zla, zbog čega slatka mi je?

Gorim li od sebe, čemu plač i tužba,
Kriv li sam tome, malo jauk vredi.
O žrtva smrti, slatkoćo u bedi,
Ako vas neću, čemu ste mi družba?

Al ako vas hoću, zdvajat nemam prava,
Suprotni me vetri, kroz šumu i besnoću,
Teraju u čamcu vrh bezdana plava.

Slab razbor i gresi razlog su mi seti,
Tako da ne znam sam stvarno šta hoću,
Te se znojim zimi a cvokoćem leti.

 

Bleki – Najbolja

 

Pitam se djetinje a ne znam
Zašto živjeti druga vremena
Kod najlješi je ovaj vakat
Koji poklanja ljubav

Smiješ mi se smiješ kao sjena moja
Zašto živim snove svoga vremena
Kada najljepši su oni neprolazni
Što su ljubavi donosili

Suze neće da se raduju
Vremenima kojima mjesto u srcu nije
Tuđa su to vremena bez strasti
Ne tvoja i moja najbolja