Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

 

Paralele

 

vizija   Cvijetni tepih

Vizija                                                                                         Cvijetni tepih

 

velovi grada čednosti  

Velovi grada čednosti                                                        Plavetna svjetlost

 

krajolik nad modrom rijekom   Krvava trešnja

Krajolik nad Modrom rijekom                                                      Krvava trešnja

 

bjelavski konzilij 2  Plišani krajolik

Bjelavski konzilij                                                                  Plišani krajolik

 

Duše umrlih  Milost

Duše umrlih                                                                            Milost

 

Vali luduju  Snovi lelujaju

Vali luduju                                                               Snovi lelujaju

 

Ciganska noć    Purpurno nebo

Ciganska noć                                                                 Purpurno nebo

 

Centofilija         Ramovi za slike mojih ljubavi

Centofilija                                                                              Ramovi za slike mojih   ljubavi

 

Rabindranat Tagore – Čini mi se

Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj načina, bezbroj puta,
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je vekovima star bol,
Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu,
Kao što uvek gledam iznova u prošlost, na kraju uvek ti iskrsneš
Prekrivač sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleći istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka –
Stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronašavši svoj kraj u tebi,
Ljubav čoveka svih vremena, prošlosti i večnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni život.
Sećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju –
I pesme svih pesnika, prošlosti i večnosti.

 

Bleki – Imam čemu da se radujem

 

Ljeto popločano rastankom
miriše na bol
tugo moja

Ne dam nikom
da mi snove krade
dušo moja

Nedam nikom da te ruži
imam čemu da se radujem
nado moja

Srce stane pa zapleše
lepšavo kao tvoga oka  suza
milo moje

Tango s tvojom čednošću
klizi uz moje obraze
živote moj

Šapćeš nikad ne prestani sniti
naše dane  i boli me
ljubavi moja

Sjećanja me lome
ali tuge nema
srećo moje

Živim  snove  čežnjom obasjane
jednom imao imaću opet sigurno je
Anđelu bijeli moj

Bleki – Sretan 8. Mart / Ožujak

I evo nas opet na početku početaka.

Žena!

Savršena da bude voljena i da voli.

Majka!

Jedinstvena i uzvišena.

Sestra!

Iskrena i neponovljiva.

Kćer!

Srce srca i duša duše.

Hvala vam Mile moje , od srca.

Meni ostavite ovu noć za tugu.

Bole me one kojih nema.

Ja ću vam poklanjati sve ostale dane ,

a bome i poneku noć za nečije radovanje.

Umjesto Osmomartovske čestitike – Imamo jednu želju (Nena Ivošević)

 

 

 

 

  

 

 

 

  

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

Memento rose

brilijant      images (1)

 

preuzmi (7)    images (10)

images    images (2)

 

images (1)                       ???

 

 

 

preuzmi (1)    preuzmi (1)džuna melin

 

vasilija  jenis  magi đuli

 

Ljiljana Nikolovska preuzmi (6) brena josipa 1

 

 

vesna  ismeta Nena Ivošević Bisera Veletanlić

 

milica  21585_suncokreti-snezana-02_ahl šaban 5 Amira Medunjanin

 

Davorka Bosnić                        ????                    ????                         ????…

 

Imam jednu zelju

da ti tvoja medna usta

jos jednom poljubim

pa da se nikada

iz sna ne probudim

 

Nista me ne boli

samo mi se srcu

rana pozledjuje

stara jer me ti ne volis

srce iz nedara

 

Kada budem umro

na mom srcu

ostace mi jedna zelja

pusta sto ti ja nikada

ne poljubih usta

**

Sjećanja  na sve Praznike

Jedan cvijet za drugi cvijetak ,po vašem izboru,cvijeće ćemo replicirati,a dame nježno u album mladosti i čežnje prislanjati. Za neke  damu smo ostavili suzu kristalnu  , ali  svima ljubav poklanjali.

Dame koje vas sa fotografija glede, su sve, one naše dame sa kojima smo se našli, pa se posle nismo našli. I za kojima srca još uvijek kucaju.

Hvala svim grlicama naših života.

Posebno velika Hvala i poštovanje  damama u sjenama ,iza upitnika.

Malobrojni sretnici još vijek imaju one sa  kojima su se jednom našli.

Ovu pjesmu poklanjamo svim prekrasnim cvjetovima naših prelijepih dana.

Neke su usnile , neke  su sa nama, da nam čari  i snove svoje poklanjaju.

Za ljubav ćemo lako. Toliko je u nama ima, da je možemo darivati svima.

Samo treba jedna pružena ruka.

I eto, to je to.

Dvije ruke , jedna u drugoj. Dvije ruke su par. A, par je već nešto. Poslije je sve lako.

Neke od milosnica nas sa putanja maglica gledaju i smješe se.

Znaju njihovi darovi su u našim srcima, u sigurnom okruženju.

Drugi cvijetovi, naših  svijetova će se kasnije ovoj galeriji ljepote pridružiti.

Bitno je da su u srcu.

Mnogo je to snova, ljepote  i  ljubavi. A tako i treba. Gdje je muzika tu je i ljubav.

Hvala Gospodu Milostivom na obilju prelijepih milodarja i sjećanja.

Mi im nećemo zaželjeti Sretan osmi mart.

To  je jedan dan u godini i uglavnom bezlično radni.

Umjesto toga ćemo im zaželjeti:

 

Sretan Vam  svaki tren vaših života u kojima želima da  ljubav uvijek sija.

I hvala vam, za sve što ste nam poklonili.

Pa i  za ono: dvoje se našlo pa se poslije  nije našlo.

 

Zapis o Grlici

 

Sivilo uvijek nosi i jednu sjenu tuge. One umilne tuge , kada snovi polako, u tišini klize, ali ne pitajući um, raduju srce. I  snovi samo trepere , kao nestašni leptir i na tren zastanu tamo gdje najviše boli.

Tada i Moja tišina sni.

Danas nam  je  milosni šarenko zastao na prelijepom ljetnom danu  1994. godinu, kada su našu Grlicu milu , granatom zaskočila čudovišta sa guslarskih vukoderina.

Htjedosmo  o tom nebu i tuzi da  pišemo, ali nam se ruka skupila u pesnicu koja hoće da nekome prijeti, pa se ukočila  i ne može da drži plajvaz.

A i suze nam liju. U mahali se to kaže ko godina. Ako znate šta to znači.

Ovaj put ne možemo reći da je pogled na Sunce krivo  za Modru rijeku što iz očiju vrije . Zaklonili ga oblaci.  Ili da ne znamo zašto.

A opet, kada se sjetimo Nje, kako uzdignute prelijepe glave, sa tijelom na kojoj bi joj svaka bijela vila pozavidila , hodi našim Sarajevom, Gradom čednosti  i uzdahe mami , ne pada nam na pamet da žalujemo.

Mnogo je radosti i ljubavi u Šeći D. bilo i ona je svima poklanjala.

Jednom   srećniku posebno. Nećemo reći koji  samo zato što se Dobri zvao.

Njoj posvećujemo ova sjećanja ukradena iz Spomenara naših ljubavi.

Malkice su obojena elegijom i taštinom , ali takva vam je Grlica bila.

 

 

 Dobro mi došla i hvala ti

Kapija Neba Mila moja grlica

 

Nije zgodno

 

Tamo niže

u ulici Prkosa

moja mila Grlica

usnila al’ zaspala ni

uvijek zaboravna ona bi

granata monstruma je napala

glavu joj milu načisto otfikarila

Grlica tijelo ispotiha moli i kumi

priđi mi bar malo bliže molim te

nije zgodno da nas dvije atraktivne

na pute nebeskih putanja hodimo odvojene

 

 

Lenka – Kosta Racin

Otkako Lenka ostavi
košulju tanku lanenu
nedotkanu na razboju
i u nanulama otide
da niže duvan u monopolu –
lice joj se izmeni
obrve spustiše nadole
i usne sviše skrušeno.

Ne beše Lenka rođena
za te puste duvane!
Duvane – žute otrove
da grudi – kite rumene.

Prva godina proteče
kamen joj pade na srce,
druga godina naiđe
bolest joj grudi iskida.
Treća godina je bila
zemlja je Lenku pokrila.

I noću dok je mesečić
nad grobom svilu svijao
vetrić je tihi nad njom
žalosnu tugu sejao:
“Zašto mi, zašto ostade
košulja ta nedotkana?
Košulja beše darovna…”

Bleki – Trešnju sam sanjao

 

Trešnju sam sanjao
bjelinom okovanu
kraj  Modre rijeke
ljepotu sleđenu
a  tugom sni
nema joj ljuljaške ljubavi
zlo je skršilo

maksumče
obećanje dade

jednom
u vremenu kojeg nemam
za jednu
jedinu  trešnju
njenu raskošnu  noć
jednu kapljicu
krvi
Princeze srca svoga
čitav  život
dajem