Božićna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

  Ljubav radosti

 

 

 

Božična svjetlost     Dani želja

Božična svjetlost                                                            Dani želja

 

Vrelo istine     Svijet ljubavi

Vrelo istine                                                                    Svijet ljubavi

 

Ljubav,krv i trnje   Opomene i prokletstvo

Ljubav i trnje                                                                   Opomene i prokletstvo

 

Svijet milovanja   Darovi

Svijet milovanja                                                                   Darovi

 

Nebo ljubavi    Nebo vjernosti

Nebo ljubavi                                                                  Nebo vjernosti

 

Nebo nadanja    Svijet nade

Nebo nadanje                                                                      Svijet nade

 

Nježnost Rijeka ljubavi

Nježnost                                                                           Rijeka ljubavi

 

Neminovnost  Svjetlost ljubavi

Neminovnost                                                                 Svjetlost ljubavi

 

forbeger  Svjetlost

Faberge                                                                                    Svjetlost

 

Anđeo nebeski  

Anđeo nebeski                                                                       Ruka ljubavi

Jesenjin – Mala Prosjakinja

Plače cura pored dveri što u blistave vode dvore,
u dvorima ko srebro smijeh se čuje, pjesme ore.

Plače cura i mrzne se od jesenje hladne bure,
i promrzlom rukom briše suze što niz lice cure.

Sa suzama ona samo tvrdu koru kruha prosi,
od srama i uzbuđenja glas joj molbu jedva nosi.

Al od buke praznovanja ne čuje se njena želja,
i curica stoji, plače pored smijeha i veselja.

 

pB

Zorana Pavić – Još ne sviće rujna zora / Song – Lyrics

Vijenac žalosti   Tuga  Srce umorno

Još ne sviće rujna zora
Još ne trepti list sa gora
Ne čuje se glas slavuja
Zoru da najavi
Zoru da najavi

Ne čuje se ni zefira
Niti svirka od pastira
Tišina je, nema vlada
Sve živo počiva
Sve živo počiva

Neka cvijeta rosno cvijeće
Nek se kiti s njim proljeće
Ja ga neću više brati
Jer nije za mene
Jer nije za mene

Ja ga neću više brati
Jer ga nemam kome dati
Kome sam ga do sad darivala
Zemlja ga pokriva
Zemlja ga pokriva

Blagdan

 

 

     

Božija milost                                     Božije blagodati

  

Tirkizno talasanje                    Veloviti dan

   

Tirkizni snovi                               Ona je osvit

 

 

Naši snovi

 

Led i krv

 

 

Blagdan

 

Minule su kiše jesenje

nar je već odavno procvao

ispod plavog neba

terakota nas rodila

Modra rijeka odgojila

cvjetne doline hranile

snivalo se u zemlji Božije milosti.

 

Jedan Grad čednosti imade

sniva rijeka modra zlaćana polja

krvava Drina remeti sliku

vjetrovi nad šeher Banjalukom zavijaju

dolina modre Neretve pleše

milosti puno je dato

Bosni divnoj, jedinoj.

 

Moj univerzum je ponekad tužan

zemlja moja prečesto krvari

moj grad prečesto spaljen biva

u njemu krijem đardine sretne

i neke stađune davne i sjetne

proljeća mojih radosti

moje tuge neisplakane.

 

Nad nama naše nebo

zemlje ove prelijepe

cvijetnih polja šarenih

naše snove sakuplja

naše čežnje dodiruje

naše snove pružamo ruke nevine miluje

Oh my Lord, Oh naš Bože Milosti.

 

Подмосковные вечера / Song -Lyrics – Prevod na Bosanski

 

Plavetni đardin  Plavetni san Svjetlo noćno nebo

Podmoskovniye vechera (Подмосковные вечера)

 

Не слышны в саду даже шорохи,

Всё здесь замерло до утра.

Eсли б знали вы, как мне дороги

Подмосковные вечера.

 

Речка движется и не движется,

Вся из лунного серебра.

Песня слышится и не слышится

В эти тихие вечера.

.

Что ж ты, милая, смотришь искоса,

Низко голову наклоня?

Трудно высказать и не высказать

Всё, что на сердце у меня.

.

А рассвет уже всё заметнее.

Так, пожалуйста, будь добра.

Не забудь и ты эти летние

Подмосковные вечера.

 

Podmoskovske večeri

 

Ne čuje se ni šuštanje u vrtu

Sve je tu zamrlo do jutra

Kad bi vi znali kako su mi drage

Podmoskovske večeri

 

Riječica se miče i ne miče

Sva srebrna od mjeseca

Pjesma se čuje i ne čuje

U tim tihim večerima

 

Što ti, draga, gledaš poprijeko

Naklanjajući glavu

Teško je izraziti i ne izraziti

Sve što mi je na srcu

 

A zora se već sve više zamjećuje

Zato te molim, budi dobra

Ne zaboravi ni ti te ljetne

Podmoskovske večeri

 

 

 

Sretan i blagoslovljen Božić

 

 

Danas je 07.Januar / Siječanj 2019. godine.

Božić je – Pravoslavni.

Blagdanski praznici vedri i snježni!

Nadamo se dobroj i mirnoj godini.

Prevoslavnim vjernicima i svim onim koji slave Božić prema julijanskom kalendaru želimo

Sretan i blagoslovljen Božić.

Mir Božji Hristos se rodi.

*

Svečani je dan. Treba željeti mnogo , jako mnogo dobra.

Ne samo materijalnog.

Obilje zdravlja, lične sreće i svakoga dobra Nebo dariva svakog dana po svojoj pravdi.

Treba se mnogo moliti se za dobar svaki dan.

Moliti se da mir zavlada u svakom kutku dunjaluka.

Da ljudi ne čine zlo jedni drugima.

Da komšija bude sretan i da mu se krava teli dvojkama i da mu dom beharom miriše.

Činiti i poklanjati ljudima dobro koje sebi želite i imate.

Da ljubav Božija bezuslovno zaigra u svim srcima , u svakom domu i prema svima.

I da praštamo, bezrezervno praštamo i da se zlo vikad niše ne dogodi.

Amin Gospode Ljubavi i Milosti..

DA TE SAMO DOTAKNEM / Song – Lyrics

 

 

 

 

   

 

DA TE SAMO DOTAKNEM

 

Sjedim do tvojih nogu glave pognute.

Ne mogu pogled dignuti, gledati u tebe.

Šutim, srce te želi, moje usne ne govore.

Znaš sve moje misli, sve moje molitve.

 

Da te samo dotaknem i dodirnem ti haljine,

moje srce bilo bi cijelo, sve rane bi nestale.

Da te samo dotaknem i dodirnem ti haljine,

moje sce bilo bi cijelo, date samo dotaknem.

 

Sjedim do tvojih nogu, pružam ruke drhtave.

Suze polako klize niz moje obraze.

 

Da te samo dotaknem …

 

Pružaš ruke, dižeš mi lice, tvoje oči mi govore:

“Ne gledaj svoje grijehe, pogledaj u mene!”

 

Da te samo dotaknem …

 

Bleki – Bože mili,Ti oprosti mi

 

 

 

Bože Mili

Ti oprosti mi

 nemoćnom

 

koliko ljubavi neubrane ima

 na ovom prelijepom dunjaluku

 srce me samo boli kad pomislim

 koliko se ljudi ne osvrću na pružene ruke

 poglede čežnje koji zamiru

 kad ruka ostane u vazduhu

 sleđena i suva

 a glas se izgubi u prolazu

 

 i nestanu

 i ruka milosna

 i glas iskreni

kao eho bačen niz kaldrmu mahala

 

 a srce jedno

 maleno

 a prelijepo

 skršeno u nebo gleda

 moli se

 Bože hvala ti za nadu