Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

  

Nesalomljiva krhka ruža                                       Čarolija sutona

 

snijezi-nad-poljem-ljubicica  jesenje-stablo

Snježi na poljem ljubičica                                                            Jesenje stablo

 

sledeni-dardin  violetni-san

Sleđeni đardin                                                                  Violetni san

 

jesen-to-je-zena  plavetna-dama-sa-sesirom-sirokog-oboda

Jesen to je žena                                                                  Plava dama sa šeširom širokog oboda

 

rajsko-drvo  Rapsodija u zelenom

Rajsko drvo                                                                       Rapsodija u zelenom

 

Akvadukt   Ružičnjak u zelenom danu

Akvadukt                                                                       Ružičnjak u zelenom danu

 

 

Gore i dolje  Krhka ruža sniva

Gore i dolje                                                               Krhka ruža sniva

 

Krhko i prozirno  Mjesec i Modra rijeka

Krhko i prozirno                                                                      Njesec i modra rijeka

 

 

 

Eva Lipska – Krik mode

 

Umiremo sve lepše.
U kolekciji Giannia Versacea
elegancija je pilence estetike.

Jurimo po svetilištima mode
uvereni kako nam narandžasto dobro stoji.

Ljubiš me u kabini,
vidi, u zelenilu načisto propast Rima.

Rešavamo rebuse naših arhetipova.
Prevodimo beretke na strane jezike.

Uveče dobijamo poziv
na izložbu Poslednjeg suda.

Ulazimo bez kravata.
Danas je mrtvi ulaz.

Francesca Gagnon – Je Voudrais Bien – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik


 

Je Voudrais Bien

 

Je voudrais bien pouvoui te prendre,

Mais il faut bien attendre

Le temps s'en je ne sais plus, tu n'es plus là

Je voudrais bien pouvoir te prendre tu le sais bien,

Mais ne veux rien comprendre

Le temps s'en va je ne sais plus, je reste là

 

REFRAIN:

 

Quel est le moyen, dis-moi pour te reprendre

Donne moi la main, je ne peux attendre

J'aimerais bien que tu me dises que tu n'es rien sans moi

Que je te rêve, te réalise tout à la fois

Pourquoi faut-il toujours que tu te livres,

Comme on livre un combat

Et que dans tes yeux ne se lise aucun signe d'émoi

 

REFRAIN

 

Je rêve souvent de te prendre comme prennent les rois

Je sais le pire des défauts est l'impatience

Pourquoi faudrait-il toujours que l'on vive ta loi

Que j'aie les choses dont j'ai rêvé

Quand je n'en rêve plus vraiment

 

 

Ja bih

 

Ja bih te držala

Ali moramo čekati

Vrijeme prolazi a ne znam, da li si ili nisi više ovdje?

Voljela  bih   da te mogu držati to znaš,

Ali ne želim da razumem

Vrijeme prolazi a ne znam,  gdje sam

 

 

Koji  je način, reci mi da te vratim

Daj mi ruku, ja ne mogu čekati

Ja bih da mi kažeš da si ništa bez mene

Sanjam te, shvatam odjednom

Zašto mora uvijek biti po  knjizi

Kao borba u knjizi

A u tvojim očima ne čitam bilo koji znak emocija

 

Često sanjam da si kao što su kraljevi

Znam da je najgora mana  nestrpljivost

Zašto morate da uvijek  živite svoj zakon

Imam stvari koje   sanjam

Kada sam zaista budna

 

 

Kemal Monteno – Sviraj mi o njoj / Song – Lyrics

 

   Usamljena duša Muzika ljubavi  Djetinja duša

Sviraj jos prijatelju moj

staru pjesmu tu

sviraj mi o njoj

 

Ovu noc plakacu za njom

utjehu da dam praznom srcu svom

 

Ref.

Nista vise vratit’ nece

nju u zivot moj

samo tvoja pjesma stara

prijatelju moj

 

Sviraj, sviraj, sviraj tise

bar jos ovu noc

znam da nikad, nikad vise

ona nece doc’

 

Ovu noc plakacu za njom

utjehu da dam praznom srcu svom

 

Ref.

A gdje si ti , i zašto sam ja


Mene nikad ne pitaju:

– A gdje si ti?

Nemaju potrebe.

Znaju da sam još uvijek tu.

Na mene sve vrebaju ko Meleke.

Hoće da me uznose u visine.

Ja im kažem:

-Nemojte mene ne znam letjeti.

-Ha , a znaš po vaskoliki dan i noć voljeti, pride sniš i tupiš.To mu dođe isto. Letjeti i sniti. Ti se samo pristavi. Mi se pobrinemo za sve.

Sreća moja, nisu upotrebili izraz šiljiti. Ne sviđa mi se. Nikako mi se ne sviđa.

Nedavno me jedna Mala Velika princeza plaho iznenadila , jer me pita sasvim ozbiljno:

-Tko si ti?

Zbog toga je volim, ne zato što je ozbiljna , već zato što me kao ozbiljno pita nešto , a to njoj smiješno i neozbiljno, a ja znam da me sto posto treha.

Dobro, sasvim je iskreno volim , jer se samo tako ona može voljeti.

– Jes'si se sada pokazo svaka čast ,a poetika, sciencia i licencija, vokacija i naglasak, romantika i semantika.

Ne zna šaptač da muku mučim:

-Znam ja sve šta bi’ reko. Ponekad nešto i zapišem.

Al čim pomislim na nju, ne čim pomislim već i prije toga,( a uvijek mislim na nju) , mene konja, presječe dah ne mogu da dišem. Labrnja mi se objesi i sama pravi grimasu na kojoj se može čitati:

-I am zabezeknut , mila moja . Pusti me da sa tobom sanjam i ne daj da zaspem da mi san ne pobjegne.

Kontam nisam levat ili habllečina , da joj odgovorim tko sam ja, pa mi pobjegne.

A ne mogu ni da joj odgovorim, onako direktno, po mahalski.

Kod nas nema ništa okolo. Naučili,direkt u sridu.

Joj ljudi moji, kako je lipa ta srida. A baška bliža i dalja okolina.

Lukavi smo mi mahalaši i skontali fol.

Mi skupili tu raskoš, tu ljepotu , tu milost , nevinost i dobrotu, a pusta drhti i biba se, na jedno mjesto . U celofan sa cvijećem duginih boja sve zamotali i ljubičastom vrpcom , svijetlije boje, violetne sve zamotali.

Rekoše nam da je to boja ljubavi koja se vješto od nas skriva.

Nije se uspjela sakriti.

Tako sve to sa vrpcom u paketu đardinom prozvali.

I taj nam đardin ne ide iz glave. Posebice, zbog te violetne vrpce svjetlije boje, koja nam po duši rovari.

Srce je već odavno u bandaku , bez daha ostalo , samo se koprca i ponovio bandači.Na dušek i jastuke, dakako.

Otud oni tikovi: Jastučiti i dušečiti. Ima joj puno  tih plahih naziva kada se bandači. Ne mremo vam mi sve iskantat. Skontajte vi koji.

Vratimo se tematskom pitanju.

Ovo nas podsjeća na  jednu razložnu i časnu diskreciju .

Vidi on da smo se mi đardina dofatili, a kada tako krenemo, zaboravimo šta smo hotili rijeti. I ne izlazimo heftama.

Naučili me nisu da lažem , pa ja sve onako, okolo kere pa na mala vrata:

-Te ovaki sam ti ,te , ovakav, al’ svakav nisam, i da znaš, ako čuješ da sam taki i taki, lažu te bona garant. A jesam taki i taki.

Ni ja sam sebe ne razumjeh ,šta joj nisam ispriča i šta sam zaobišo. Valjda takve sorte rođen ,nema treće. Ili nema diraktno ili zaobilaziš kad te pitaju, mislim stranci. Ne razumiješ. Ne zato što stranjski govore. Nego što sam gluv. Kroz jedno uđe kroz drugo izađe. Biukvalno. Jungfer u ušima.

Kad te male princeze pitaju, ja ko bekan , ko malo janje za maženje, u sebi kontam da sam delfin, ona zna da si konj konjski, ali pušta te da maslaš.

Ne znam kako je zadovolji  odgovor. Znam ponovo će me pitati, nije ona džaba kraljevskog roda. Na licu joj piše. Skoro ništa mi ne vjeruje. Ono skoro me tješi, znači ima joj šansi, da skontam ko sam.

A znam ko sam, ali ne mogu joj reći ,uplašiće se dite malo.

Ali jok , šejtan , šeret jedan ima. On joj sve otkucava. Ko fol šali se, da joj se umili. A glupko da ne mere veći biti. Klepetalo. Pa joj reče:

On ti , mila moja , jedina ljubavi , nije od ovog svijeta, ni poetski ni figurativno.

Ovo poetski , znači niko ga ne benda ni ena procento. ( Moram se malo praviti poliglota, šenkrat plaho, moram sam sebe hvalom nafajtat.)

On figurativno ,za insane kao da ne postoji. A njemu milo a je tako, jer rahat mere da sanja i da snove grli.

Il’ se kaže more. Ne mogu i ne znan van ja ti priorodopis oli pravopis, po mjeri onih što turaju ono h i od hajvani i đe triba i najčešće pođeđe gdi ne triba.

Ono figurativno još znači da mu je figura, odnosno jedna noga od figure na onom dunjaluku.

Kako onom dunjaluku? Ko da vi ne znate koji je.

Aba zo, vi mislite jal pržun, jal hladovina.

E nije ni skonto na koji će. Jazuk. On je od dobrih i ima bjanko pozivnicu da bira. Znamo mi za reč blanko, ali mi naučili na ono riva nera, riba bjanka . A bome se često družili sa nekim Bjankama , čak i onom , onog, anamo onog Đegera . Nismo bježali ni od Roze, Bjondine, Negrine…

Joj , mamo mamice. Dobre su one curice, ali nisu ko ove naše.

Bosanske. Mere i Balkanke.

Nema merhameta i dobrotvorstva , samo su dobro karitativne. Ono po Caritasu .

A šta ste vi mislili.

Joj , jesu vam misli otišle otišle anamo onoj finti. Alčaci ste vi. Nećemo vas ružiti.

Ali Bosanke moramo. I Balkanke.

A Mehmeda , a bome i mene je stara majka karala. Zbog zora, jabuka i Zlatija. Joj jesu sve jedre , zlatne i crvene. Haman ko baklavica kad je u ruku primiš.

Šta vi ne volite baklavice. Joj hablečina mila majko stara.

Ne ide mi se u pržun da me tamo čitavu vječnsot roštiljaju, onako ljudski. Jal vruće , jal vrelije.

Vođe, u srcima i ona treća mogućnost: još vrelije.

A ne ide mi se tamo gdje je uvijek hladovina, red i mir. Tamo bih tek nagrabusio. Ima tamo , hejbet mojih jedinih pravih ljubavi i znam , jedva me čekaju.

Čim bi me vidjele , u istoriji/historiji/povijesti đardina ispod koje vječno teku rijeke, bi se prvi put desio veliki incident.

Poletjele bi prema meni sa osmijehom na licu. Meni srce ko amper , pardon empajer state ili barem drvena džamija u Himzarinoj , vrh Sumbul Avdine , Bjelave bluz sistem.

Jes ,kako ne .

Radovanje, aha malo sjutra.

Morao bih začepiti uši:

-Ha , ja ti jedina prava ljubav , ljubavi?

-A gdje si ti do sad , konjino jedna draga?

-Je si li naučio tamburati ili samo nastavi prebirati po ženskoj ljepoti hajvanu mili?

-Vidjela sam ja šta radiš dolje nesrećniče jedan , mili moj?

– Šta si mi donio. Jesam rekla da mi spremiš onu zlatnu narukvicu, milo noje?

Ostale bi zagraktale:

– Šta narukvicu ,vreću bona ,vreću zlata si trebala zaiskati, iako nije riđobradi. Hvala Nebu dragom na Princu Malom.

– Dobar si ti, dobro nam došao, ljubavi

Ne bih vam znao rjeti , da li bi koja šljaga pala.

Da sam zalužio jesam . Što jes’ , jes’.

A i nešto mi se u zadnji vakat omililo biti tu. Makar joj ( omaklo se tebalo još) malo.

Kažem:

Nigdje neću pobjeć. Šta ste navrle.

Ali mene niko ne benda, ne rekoh li.

Ja jado , još uvijek dumam.

-E kako ćeš bolan miloj , princezi , djevojčici tako rekuć, to ispričati.

Ima da te nema ili ima da nje nema.

Grlice su plahe, namah se uplaše i samo prhnu tamo gdje plavet blista. I tišina i sni vladaju.

Ali skonto plan. To se kod nas zove tura jazija. Neki to krste pismo i glava.

Ali bit je ista. Baciš metalnog bugara u vis. Ako padne tura ( pismo) ideš u pržun . Ako padne jazija (glava) ideš Grlicama na vjeronauk . Ako imaš sreće i novčić ostane u zraku ili ga gavran mazne , ostaješ na ovom dunjaluku.

Šta vi mislite koje su mi najmanje šanse? Pravo da vam rečem , ja , neuka bjelavska blesa nikako to ne mogu skontati. Puno je to opcija za nas. Uh tri.

Mi volimo ono ovo ili ono, tećeg nema , osim sride i đardina. Ali tamo ti ni mozak, ni računica ne tribaju. Tamo slavuji i pjesma vladaju.

Ha, čuli ste za Bokača. Niste. Onda ni nemojte. Mane više. Mislim priče.

A ovom ili onom , možemo pričati , samo ako novčić ostane u zraku.

U stvari , ja najčešće sebe pitam :

– Zašto sam.

Decenije i decenije sam protraćio dumajući o tome.

Sada na kraju puta znam.

Odgovor je tako jednostavan i lijep.

Kao i život.

Kao ljubav i tuga.

Rođen sam ,

da bih volio

Tišina i sni.

Lipo mi je.

Ne da mi se buditi.

Tebe ne pitam:

A gdje si ti?

I sama znaš ;

u  mom srcu djetinjem.

 

Ode Moto da se Mota.

Ode Oto da se Ota.

Ljiljana Nikolovska i Magazin -Idi (Kada krenu vlakovi) /Song – Lyrics


Modra rijeka čežnja  Oprost  Ljubavi mojeu noćima dugim

 

 

Lako tebi

ti se uvijek nekom vratis

i bez rijeci, i bez volje

niti da mu slazes bolje

da mu oci zatvoris

 

Lako tebi

sve ti zelim, sve ti dajem

srebren mjesec iznad vode

sto u nebo zorom ode

kada krenu vlakovi

 

Ref.

Idi, i ti s njima

idi nek te svatko ima

kad me vise ne volis

idi, putuj s njima

idi juznim gradovima

putuj dok ne ostaris

samu ostavi me ti

 

Kada krenu vlakovi

 

Lako tebi, srecu imas

na tom svijetu

ja ni druga, niti brata

u samoci sto me hvata

kada krenu vlakovi

 

Ref. 2x

 

Jesen je a ja boja nemam

 


 

Prelijepi, umilni ,  zlaćani   stađun .

Jesen , ugodna i blaga.

Titrava i uzbibana.

Prelijepa.

Pada lišće zlatno.

Sve se stapa sa zalazećim suncem u jedan nestvarni kolorit,

koji nas opija i zavodi.

Kao Žena.Raskošna.

Kao djevojčica.Voljena.

Boje pripisujemo magiji  , Te ,  nestvarne čarobnice Žene

i poželimo da se nikad ne mjenjaju.

Ni žene , ni  jesenje boje .

Da uvijek nose radost našim srcima .

 

Češće nego želim

jeseni se  boje sivilom

nešto hladniji dani

navuku sjene tuge

Kiša

Kapljica

svaka kap je jedan život

jedna radost

ljubav

 

eh anđelu mili

jesen u meni raduješ

nebo reče tuga je to

nedostaje ti boja

eh kada bih mogao

najljepše slike bih ti skladao

Karolina Gočeva – Ako zgresam neka izgoram / Song -Lyrics -Prevod na Bosanski

 


Ти не плачи мајко што сум далеку и сам,
и не кревај магли, силни јадови,
својот пат, затрупан, сеуште го знам,
ако згрешам, нека изгорам.

Припев:
Еј ридови, сини мориња,
сам ќе морам да ве пробијам,
еј кораби, назад пловете,
ако згрешам, нека изгорам.

Ќе препливам води, назад ќе се вратам пак,
во градите едра, распнувам за пат,
огнови високи, сам ќе изодам,
ако згрешам, нека изгорам.

Припев:
Еј ридови, сини мориња,
сам ќе морам да ве пробијам,
еј кораби, назад пловете,
ако згрешам, нека изгорам.

 

 

Ako zgrešim neka izgorim

 

Ti ne plači majku što sam daleko i sama

i ne podiži koprenu , jako boli,

svoj put, suđeni , još  prepoznajem,

Ako zgrešim, neka izgorim

 

Ref.

Hej brežuljci, plave tegobe  ,

Moraću da vas prebrodim,

hej brodovi, nazad jedrite,

Ako zgrešim  neka izgorim

 

Kad preplivam  vode, vratit ću se nazad,

sa jedrima u grudima , lepršava  za drumove,

plameni visoki, sada odlazim,

Ako zgrešim, neka izgorim.

 

Ref.

Hej brežuljci, plave tegobe  ,

Moraću da vas prebrodim,

hej brodovi, nazad jedrite,

Ako zgrešim  neka izgorim

 

 

 

 

 

 

Balada o Davorinu Popoviću


 

Bosna zemlja Božije milosti sanja    Grad čednosti Čežnjia   Livade pokraj Modre rijeke  Modra rijeka čežnja

 

Kad ne bude mene

Princ mali

žute dunje

Grada čednosti

pružaju ruke

Zemlje Bojžje milosti

Modre rijeke

 

nerazumni bivaju

izrodi

 

 

obala pusta i plima

vrište i proklinju

da sam ja netko

zlo se sprema

negdje na kraju u zatišju

niko ne vidi

Džek trbosjeci znani

zlo veliko

manijaci

opet spremaju

dan i noć

 

Kameni spavači

kameni cvjetovi

ponizno

Nebo dozivaju

ponovo

mojoj jedinoj

valja nama preko rijeke