Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

Bljesak Sve jesenje boje

Bljesak                                                                                        Sve jesenje boje

 

Prijateljstvo  Izlaz

Prijateljstvo                                                                                 Izlaz

 

Prozori  More sanja dugu

Prozori                                                                                       More sanja dugu

 

Ostrvo zarobljeno plavetnilom  Moj dom

Ostrvo zarobljeno plavetnilom                                                   Moj dom

 

Molitva za ljubav  Ručni rad

Molitva za ljubav                                                               Ručni rad

 

Sunshine  Savršen dan

Sunshine                                                                                       Savršen dan

 

Hemija  Milozvučni velovi

Hemija                                                                        Milozvučni  velovi

 

Sneno cvijeće  Tirkizno nebo

Sneno cvijeće                                                                               Tirkizno nebo

 

 

Neruda – Igraš se svakog dana

Igraš se svakog dana svetlošću svemira.
Profinjena uzvanice, stižeš u cvetu i vodi.
Više si no ova bela glavica koju stežem
svakoga dana poput grozda.
Ne sličiš nikome otkako ja te volim.
Dopusti da te položim medju žute vence.
Ko ti zapisuje ime dimnim slovima medju južnim
zvezdama?
Ah, daj da se setim kakva si nekoć bila, kad još nisi
postojala.
Iznenada, vetar zavija i udara u moj prozor zatvoreni.
Nebo je mreža ispunjena mračnim ribama.
Ovamo svi vetrovi neba stižu, svi.
Kiša halju odbacuje.
Proleću ptice.
Vetar. Vetar.
Ja se mogu boriti protiv ljudske sile.
Oluja tamo lišće kovitla
i odvezuje sve barke što su ih sinoć vezali za nebo.
Ti si ovde. Ali ti ne bežiš.
Do posljednjeg krika ti ćeš mi odgovoriti.
Kao da te strah, sklupčaj se uz mene.
Pa ipak, ponekad ti je neka čudna sena očima prohujala.
Sada, takodjer sada, malena, cvetak mi kozje krvi pružaš,
i čak ti grudi njima odišu.
Dok žalobni vetar huji ubijajući leptire,
ja te ljubim, i radost moja grize ti šljivu usta.
Nije ti bilo lako priviknuti se na mene,
na dušu moju usamljenu i divlju, na ime moje koje svi
izbegavaju.
Toliko puta videsmo kako zornjača plamti dok smo se
ljubili u oči
i dok su se nad našim glavama sumraci rasplitali u
razigrane lepeze.
Moje su te reči zasipale, milovale.
Odavna sam voleo tvoje telo od blistavog sedefa.
Za mene ti si vladarka svemira.
Cveće ću radosno, naš copihue, s planine doneti,
lešnike zagasite i košare šumskih poljubaca.
Želeo bih učiniti s tobom
ono što proleće s trešnjama čini.

 

Indexi i Davorin Popović- S tobom dijelim sve / Song – Lyrics


Blagoslov Modre rijeke  Moje čežnje   Zadivljujuća svjetlost

 

 

Čudna su mi svjetla tvojih zjena

kad ih sklopiš sve u

tamu tone

čudna si mi ljepša od svih žena

a znam da s tobom idem nekom kraju

svom

 

čudno mi je kad te noću ljubim

kad me grliš nestvarna si sva

svakog trena

pomalo te gubim

a znam s tobom dijelim život sve do dna

 

sve s tobom gubim sve

sve

tiši je tvoj glas

ti čudna si mi još

kad odlaziš u noć

zaboravljaš na nas

 

čudno

mi je noću  kad te  ljubim

kad me grliš nestvarna si sva

svakog trena pomalo te gubim

a znam s tobom dijelim život sve do dna

 

sve s tobom gubim sve

sve tiši je tvoj

glas

ti čudna si mi još

kad odlaziš u noć

zaboravljaš na nas

 

Kad procvatu behari – Amra Halebić / Lyrics – Song

 

Verzija I

 

Kad procvatu behari

kad dunjaluk zamiri

duša čežnjom procvili

davno smo se rastali

 

Allah Allah Hakk Allah

Alllah Alllah dzellallah

Allah Allah Huvallah

La ilahe illallah

 

Ovo nebo nad nama

sjena je od zastora

sedam kata nebesa

usred naših je prsa

 

Allah Allah Hakk Allah

Alllah Alllah dzellallah

Allah Allah Huvallah

La ilahe illallah

 

Proljeće je u nama

kad se topi suzama

i pustinja procvjeta

nudeć’ sliku Dženneta

 

Allah Allah Hakk Allah

Alllah Alllah dzellallah

Allah Allah Huvallah

La ilahe illallah

 

 

Verzija II

Kad procvatu behari

Kad procvatu behari
Kad dunjaluk zamiri
Duša čežnjom procvili
Davno smo se rastali

Ovo nebo nad nama
Sjena je od zastora
Kula na nebesima
U našim je prsima

Proljeće je u nama
Kad se topi suzama
I pustinja procvjeta
Nudeć sliku Dženneta

 

Joj , glupaka majko mila – jakako, neg’ je zemlja ravna ( Dio drugi)

 


Blećci i levati se dofate digitrona i misle mogu sve izračunati.

U plićaku – ravnini vlastitog  uma ne mogu skontati onio što mi prostim okom vidimo.

Zamlja je ravna!

 

Ja kakva je doli ravna?

Da ja kriva, nakosa, naopaka ili zakrivljena bilo bi nam belaj hodati.

Kako će boni drvo rasti ako je plodno tlo sa strane ili odozgare.

Hajd ono može i nekako. Bilje je to. Raste, ako se čovjek zapusti i iz nosnih i drugih šupljina.

Ali čovik ili hajvani brez krila  , na plafonu ili bočnim straniama .

Dajte da gledamo taj film.Isključujemo svijet žohara i sličnih  inkseta.

 

I oni nama zemlja je ravna.

 

Kako nije ravna kad planine uvis rastu. Neće valjda odozgo rasti i pasti hajvanima na glavu.

I insanima ako ih bude.

 

Ne misle oni o toj ravnoj zemlji?

Dobacuju pametni i učeni. Napriliku oni gmizavci što se zovu ilmije i oni što se kreću po glagolu kretati.

 

Ma znamo mi o čemu oni misle. Ali oni ne misle , jer ne mogu misliti. Jer kako mogu misliti ako mozga nemaju.

I ako oni mogu čitav život ne misliti, zašto mi sebi ne m'remo dozvoliti pat minuta nemisliti.

Jedino smo zabrinuti ko je nosi na svojoj grbači:

Slonovi,kitovi, Atlant ( po starim Grcima) ili vakumirani mozgovi onih koji misle da je zemlja ravna.

 

Valja ova, narode?

 

 

 

Amra Medunjanin – Mito Bekrijo (feat.Mostar Sevdah Reunion)

cvijetni proplanak  Vali   Ljubav

 

Ponoc vec je prosla
vreme da se spije
srce jos je budno
davnu zelju krije
ej, kraj pendzera stojim
cekam da ti vrata otvorim

Ref. 2x
Zasto duso ne dodjes
da me kuci povedes
da ti svoje srce predam
da ti staru majku gledam
Mito, Mito bekrijo

Obec'o si Mito
da ces jedne noci
kad se varos smiri
ti po mene doci
ej, cvece tvoje belo
vec je cekajuci uvelo

Ref. 2x

Sa drugari svoji
po me'ane odis
s vino i sa pesma
noci ti provodis
ej, mladost pusta prodje
Mito, ti po mene ne dodje

Ljudska glupost nema granica – Čuj molim te , Zemlja je ravna (Dio prvi)

 

 

 

Ljudi nas svaki dan oduševljavaju svojom glupošću.

I to ne bilo kakvom. Nego jako ozbiljnom glupošću.

Oni nama :

Zemlja je ravna.

Pogledajte oko sebe!

i Šta vidite?

Zemlja nije ravna.

Evo oko nas sve sama brda i uzvišiće.

I mogu oni gubiti vrijeme u “naučnim” istraživanjima i dokazivanjima,

koje osnovac nižih razreda u trenu može pobiti, ali mi im se divimo.

Toliko gluposti, morbideiteta, mazohističkog takaranja vlastitog uma ,

može podnijeti samo ljudsko stvorenje koje ima izuzetno razvijen smiso za

rušenje svih dostignuća maloumnosti.

 

Dobra im ona sa ledom.

Valjda da nas rashladi kada počnemo misliti svojim mozgom.

Ili da ne kupujete frižider.

Što će vam?

Zamoliti one stanovnike antartika, koji svaki dan lete sa NLO i zadivljuju nas ko najveće hablečine,

da nam dostave leda , svakom po praznoći moždane špljine.

Plaćanje po dostavi , na naš račun.

 

Merima Njegomir – Još ne sviće rujna zora / Song – Lyrics

Tuga  Duše umrlih  Odar ljubavi

Još ne sviće rujna zora
Još ne trepti list sa gora
Ne čuje se glas slavuja
Zoru da najavi
Zoru da najavi

Ne čuje se ni zefira
Niti svirka od pastira
Tišina je, nema vlada
Sve živo počiva
Sve živo počiva

Neka cvijeta rosno cvijeće
Nek se kiti s njim prolijeće
Ja ga neću više brati
Jer nije za mene
Jer nije za mene

Ja ga neću više brati
Jer ga nemam kome dati
Kome sam ga do sad dala
Zemlja ga pokriva
Zemlja ga pokriva

Svaka travka u povoju

bar osjeca radost svoju

al’ od mene radost bjezi

daleko, daleko

 

Tatjana Lukić – Od cvijeta

 

 

Nikad te ne otimam zemlji

 

šta bih s tobom i umjela

do među svoje zidine

pod svoj krov

 

da zanoćim s tobom kraj uzglavlja

nećeš dočekati

 

plodnije crnice od mog sobnog kamena ne ima

 

pa da se iz tmine u gorostas razviješ

da se katice u čeljust gladni rastvore

snenu da me takneš

dah utihneš

 

nikada !

 

imaš svoje cvjetokružje

i svoj sit plijen

 

od zova tvoga priljepna

otimam se vješto uklanjam

i bježim