Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

Bljesak Sve jesenje boje

Bljesak                                                                                        Sve jesenje boje

 

Prijateljstvo  Izlaz

Prijateljstvo                                                                                 Izlaz

 

Prozori  More sanja dugu

Prozori                                                                                       More sanja dugu

 

Ostrvo zarobljeno plavetnilom  Moj dom

Ostrvo zarobljeno plavetnilom                                                   Moj dom

 

Molitva za ljubav  Ručni rad

Molitva za ljubav                                                               Ručni rad

 

Sunshine  Savršen dan

Sunshine                                                                                       Savršen dan

 

Hemija  Milozvučni velovi

Hemija                                                                        Milozvučni  velovi

 

Sneno cvijeće  Tirkizno nebo

Sneno cvijeće                                                                               Tirkizno nebo

 

 

Neruda – Igraš se svakog dana

Igraš se svakog dana svetlošću svemira.
Profinjena uzvanice, stižeš u cvetu i vodi.
Više si no ova bela glavica koju stežem
svakoga dana poput grozda.
Ne sličiš nikome otkako ja te volim.
Dopusti da te položim medju žute vence.
Ko ti zapisuje ime dimnim slovima medju južnim
zvezdama?
Ah, daj da se setim kakva si nekoć bila, kad još nisi
postojala.
Iznenada, vetar zavija i udara u moj prozor zatvoreni.
Nebo je mreža ispunjena mračnim ribama.
Ovamo svi vetrovi neba stižu, svi.
Kiša halju odbacuje.
Proleću ptice.
Vetar. Vetar.
Ja se mogu boriti protiv ljudske sile.
Oluja tamo lišće kovitla
i odvezuje sve barke što su ih sinoć vezali za nebo.
Ti si ovde. Ali ti ne bežiš.
Do posljednjeg krika ti ćeš mi odgovoriti.
Kao da te strah, sklupčaj se uz mene.
Pa ipak, ponekad ti je neka čudna sena očima prohujala.
Sada, takodjer sada, malena, cvetak mi kozje krvi pružaš,
i čak ti grudi njima odišu.
Dok žalobni vetar huji ubijajući leptire,
ja te ljubim, i radost moja grize ti šljivu usta.
Nije ti bilo lako priviknuti se na mene,
na dušu moju usamljenu i divlju, na ime moje koje svi
izbegavaju.
Toliko puta videsmo kako zornjača plamti dok smo se
ljubili u oči
i dok su se nad našim glavama sumraci rasplitali u
razigrane lepeze.
Moje su te reči zasipale, milovale.
Odavna sam voleo tvoje telo od blistavog sedefa.
Za mene ti si vladarka svemira.
Cveće ću radosno, naš copihue, s planine doneti,
lešnike zagasite i košare šumskih poljubaca.
Želeo bih učiniti s tobom
ono što proleće s trešnjama čini.

 

Indexi i Davorin Popović- S tobom dijelim sve / Song – Lyrics


Blagoslov Modre rijeke  Moje čežnje   Zadivljujuća svjetlost

 

 

Čudna su mi svjetla tvojih zjena

kad ih sklopiš sve u

tamu tone

čudna si mi ljepša od svih žena

a znam da s tobom idem nekom kraju

svom

 

čudno mi je kad te noću ljubim

kad me grliš nestvarna si sva

svakog trena

pomalo te gubim

a znam s tobom dijelim život sve do dna

 

sve s tobom gubim sve

sve

tiši je tvoj glas

ti čudna si mi još

kad odlaziš u noć

zaboravljaš na nas

 

čudno

mi je noću  kad te  ljubim

kad me grliš nestvarna si sva

svakog trena pomalo te gubim

a znam s tobom dijelim život sve do dna

 

sve s tobom gubim sve

sve tiši je tvoj

glas

ti čudna si mi još

kad odlaziš u noć

zaboravljaš na nas

 

Joj , glupaka majko mila – jakako, neg’ je zemlja ravna ( Dio drugi)

 


Blećci i levati se dofate digitrona i misle mogu sve izračunati.

U plićaku – ravnini vlastitog  uma ne mogu skontati onio što mi prostim okom vidimo.

Zamlja je ravna!

 

Ja kakva je doli ravna?

Da ja kriva, nakosa, naopaka ili zakrivljena bilo bi nam belaj hodati.

Kako će boni drvo rasti ako je plodno tlo sa strane ili odozgare.

Hajd ono može i nekako. Bilje je to. Raste, ako se čovjek zapusti i iz nosnih i drugih šupljina.

Ali čovik ili hajvani brez krila  , na plafonu ili bočnim straniama .

Dajte da gledamo taj film.Isključujemo svijet žohara i sličnih  inkseta.

 

I oni nama zemlja je ravna.

 

Kako nije ravna kad planine uvis rastu. Neće valjda odozgo rasti i pasti hajvanima na glavu.

I insanima ako ih bude.

 

Ne misle oni o toj ravnoj zemlji?

Dobacuju pametni i učeni. Napriliku oni gmizavci što se zovu ilmije i oni što se kreću po glagolu kretati.

 

Ma znamo mi o čemu oni misle. Ali oni ne misle , jer ne mogu misliti. Jer kako mogu misliti ako mozga nemaju.

I ako oni mogu čitav život ne misliti, zašto mi sebi ne m'remo dozvoliti pat minuta nemisliti.

Jedino smo zabrinuti ko je nosi na svojoj grbači:

Slonovi,kitovi, Atlant ( po starim Grcima) ili vakumirani mozgovi onih koji misle da je zemlja ravna.

 

Valja ova, narode?

 

 

 

Ljudska glupost nema granica – Čuj molim te , Zemlja je ravna (Dio prvi)

 

 

 

Ljudi nas svaki dan oduševljavaju svojom glupošću.

I to ne bilo kakvom. Nego jako ozbiljnom glupošću.

Oni nama :

Zemlja je ravna.

Pogledajte oko sebe!

i Šta vidite?

Zemlja nije ravna.

Evo oko nas sve sama brda i uzvišiće.

I mogu oni gubiti vrijeme u “naučnim” istraživanjima i dokazivanjima,

koje osnovac nižih razreda u trenu može pobiti, ali mi im se divimo.

Toliko gluposti, morbideiteta, mazohističkog takaranja vlastitog uma ,

može podnijeti samo ljudsko stvorenje koje ima izuzetno razvijen smiso za

rušenje svih dostignuća maloumnosti.

 

Dobra im ona sa ledom.

Valjda da nas rashladi kada počnemo misliti svojim mozgom.

Ili da ne kupujete frižider.

Što će vam?

Zamoliti one stanovnike antartika, koji svaki dan lete sa NLO i zadivljuju nas ko najveće hablečine,

da nam dostave leda , svakom po praznoći moždane špljine.

Plaćanje po dostavi , na naš račun.

 

Tatjana Lukić – Od cvijeta

 

 

Nikad te ne otimam zemlji

 

šta bih s tobom i umjela

do među svoje zidine

pod svoj krov

 

da zanoćim s tobom kraj uzglavlja

nećeš dočekati

 

plodnije crnice od mog sobnog kamena ne ima

 

pa da se iz tmine u gorostas razviješ

da se katice u čeljust gladni rastvore

snenu da me takneš

dah utihneš

 

nikada !

 

imaš svoje cvjetokružje

i svoj sit plijen

 

od zova tvoga priljepna

otimam se vješto uklanjam

i bježim

 

Jesenjin – Haljina Bela

 

 

Sećam se, minu uz podsmeh blagi:
„Lep si, al’ nisi mog srca dragi.
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
a moje drugi miluje vlasi.“

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
zalud jer ona nije za mene.

Bleki – Jedna ljubav je sasvim dovoljna

 

 

 

Jedna ljubav je sasvim dovoljna

da bol tugu i jad svoj okamenim

pretvorim u pjesme ljubavne

koje rasipam pred pamukovom crkvom

nedaleko od staklene đamije

tren bliže od plišane sinagoge

u kojima odavna ne stanuje ni djelić neba

pored kojih neka nova djeca sviraju gitaru i violinu

nedostaju  im riječi

mladi su

srca tek treba da se natope suzama

 

moji stihovi klize u panici

bježe od mene jer sam dosadan

uvijek o ljubavi pjevam

one bi malo herojstva i krvi

 

neprimjetno se ušuljaju i pomiješaju

sa šest žica i deset prstiju

i još deset prstiju i jednom violinom

ona ima samo četiri žice

i jedno gizdalo što gudi

a nježnije cvili

 

no gitara je prim

i diriguje djevojčici u bijelom

sa cvijetnim lancima u očima

i srcem kojeg drži na dlanu

nudeći ga prolaznicima dok pjeva moje riječi

 

tvojoj  Šoša Šošoni

melnoj Šošoni Šošani

vrati mi srce tvoje mili

vrati mi ga jedini

evo ja svoje poklanjam svima

 

ljudi okreću glavu i prolaze

zgroženi su

scena je malo nervirajuća

a oni nemaju vremena za ljubav

 

srce je još živo i krvavo

malo teže diše jer umorno je

kao da mu nedostaje vazduha

ali nada još uvijek struji

za krvlju Šošono Šošone

što plavim potocima otiče

sve dalje i dalje

 

tamo je kasice za dobrovoljni prilog

bogomolja koje više nemaju smisla

preteške su

 

vrati mi se mili

tvojoj Šošoni

 

pjesma je zastala

bijela haljina je orošena purpurom

mojoj Šošona  Šošoni

bio je to samo vrisak

djevojčice sa cvijeće u kosi

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

Proljetni bluz  Lijepo i hladno

Proljetni blues                                                                                 Lijepo i hladno

 

Dobar dan  Ishodište

Dobar dan                                                                               Ishodište

 

Žuta livada Zlaćano Sarajevo Grad čednosti

Žuta livada                                                           Zlaćano Sarajevo Grad čednosti