Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

Iskrice

 

Srce puno radosti Ljubav,krv i trnje

Srce puno radosti                                                                               Ljubav,krv i trnje

 

Igra se nastavlja   Malena među ljubičicama

Igra se nastavlja                                                                      Malena među ljubičicama

 

Svileni đardini  Sumorne slutnje

Svileni đardin                                                                       Sumorne slutnje

 

Skica za dizajn zaljubljene duše  Laži

Skice za dizajn zaljubljene duše                                                       Laži

 

Nebo srušenih nada   Balada

Nebo srušenih nada                                                                             Balada

 

Jorgovan rasuo perle   Ne osvrći se malena

Jorgovan rasuo perle                                                            Ne osvrći se malena

 

Buket     Srce

Buket                                                                                   Srce

 

Riječi ljubavne  Nebo

Riječi ljubavne                                                                        Nebo

 

Francesca Gagnon – Je Voudrais Bien / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski

 

Zadivljujuća svjetlost  Noć nad ravnicom proljetni vodopad

 

 

Je Voudrais Bien

 

Je voudrais bien pouvoui te prendre,

Mais il faut bien attendre

Le temps s'en je ne sais plus, tu n'es plus là

Je voudrais bien pouvoir te prendre tu le sais bien,

Mais ne veux rien comprendre

Le temps s'en va je ne sais plus, je reste là

 

REFRAIN:

 

Quel est le moyen, dis-moi pour te reprendre

Donne moi la main, je ne peux attendre

J'aimerais bien que tu me dises que tu n'es rien sans moi

Que je te rêve, te réalise tout à la fois

Pourquoi faut-il toujours que tu te livres,

Comme on livre un combat

Et que dans tes yeux ne se lise aucun signe d'émoi

 

REFRAIN

 

Je rêve souvent de te prendre comme prennent les rois

Je sais le pire des défauts est l'impatience

Pourquoi faudrait-il toujours que l'on vive ta loi

Que j'aie les choses dont j'ai rêvé

Quand je n'en rêve plus vraiment

 

 

Ja bih

 

Ja bih te držala

Ali moramo čekati

Vrijeme prolazi a ne znam, da li si ili nisi više ovdje?

Voljela  bih   da te mogu držati to znaš,

Ali ne želim da razumem

Vrijeme prolazi a ne znam,  gdje sam

 

CHORUS:

Koji  je način, reci mi da te vratim

Daj mi ruku, ja ne mogu čekati

Ja bih da mi kažeš da si ništa bez mene

Sanjam te, shvatam odjednom

Zašto mora uvijek biti po  knjizi

Kao borba u knjizi

A u tvojim očima ne čitam bilo koji znak emocija

 

Često sanjam da si kao kraljevi što su

Znam da najgore mana je nestrpljivost

Zašto moraš da uvijek  živiš svoj svoja pravila

Imam stvari koje  sanjam

Kada sam zaista budna

 

 

Mak Dizdar – Dan odmora dan sedmi

 

Dan odmora dan sedmi

U početku ti stvori nebo i zemlju A zemlja bješe bez obličja i pusta
I bješe tama nad bezdanom
I ti reče Da bude svjetlost I bi svjetlost
I vidje ti da je svjetlost dobra I rastavi od nje tamu
I svjetlost nazva dan a tamu nazva noć
I bi veče I bi jutro Dan prvi

Potom stvori nebo I namjesti prestolje svoje na njemu
I bi veče I bi jutro Dan drugi

I stvori zatim suho i nazva ga zemlja a zborište voda nazva more
I reče da je dobro Pa zemlja pusti travu i bilje što ponese sjeme
I drvo poče da rađa plodovima
I vidje ti da je dobro I stvori sunce i mjesec i zvijezde
Da vidjela bude danju i noću

I bi jutro četvrti dan I ti stvori ribe u moru i ptice na nebu

A peti dan stvori na zemlji sitne i krupne životinje i zvijeri
I ti vidje da je to dobro I reče
Da načinimo čovjeka po obličju svojem kao što smo i mi
Čovjeka koji će biti gospodar od riba morskih od ptica
nebeskih i od stoke i cijele zemlje i svijeh životinja
što miču se po zemlji

I stvori ti čovjeka po obličju svojem Stvori muško i žensko
Stvori ih i blagoslovi i reče
Rađajte se i množite se
Tada ti pogleda sa svojih visina na ono sve što si stvorio
Pogleda zadovoljno Lijevom se rukom pogladi po bradi
a desnom po trbuhu I reče
Gle
Ovo je dobro veoma
I bi Dan šesti

A ja pogledah okolo po zemlji
I vidjeh gdje voda zemlju proždire
Gdje sunce vodu pije vidjeh
Gdje zemlja vatru bljuje
Vidjeh zvijer na zvijer da ide
I čovjek čovjeku krv da proliva
Ja vidjeh zločin na sve strane
Ja vidjeh zločin koji ti stvori
Jer okusih plod od drveta znanja
Ja vidjeh jer oči mi se otvoriše
Pa zavriskah
Nije to dobro Nije to dobro Nije
Ova tvoja zemlja
Dobra je samo za tvoje kamenje

To bijaše dan sedmi Dan odmora

Milošću djetinjeg srca

 

U suton purpurom ljubavi tkanim

bijah gost kučici u cvijeću

koja nekad bješe na kraju grada

vidjeh crno bijele ptice mene zovu

nisam zalutao priznajem

radovala me prelijepa djevojčica

milošću svog djetinjeg srca

 

šapatom vidjeh cvijeća više nema

nebrigom srebrenih kalendara

oluci moje tuge prislonjeni uz zid

gole nastrešnice navlače  kišu u očima

nepostojeća ostava prokletstva

me proganjala te noći

ledeći dane nadolazeće samoće

 

radost pripadanja je pobjedila

poželih da mi srcu nadu pružiš

ljubice bih sadio

rubinovu pupoljak ružu

nalik tebi rađao svakog jutra

da mi dušom zamiriše

u osvit dodira procvjeta

 

drveću bih behar poklonjao

da mi bježiš u bespućem

nedosanjanih snova

sakrivenom stazom za  dvoje

srcem slomljenim utabanom

među jagodama milovanih

bojom orošenih usana tvojih

u krošnjama skrivao suze

dok bih jednu djetinju ljuljačku

za tebe mislima njihao

 

zato milost podari mi

da poslijendju molitvu

na betonu straha

ispod pogorjelog zida

sa tobom proučim

oprost za nenadani  odlazak

jedne noći prije neke hladne zime

a sluti se u damarima mojim

 

Zapis o ljubavi i pametnim

 

O ljubavi

 

Ima tih bića koji znaju šta je ljubav i njenu dragocjenost i uzvišenost.

A ne škrtare na njoj i dijele je  i daju se.

Ljubav je naiscrpna i bezuslovna, fascinantna u svojoj nebeskoj izvišenost.

Da bi se našla „prava“ mora se doživiti nekoliko „krivih“ ljubavi.

Tada shvatite da i „ krive“ bole koliko i one „prave“, koje doživimo ili ne doživimo.

 

A ima neukih o ljubavi pričaju  ,a nisu je ni iskusili,

niti pojma imaju šta to bješe ljubav.

Oni nas uče da je samo jedna ljubav prava.

A nije.

Svaka ljubav je na svoj način prava,

uz male stepenice koje  ograđuju i određuju suštinu.

Složićemo se, postoje one malo pravije.

Ali i one nisu jedine.

U oceanu pravih izdvoje se dvi-tri pravije i jedna ili dvije najpravije.

Čudno zar ne?Ali istinito!

 

Probajte živjeti bez straha i predubjeđenja o bilo čemu.

I nemojte biti previše pametni.

Pamet i ljubav su uglavnom paralelni svijetovi.

Dodiruju se, ali ako se pomješaju slijedi katastrofa.

Samo mislite na ljubav ,darivajte  i vodite  je, i  shvatićete bit.

I bićete veoma sretne,jer život sa ljubavlju je prelijep.

 

Dopisano o ” pametnim ”

 

Oprostite nam na umovanju.

U svojoj nepameti moramo pokušati bar  jednom biti pametni.

Ubijaju nas pametni.

Čitav život nas uče o Bogu,vjeri,moralu,estetici,muzici umjetnosti,poetici,vaspitanju , finoći…životu.

Hoće da misle našom glavom.

Džab džaba im govoriti da to ne ide tako.

Ali jok  ne prestaju, jer oni  su pametni i moraju svoju pamet pamentovati drugim ljudima.

Haman svi oni su proviđenjem dati i svi znaju sve, a uglavnom sve sami vehti i polupismeni prepisivač,

plagijator i navodničar.

Teže mahalske konotacije ćemo ovaj put preskočiti.Nije vrijedno truda.

 

 

Dopisnao poslije dopisanog

 

Neka nam proste  nježna bića koja plijene svojom  svježinom,jednostavnošću

znanjem,poetikom  i nepretencioznošću,i to pretakaju to  u iskrena svjedočanstva,

u kojima uživamo.

Njima poklanjam i pažnju i srce.

I ljubav.

 

Tatjana Lukić – Strah / Od trga

 

za dugih šetnji-vježbalica

mimohodu se privuklo tijelo

 

nije drhtaj pred osamom

koja čeka svaki moj koračaj na trg

 

i sagnuto

i stidno

za svaki korak čuva ovo čelo

po misao – veselicu

 

nije strepnja ni pred njinim očuvanjem

od uličnog pristaništa

 

tek po dubokom izdisaju

kad ostaje za mnomzvonjava tržna

grgorenje bijedno oponašanje vode i plač

drhtaj razgori –

-kad smorenu povuče me sebi kameni sprud

čeka li me iznova

tužni mimohod tržni

ili će časak jedan iscijediti za me trg

od kužnih me voda očistiti i ukoniti

 

šta će sa mnom trg?

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 

 

Zvijer i nevinost  Ona sa cvijećem u kosi

Zvijer i nevinost                                                                   Ona sa cvijećem u kosi

 

 

Zeleni okoliš  Krhko i prozirno

Zeleni okoliš                                                                     Krhko i prozirno

 

Plavetna svjetlost  Plišana noć nad Modrom rijekom

Plavetna svjetlost                                                                 Plišana noć nad Modrom rijekom

MILANKA KARIĆ – Tamna noći , tamna li si / Song – Lyrics

 

 

 

 

 

 

 

Tamna noci, tamna li si

tamna noci, aman, aman

tamna li si

 

Nevestice, bleda li si

nevestice, aman, aman

bleda li si

 

Nevolja mi bleda biti

nevolja mi aman, aman

bleda biti

 

Imam dragog adzamiju

nikad kuci, aman, aman

ne dolazi

 

I kad dodje, s jadom dodje

i kad dodje, aman, aman

s jadom dodje

 

Sa mnom jadnom ne govori

sa mnom aman, aman

ne govori