Bosna zemllja Božije milosti – Pred ponoćna galerija

 

 

 

 

 

djevojcicarubinovo-jutro-i-ljubicice   plavetni-sni

Djevojčica , rubinovo jutro i ljubičice                               Plavetni sni

 

cvijetni-vodopad  andeoska-milina

Cvijetni vodopad                                                                    Anđeoska milina

 

naselje-ispod-brda   kristalna-kupola

Naselje ispod brda                                                             Kristalna kupola

 

njezno-i-lelujavo   vjetar-ceznje

Nježno i lelujavo                                                            Vjetar čežnje

 

djetinji-dardin   plavo-i-njezno

Djetinji đardin                                                             Plavo i nježno

 

pogled-kroz-staklo   djetinja-strast

Pogled kroz staklo                                                       Djetinja strast

 

prividi  nebeska-svjetlucanja

Prividi                                                                                Nebeska svjetlucanja

 

 

osuncan-pogled  snjezni-bor

Osunčan pogled                                                                        Snježni bor

 

 

Snob

 

 

Milost tražim

poštedite me

ljudovanja

akademskih razgovora

nauke i kulture

ratova

sjaja i jada

bjede i nada

jer snob sam

samo malo ljubavi

trebam

Miroslav Ilić – Hiljadu suza majko / Song – Lyrics

 

Vali  Srce ranjeno    Jedna ljubav imire

Ne pitaj me, ostarjela majko

ne pitaj me gde sam dosad bio

otvori sinu svom vrata doma svog

ja sam, majko, srca ranjenog

ona mi je sve, ne mogu bez nje

otvori, majko, majko, shvati me

 

Ref.

Hiljadu suza, majko

skrivale oci su njene

rastanak dok su svirali

samo za nju i mene

 

Hiljadu suza, majko

skrivala oci su njene

a kako je srcu mome

ne pitaj, ne pitaj mene

 

Pruzi, majko, utehu svom sinu

da me malo bol i tuga minu

ostao sam sam, za tugu samo znam

sve se zbilo kao ruzan san

ona mi je sve, ne mogu bez nje

otvori, majko, majko, shvati me

 

Ref.

 

Majko moja, milovah joj kosu

zavoleh je kao cvece rosu

raspremi sinu svom postelju da zaspi

nekada si bila mlada i ti

ona mi je sve, ne mogu bez nje

otvori, majko, majko, shvati me

 

Jesen kuca

 

 

Jesen kuca.

Malo stidljivo.

Ali ne bojimo se.

Grunuće ona.

Ljepotom i kišama.

A opet žao nam ljetnih lejpota.

Neka,  islimo  vrnuće se.

Ako Bog da.

Sve u svoje vrijeme i vakat.

Svako godišnje doba treba da ispolji svoje ljepote i karakter.

Kako se dani tanje to postaje beternije.

I vremenski i očevidno.

Počele su kiše .

Još uvijek to nisu one hladane dosadne jesenje kiše,

kad  insan ne može nosa promoliti.

Mi skontamo, hajmo se fatat priprema za  lendohavizanja.

Idemo tabiriti šta se to u kišnim danima nalik potopnim dešavalo u  minulim vaktima , koji se neće vratiti. I bolje.

Za neke dane kažemo nikad se ne vratili i ne ponovili.

Druga vremena a toliko zvjerinja da glava boli.

Da se možemo terminatora igrati sredili bi neke stvari.

Ali to je samo američka morbidna opsjena koja nema veze sa stvarnošću.

Danas nećemo kao obično vršiti redaljku po danima i sjećanjima. Idemo mešetarit. Malo je interesantnije , ali nije pregledno. Dosadilo nam prepisivati i biti dosadni.

Dotična

 

Nekada nas neke riječi zadeveraju.Ne možemo ih otkačiti iz malog mozga.

U zadnje vrijeme se sa nama druži dotična.

Ta dotična ima dotičnu.

Kako  ne bi prijateljovao sa dvije dotične.

Možda iskrsne još koja.

Lijep ovaj izraz dotična. Za svašta se može upotrebiti , a mere biti i svašta može označiti, značiti, i progutati..

Nama mahalašima ona znači samo jedno. Jedna ,  uh  jedina.

Nije boni Drina, kako vam to može pasti na pamet?

Ima Drina i Drina, i krivih i pravih i krvavih i pušačkih.

Dobro i ova naša dotična , jedna , ah  jedina ,mere biti ista taka.

Ima ona milje i milje velova. I okukasta, i kriva, kristalno čista i krvava.

Može biti i pušačka. Recimo uzme Drinu ili neki cigar i zapali. Nisu ljubiteljice   tompusa , guši ih ,  i pritišće. Skoro im suze na oči izlete. Prvine. Ali ako treba , navikne se i mere i to. A bome, poslije ne mere bez toga. Ni slučajno, inače presvisne.

Takva vam je ta dotična. Viskoko kvalificirana in premazana svim mastima. Ma može i maslom , što ne more. Ne mere je čovjek ni za vrat ni za noge spotači.

A i kako bi?

Nema ni vrata ni noge .  Krije ih ko zmija . A fakat je ponekad i prava zmija ljutica. Tada neko može stat i plakat. Ili zaleć i plakat, ako mu je tako udobnije. Ni kobra joj nije ravna . A ponekad je ne'moš ni stić.

Neki je ne stignu čitav život. A hadumi i anamo oni bježe od nje k'o od antikrista. A upavo  su oni drugovi antikrista i antikristove rezidencije,pržuna.

I ta dotična mirom miriše. Kad je mirna. Kad je belajsuzluk spotakne, tukne ko tuknuta tuknutica. A šta'š, ne m're se brez nje. Slatkica se rodi ,uvijek slatkica ostane. Ko baklavica ili ružica. I valja je dobro zaljevati i svako malo nafajtati. .I češće , nego svako malo. Stalno. Jel’ ko  slatko ili nije.

Izvoljeva prečesto, pa joj htio ne htio moraš prihevtati  neku tulumbicu , da joj ne bude neobično i nelogično. Ne voli zjapiti na prazno.

A to je i veoma korisno, i to obostrano. Kad baklavici prihevtaš tulumbicu, onda se one ne bi nikad razdvajale. Stalno  se družile i zalijevale jedna drugo. Toliko su obzirne.

Samo, tulumbice su uglavnom malo krhkije i vazda zaplate.

Svako malo dotična je izbaci iz svog miljea. Tada je nazadovoljna , i   nimalo obzirno joj prigovara, što je ponekad  malehna, mekana i gnjecava ko pamuk i da prebrzo razmišlja, odnosno završava. Misli  ; dakako. Vi ne mislite da slatko  misli.  Mi smo u dilemi. Za tulumbicu nismo sigurni, kažu da mozga nema, ali dotična baklavica je jako pametna.

Neće vam ona primiti na konak bilo kakvu tulumbicu. Jok. Prima samo podobne.Čvrste i izdržljive i one veće. Niko ne voli gnjecave , mehkane i malehne tulumbice.

Evo, najiskrenije volite li vi dotične ?

Ma, ne pitamo vas. Šta se barkate tamo gdje vam nije mjesto? Pitamo one koje se razumiju u tulumbice. One što su dotičnim najbliskiji rod.Jah mater i babo. Po pitanju baklavice samohrane. Tako se rode. Samo hrane. Dotičnu.

A sada muče. Ne smiju pred vama . Kažu ureziliće vas , ako lanu ije'ne.

E kad je tako i mi za danas završavamo filozofiranje  o dotičnim.Vrlo nerado. Ne možemo se nikad , ni šale radi,  tako lako odvojiti od nje. Nećemo reći zašto.

Ali danas moramo. Naprasno. Da vas ne urezilimo. Fini smo mi. Ne lajemo  i ne psujemo. Svakako ne pred i sa ženama.
Meremo još samo u dvi – tri  riči  objasniti otkut  to ime, dotična.

Ma to vam je sasvim jednostavno. Dotična se voli doticati van pameti. I u tvrdo i u meko,i u krivo i u pravo , i sridu . Na volju vam , a njoj paše sve , samo neka je hejbet doticanja.

A možda niste ni skontali o čemu pričamo. To će ponajprije biti. A i ponajvamjebolje da je tako.

Što bi poete rekle:

Kokuz vazda baksuz.

U prevodu:

Kod mnogih se nema šta svoditi ni prevoditi.Kokuzluk. pa kokuzluk na kokuzluk.Nije bitno od čega je kokuzluk.  Ovo mi zbog onog treća sreća.Kod onih drugih pljačka na pljačku,pa baksuzluk. I mehke tulumbice. Nismo mi krivi. Oni dodali h u svaku drugu riječ i u riječnik ubacili .Da se neprimjeti ono što se iz aviona vidi. Bajate  i vehte im tulumbice.

Nije da im sihire bacamo;mi to ne znamo i ne bi učili. Oni sami sebi i sihire, i poganluk i pržun i svu bijedu svijeta na vrat kače. I pušu u uzlove. Džaba im trezori i trezorska kahvenisanja. I majčine vreće sa narodskim blagom.

Tako vam se kolo sreće okreće.Red pljačke,možda se uvali još jedan,ali obavezno slijedi red baksuzluka i gnjecavih tulumbica.

Hajd u zdravlje , što bi rekla jedna  simpatična gospodična.

I neka vas svaki  dan sačuva naših igrokaza.

 

Enrico Macias – La Femme de Mon Ami / Song -Lyrics-Prevod na Bosanski jezik

 

 

La femme de mon ami

Je sais pourquoi tu as pleuré
Et tristement m'as regardé
Je peux te prendre dans mes bras
Pour embrasser tes yeux rougis
Mais moi je n'en ai pas le droit
Tu es la femme de mon ami

Je sais pourquoi tu veux partir
À moi tu ne peux pas mentir
Je peux te prendre dans mes bras
Et t'arracher à cette vie
Mais ça je n'en ai pas le droit
Tu es la femme de mon ami

Je sens mon cœur tout déchiré
Entre l'amour et l'amitié
Que je ne peux départager
Je sais pourquoi tu as quitté
Celui qui n'a pas su t'aimer
Et moi je t'ai laissé partir
À la recherche de ta vie
En moi je n'ai qu'un souvenir
Tu es la femme de mon amie

Je sais pourquoi tu veux chanter
Et pourquoi tu m'as regardé
Je peux te prendre dans mes bras
Car aujourd'hui j'en ai le droit
Tu es pour moi depuis toujours
Le vrai visage de l'amour
Pourtant jamais nous ne vivrons
Au cœur de la même chanson
Au cœur de la même maison
Je voudrais que tu ai compris
Que si je t'aime tu es aussi
Pour moi la femme de mon ami, de mon ami.

 

Žena moga prijtelja

Znam zašto si plakala
I žalosno me gledala
Mogao sam te zagrliti
Poljubiti tvoje uplakane oči
Ali nemam na to pravo
Ti si žena  prijatelja mog

Znam zašto želiš otići
Ne možeš me lagati
Mogao bih te zagrliti
I izvući od tog života
Ali nemam na to pravo
Ti si žena  prijatelja mog

Osjećam moje srce je rasuto
Između ljubavi i prijateljstva
I ne mogu odlučiti
Znam zašto si otišla
Zbog onog koji nije znao kako te voljeti
I pustio sam te
Potraži život
U meni živi samo jedno sjećanje
Ti si žena  prijatelja mog

Znam zašto želiš pjevati
I zašto si me pogledala
Mogu te zagrliti
Jer danas imam pravo na to
Ti zauvijek pripadaš meni
Istinito lice ljubavi
Ali nikada nećemo živjeti
U srcu iste pjesme
U srcu istog doma
Htio bih da shvatiš
Da, iako ,iako te volim, također si
Žena prijatelja mog , prijatelja mog…

 

Marina Cvjetajeva – Pjesma o Bloku

 

Ime je tvoje – u ruci ptica,

ime je tvoje – na jeziku leda kockica,

jedno – jedino micanje usana

ime je tvoje – pet slova osama,

loptica uhvaćena u letu svom

u ustima srebrnog praporca zvon.

 

Kamen bačen u ribnjak, u zovu

zajecaće tako kako tebe zovu

ko noćnih kopita štropot strmi

gromko tvoje ime grmi

i kazaće nam ga u slepe oči, zorom

zvonko krcnuli oroz.

 

Ime je tvoje – ah ne sroči!

Ime je tvoje – poljubac u oči,

u nežnu studen kapaka – usne

ime je tvoje – poljubac u snegu,

izvorski, leden, plav gutljaj gust,

s imenom tvojim – san je dubok, gust.

 

Artur Rembo – Njoj

U ružičasti vagon sa plavim jastucima
Sešćemo, zimi, pa na put!
Biće nam dobro. Gnezdo sa ludim poljupcima
Skrivaće svaki dremljiv kut.
Sklopićeš tada oči, da ne vidiš kroz prozor
Sav čudovišni onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.
Tad će ti iznenada pecnuti obraz nešto.
I sićušni poljubac vratom će tvojim vešto
Potrčati, ko pauk lud…
Rekavši: “Traži”, ti ćeš prignuti glavu k meni;
I tražićemo dugo tu bubu, zaneseni,
– A ona će da skita svud…

 

Meri Cetinić – U prolazu / Song – Lyrics

 

Ona tuguje  Zaljubljenost Nebo vjernosti

Sad smo skupa tako ritko, ma se tišin bit će boje
Kad te vidin zasja svitlo, ti me gledaš priko voje.
U životu sve se minja, uvik nikor sriću prići
Još san žena, nisan stina, čuvan za te nike riči …
U prolazu …

Puše jugo, triska bura i bonaca dikod svrati
Još visoko stoji ura, ovo brime, ovi sati …
Pusti neka vitar nosi one naše zadnje riči
Svitlo sja u tvojoj kosi, tvoj me pogled i sad liči …
U prolazu …

Tebe i sad zove more, zvono tuce s kampanela
Jos mirišu neke zore, naša jubav srid tinela.
I dok sidin u kavani, sve još tu na tebe sliči
Sve je isto ka i lani, isti judi, iste riči …
U prolazu …

I dok čekan teku ure, ko zna ća i kome broje
Gledan nike mlade cure, nima veze, bit će boje …
Svit je ovaj krcat zlobon, vaja ti na more ići,
Ma bi prije tila s tobon da izminin nike riči …
U prolazu …