Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti


 

Ovo iskričavo nebi nad nama                               Crveni oblak

 

 

More ruža                                                                                 Ah , to MBS Gorje

 

 

Plavetni beskraj                                                                 Cvijeće i plavetnoj milosti

 

 

Lica u tirkiznom okruženju                                    Čarobni ružičnjak

 

 

Nježnost lebdi                                                                   Cvijetni miris ljubavi

 

 

 

Prohladan jesenji dan                                                           Mozaik crvenih krajolika

 

 

Iskričava tama                                                                  Zimski velovi

 

 

Jesenje granje                                                               Snježno nebo nad đardinom

 

 

Bleki – Plakaću za nas oboje

 

 

u noćima dugim

danima teškim

mislima tražim

dane kratim

vrlo često

jedno mjesto

vrijeme jedno

 

malo dijete

ljeto sanjam

vrijedno nespokojno

prelijepo vrijeme

mirisavo dijete

prelijepo mjesto

ljubav kao stanje duše

zaboravljeno od ljudi

 

okupano

morima

obasjano

zvjezdama

tiho

osunčano

velikodušno

sjajno

 

blago i blago

pitomo

drago

nježno

čisto

milo

bistro

ljubavlju ozračeno

 

davanjem nesebično

dobrotom umilno

od cvijeća mirisno

sneno od nevinosti

blaženo od radosti

pomalo umorno

od čekanja mene

 

poput sjene

nalik Princu Malom

hodim duhova tragom

ja koji ću plakati za dvoje

vrijedno je toga milo moje

 

tih godina ruke pružao

drugim nježnijim se nadao

te godine sretoh tebe

skoro napriliku mene

u prvi tren tada nisam znao

ljubav svoju tebi sam dao

jer plakat ću za oboje

 

a si ruke mi pružila

prigrlih dušom

tvoje srce iskreno

utopih se u tvom zagrljaju

svježem od mladosti

leprašavom ko zvijezde

tihom blagom

nježnom pitomom

rosnom

jer plakat ću za tebe

 

ljubavi moja

velikodušan u sebičnosti

izgubih se u izvoru

ljubavi tvoje

u tvom pogledu

bistrom umilnom

snenom radosnom

čistom i suznom

jer plakat ću za sebe

 

radosti moja

dobrotom sapleten

milošću sakriven

ko nježno janje

ko malo kuče

izgubih se

u tvojoj duši

iskrenoj snenoj

blaženoj od nevinosti

cvijetnoj od radosti

orošenoj od snenosti

jer ću plakat za oboje

 

milosti moja

više ne tražim ništa

svaka misao na tebe

vraća me u vremena

ona neka tamo davna

divne puteve

cvijeća djece

i tebe mila moja

i zato ljubavi

ja plakat ću za oboje

živote života mog

Dnevni igrokazi

 

 

 

Bio pa prošao Prosinac. I opet će doći.

Ali ovaj prošli malo naopako krenuo i mi postali malo namćorasti, ap se ljutnuli.

Oni nama Prosinac, a  ništa ne prosijava , osim sunca, i mjestimičnih i povremenih jutarnjih magli u kotlinama.

Ha, izbirikali se u meteoro  riječniku. Ma nije riječ  o meteorima .  Baš ste blečci. To mi metereologiji malo po latinski  tepamo, da nam podari još hejbet lijepih trenutaka ,  prije nego zaprave počnu prosijavanja , i obilne padavine sa velikim minusima.

Mi uvijek u dilemi volimo i ovo i ono. Jošte na kraju i onu. Milsimo na početku i na kraju svih krajeva. i normalno na kraju početaka, a kako neš i u sredinu .

Nama svaki dan prelijep. Nismo vam mi neke hairlije. Jok. Mi smo samo  dobri i sretni ljudi.

Evo pogledajte ovaj dan. Zar nije prelijep. Vedar, plavetan, nasmiješen,  pun sunca i nade. Čovjek bi ga na srce privijao. Isto kao nju. Ženu. I treba. Puni su  ljepote i zdravlja.

Pa , šta ako nas  , koliko je sutra ,  zapadne  prosijavanje velikih snijegova i „strašnih“ minusa.Svake godine to proživimo. Ne treba nam u ovim takarli vremenima , skrajnut takar. Neka ga.

Suha drva, dobri stari ćumur, još uvijek najeftiniji za nahajcati peć. Tadar  se furuna  razgori, dom je topao i sunčan , ljepota jedna.  U svakom bilu osjetite tiho pucketanje vatre, cvrčanje plamenova i neku milinu,  kako vam se  kroz vene penje do srca, a toplota širi kroz damare.

Prožme vas  ta neka milina  do bubrega i dalje. Ha više , ha niže. Zakon osmoze. Prizove  osjećaj intime, pa tražite voljena biće da se intimite u ovim blagoslovljenom trenucima.

Ma,  ne znamo jel ovo zgodno pričati.  Mi smo vam plaho obrazli i stidni. Slonite sve mlađe što šteku meredu  dohvatiti, mogu nas ureziliti svojim znanjem o intimisanju.

Mi obično lupamo, pravimo se da znamo take stvari. Nisu svi mulci ko vi. Mi se ne bojimo reći da se još uvijek učimo intimisanju . I to svaki put, za sve ove decenije. A to je puno učenja. Reko bi neko da smo ponavljači.

I jesmo, serijski, sa predumišljajem. nekad iz čista mira brez predumišljanja. A kako ne bi bili. Hiljade velova obavijaju anamo onu, intimušu. Jes ,tepamo joj po vazdan. Tepamo i te'pamo po vas takarli  dan.

Kome? Joj hablečina, mamo mamice.

Jel vam sad jasnije. Nije.

To vam je boni iz one pjesme, aj crven fesić u dragana moga. Pa onda ona raspjevana i rascvrkutana  ( a kakva će boni biti  ) kaže: da ga hoće nakriviti , joj mamo mamice.

Izvoljeva ova, i svaka, ali neka tako treba. Na izvoljevanju se učimo i zato stalno ponavljamo. Najviše volimo biti ponavljači. I u krivo, i u meko i u tvrdo, normalno samo  ako je u sridu.

Joj , pobjegosmo čisto načisto od meteorologije. Neka , nije nam ža. Pa i ta meteorologija se vraća na naša ponavljačka umjeća.

Furuna dahće, biba se ko dotična. To vam je junakinja u svakoj našj epizodi, ili pomisli. Volimo se nje doticati. A bome i ona nas. Vama krv još jače proradi, ha vidite kakav je napolju minusli vakat, pa se krv jošten  jače uzbzurka, pa se zauprave pointimite sa odabranom , dotičnom i prelijepim ženskim bićem.

Joj meraka u večeri rane. Vino piju nago age, bosanske i fesiće nakrivljuju. Đah na ovu,  đah na onu stranu, ali samo nek je u sridu.  Đes vidio fesić van sride. Spao bi .

Sa glave? A šta vi mislite odakle?

A ondaker  sanjkanje i grudvanje do pred sabah , dok je mjesec srebren i u vama ljubav buru nježnih osjećanja prosijava. Ne treba vam više.

Pa šta ako se malo u tom ćejfenisanju malo promrznete. Jošten bolje. Eto prilike za novo intimiusanje. Međ jorgane i dušeke  se zavučete i  jopet se jastučiti. Vako i nako. Da se zagrijete. kad krv navre , nema druge nego dobro zagrijavanje.

Joj što se mi volimo jastučiti i vako i nako. I zagrijavati i ugrijavati.  Skoro ko dotična. Ma šta skoro. Nismo mi levati. Moramo isto, ako ne i više se voljeti jastučiti  i ugrijavati. Vako i nako. Inače nikad više ne dobili šansu da budemo  serijski ponavljači.

Repeticio est mater studiorum. Jel tako?

I u proljeće i u ljeto i u jesen i u zimu.

Ljubav uvijek pobjjeđuje.Mora.

Zato mi volimo sva godišnja doba. I svaki mjesec, dan , i svaki sat, minutu i sekundu naših života. Što bi rekli svaku dekiku. Sada se ponavljamo.

Stvar navike. Svako nosi svoju ljepotu i milodarje. I takar. Vaki i naki.

I zato je nama  svaki dan je prekrasan i mirisan , pletvean i suncem obasjan.

 

Što bi poete rekle:

La vita e bello.

 

U prevodu :

Život ovaj jedan jedini prelijep, nažalosst  tu nema repete.

Šta ako nam se u  prefiksu nepitano natakarilo viška riječi. Nemamo ništa protiv, možda se i prevodilocu posrećilo , pa se i on jastučio. I ponavljač bio. A u školi imo  sve petice.

Tko da zna?

U Božijim mubarek danima svaka ljepota je moguća i očekivana.

 

Američke fobije

 

 

 

Od Debe i mržnje,  oliti fobije , do snješka bjelića

 

Imamo jednog vrlog prijatelja. Zovu ga Deba.

Možda ga znate?

 

Vi mislite deb'o čovjek. Jok , nikako, mršav je ko girica.

Onda pomislite da je debil.

Ma jok , odebljo mu mozak od nesuvislih misli.

 

Dobar je on , jalijaš  i mahalaš , a to mu na istu deređu dođe.

Blesav ko jednosmjerna struja i opičen k'o konj koji naganja zebru.

Znači misli u crno bijelom , jednoličnom ,  vijugavom koloru.

 

Išli mi jednom ulicom. Žemskom.

Pitate kako znamo da je žesnka ili otkad se to ulice djele na muške i ženske.

Ako se ulica zove Rave  X. ili  Lepe ZaZe Y. šta vi mislite je li muška ili žernska?

I nemojte da bi sad nešto implicirali.  U smislu i mi volimo curvoasier.

 

 

Volio se  Deba zagledati u izloge.

Vi mislite hoće nešto da kupi. Ma jok, boni.

Uglavnom je dekintiran. Sve potroši na grlice .

I da znate nije na one čaršijske, što se lomataju i od insana  se grebu  oko šadrvana, već na prave orvacate  đardinske grlice.

 

On se zagleda u staklo da vidi koliko je lijep i imali koja pametna da mu iz čela niče.

A ružan ko glista kad je zgazi auto  i nikad ni jene za vas cijeli život nije procuclo.

 

A izgleda veoma pametno. Ko Rodenov mislilac ili dijete na tuti ,  kada ga grčevi muče.

 

Odjednom , skoro zakuka, ko sinja kukavica.

-Oni me mrze.

-Ko to bolan?

-Evo ovi. Natandarili veliki plakat o meni u izlog.

 

Neka američka dobrotvorna organizacija.

Jes kako nije.

Amerikanci pa dobrovtorci.

Mogu oni maglu i bijele  bubrege prodavati kome hoće.

Vidima,  Ameri zaista jesu, natakarili plakat. Čitamo:

 

If you are Racist,

Seksist,

Homophobics or an Asshole

Don't Come im

 

-Kako znaš da baš  tebe mrze.To oni sebe opisuju.

-Znam sigurno, evo piše plavo na crveno!

-Ma hajde bolan ,  to se tebi samo čini.

 

– Nije meščini , već sam siguran. Idem rješiti problem. Ne volim da me iko mrzi.

-Nemoj bolan belaja. Šta te briga da te taki mrze? Bitno je da ti misliš da si u pravu.

 

Namah uđe. Mi nemamo kud ,  i mi , čoporativno  za njim.

 

Kultura prije svega.

Mrak dama, ne po tamnijem tenu, njih ne zapošljavaju američki “humanitarci”. Već po fizici  . Diše po metra ispred sebe i trepće očima.

-Izvolite šta ste trebali.

 

Deba se zableno i  unezgodio. Znamo šta mu  na um pada.

 

A opet mu ,  anglosaksonski naglasak  srednjeg zapada , ne miriše na dobro. Kju – klux – klan je tamo još uvijek gravnii. Koliko on zna. A on ako nešto zna , onda ga beli zna.

 

-Mi ništa, ali našeg druga mrzite , kao da je crnjo. A vidite da nije. On je samo originalni bijeli  mahalaš.

-Zašto misli da ga mrzimo?

 

– Hajd’ Deba pričaj.

 

-Evo ja sam rasist. Volim žene svih rasa. I seksist  sam jer se volim seksati sa njima.

-Ma nije to rasizam i seksizam , dapače to je veoma pohvalno sa vaše strane.

-I ja mislim da veoma povalno sa naše strane. I hvala vam i  što me vi povaljujete.

– A dalje?

– Mislio da ćemo se zaustaviti kod povaljivanja, ali idemo dalje.Nisam  homofob jer mrzim pederčine,  ali  volim lezibejke. One mi milina,  valja se mnogo pomučiti , a tanka fajda. A to se neutrališe.

-E to je veoma nezgodno, jer jedno ne opravdava drugo. Mislim da se  jedno drugim ne može izbrisati. .

-Pa i ja sma istog mišljenja. Đe ćeš pogan porediti sa miomirisnim đardinkama. Evo ,  molim te reci ti meni , šta bi ti radila kada bi ti se kojim slučajem jedan peško počeo motati oko sjedalice.

-Molim vas nemojte biti tako lični. Hekunla bih ga stolicom posred glave. Ili pištoljem u čelenku. Tako oni kod nas na srednjem zapadu  rade.

– Ti si prava. Vidim ja ti si za brisanje sodomlija i gomorlija sa mape zemaljske. Kako neću biti ličan bona. Vidiš kakva je ta stolica. Vrtoglava, a ja ljubomoran na nju. Sami pliš i kadifa se u nju zavalio. Ne može da diše.

– A ovo zadnje dobri moj čovječe. Asshole .Šta sa njim?

-Nisam ja baš dobar, nikako nisam. Ali to je malo duža priča , a i za ovo  nisam siguran šta ste mislili?  Morali bi to uz neki zalogaj i vince protabiriti, okano moje. Rodi čiko okice lijepe.

 

I protabirili su. Debelo.  Taki je Deba. Bilo je tu mamicanja. Hejbet. Možda ga zato zovu kako zovu.

 

Poslije devet mjeseci ona kjukluksklanovka  se u sebi smješka i privija  malog mahalaša na grudi. Pljunuti Deba. Samo bi dojkio i dojki se prifaćo. Kada odraste , garant i još štošta..

-Joj levata majko mila.  Kako bih u Americi  zatrudnila , a da budem sto posto  sigurna da će mi dijete biti bijelo ko snješko bijelić.

 

 

Puškin – Письмо Татьяны к Онегину

 

 

 

Pisem vam – sta bih znala bolje?

I sta vam vise mogu reci?

Sad zavisi od vase volje

Prezrenje vase da l’ cu steci.

Al’ ako vas moj udes hudi

Bar malo trone i uzbudi,

Vi me se necete odreci.

Da cutim ja sam prvo htela,

I za sramotu mojih jada

Ne biste znali vi ni sada,

Bar da se nadam da sam smela

Da cete opet k nama doci

I da cu ma i retko moci

U selu da vas vidim nasem,

Da se veselim glasu vasem.

Da vam sto kazem, pa da zatim

O istom mislim i da pamtim

Dane i noci duge sama

Dok ne dodjete opet k nama.

Al’ osobenjak vi ste, znamo,

Teska vam je seoska cama,

A mi… mi nicim ne blistamo,

No iskreno smo radi vama.

 

 

Sto dodjoste u nase selo?

U stepi, gde moj zivot traje,

Ja ne bih srela vas zacelo

I ne bih znala patnja sta je.

Smirivsi burne osecaje,

 

 

Mozda bih jednom (ko ce znati?)

Po srcu nasla druga varna

I bila bih mu zena smerna,

A svojoj deci dobra mati.

 

 

Drugi!… Al’ ne, ja nikom ne bih

Na svetu dala srce svoje!

Oduvek tako pisano je…

Nebo je mene dalo tebi;

Moj zivot sav je jemstvo bio

Da cu te sresti izmedj’ ljudi;

Znam, bog je tebe uputio,

Moj zastitnik do groba budi…

 

 

U snove si mi dolazio,

I nevidjen si bio mio.

Tvoj pogled me je svud proganjo,

U dusi davno glas odzvanjo…

Ne, nije mi se san to snio,

Jer cim si uso, ja sam znala,

Sva premrla i usplamsala,

I rekla: on je ovo bio!

Ja tebe cesto slusah sama;

Govorio si sa mnom jednom

Kad prosjaku pomagah bednom

I kada blazih molitvama

Buru i jad u srcu cednom.

Zar ti i onog trena,

O prividjenje moje drago.

Promako kroz noc kao sena,

Nad uzglavlje se moje sago

I sapnuo mi reci nade

Ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Cuvar duse mlade

Il’ kobni duh sto kusa mene?

Utisaj sumnje sto me guse.

Mozda su sve to sanje moje,

Zablude jedne mlade duse,

A sasvim drugo sudjeno je…

Nek bude tako! Sto da krijem?

Milosti tvojoj dajem sebe,

Pred tobom suze bola lijem

I molim zastitu od tebe…

Zamisli: ja sam ovde sama

I nikog nema da me shvati;

Sustajem i moj um se slama,

A nemo moje srce pati.

Ceka me; nade glas u meni

Bar pogledom ozivi jednim,

Ili iz teskog sna me preni

Prekorom gorkim i pravednim!

 

 

 

Zavrsih! Da procitam, strepim…

Od stida nemam vise daha…

Al’ vasa cast mi jemci lepim

I predajem se njoj bez straha…

 

 

 

 

Tagore – Gradinar 5

 

5.

Nespokojan sam. Žudim za dalekim stvarima.
Duša moja bludi u čežnji da dodirne rub tamne pučine .
O veliki drugi svete, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da nemam krila za letenje, da sam prikovan za ovo parce zemlje za večita vremena.

Budan sam i pun žudnje; tuđinac sam u tuđoj zemlji.
Tvoj dah dopire do mene i došaptava mi nemoguće nade.
Tvoje su reči prisne mome srcu, kao njegove.
O meto u daljinama, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da ne poznajem puta, da nemam krilatog hata.

Nespokojan sam, putnik sam u svom srcu.
U sunčanoj magli oklevajućih časova, kakvo je silno tvoje priviđenje u plavetnilu nebesnom!
O najdalji kraju, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da su sva vrata zatvorena u kući u kojoj boravim sam.

 

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 15 03

 

 

Drveće pored rijeke    Breze pored rijeke

Drveće pokraj rijeke                                                                          Breze pokraj rijeke

Ljubavno pismo    Vejte vejte pahulje

Ljubavno pismo                                                                          Vejte vejte pahulje

 

Plava bjelina    Cvijetna fantazija

Plava bjelina                                                                       Cvijetna  fantazija

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 14 02

 


 

 

Oda Gospodu                                                           Ples violetnih sjenki

 

 

 

Blagdan Modre rijeke                                                   Plavet i bodlje

 

 

Travke i poljsko cvijeće                                                  Violetna ljubav