Pred ponoćna Galerija Bosne zemlje Božje milosti

  Ushićenje

 

 

Plodno tlo Piaf Igra

Plodno tlo                                                                     Pjaf                                            Igra

 

Vjerovanje  Ukroćena nevinost cvijet

Vjerovanje                                   Ukroćena nevinost                                       Plavi cvijet

 

Sleđeno nebo  Mudrost Crveni svijet

Sleđeno nebo                                          Mudrost                                              Crveni svijet

 

Vječna ljubav Žena trotoara Molitva

Vječna ljubav                                       Žena trotoara                                       Molitva

 

Tatjana Lukić – Zagrljaj

 

Lazaru

 

vedrim vremenom zamoren prerano

čekao si neveru ludi tren

kamen da se sa stijenjem zavadi

i tebi u prah zaleti

 

tebi je jeidnom

u ruci čežnjivo

iščekivalo dlijeto

 

zbnalo je nevrijeme šta čini

kada ti je pod prst željan skotrljalo

parče bijela mermera

 

ni pogled prvi nije klonuožprepozanste se ti i kamen

u tili čas

 

smiren prikrade se talas

vreo vaš zagrljaj da osmotri

o silni da na njemu uči

 

Demis Roussos – Adagio / Song -Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

      

 

 

Adagio

Femmes sublimes et suprêmes
Femmes, douceurs, violences extrêmes,
Comme un diamant, un diadème,
Je veux offrir pour emblème
Un adagio en requiem
Pour vous dire “Je vous aime”.

Femmes, mon Dieu ! Je vous aime
Femmes, douceurs, violences extrêmes,
Même si parfois je blasphème,
Vos plaisirs sont nos baptêmes,
Vos désirs sont nos dilemmes
Qui dévorent nos corps d'amour.

S'il me reste encore un espoir
Comme un feu, comme un phare
Dans le brouillard d'un monde barbare,
Rien qu'aux femmes je veux croire
Et chanter à leur gloire
Pour qu'un jour grâce à elles
Déesses, princesses, renaîssent
Tous les hommes en détresse.

Femmes, mon Dieu ! Je vous aime
Femmes, douceurs, violences extrêmes,
Même si parfois je blasphème,
Je veux offrir pour emblème
Un adagio en requiem
Pour vous dire “Je vous aime”

 

Adađo
Uzvišena i veličanstvena Ženo
Žena, milina, prejaki osjećaji,
Kao dijamant, tijaru,
Želim ti  ponuditi grb
U Adagio requiemu
Reći  “Volim te”.

Ženo, moj Bože! Volim te
Ženo, milina , prejaki osjećaji  ,
Iako ponekad bogohuljenje
Tvoja zadovoljstva  su moja krštenja,
Tvoje  želje su  moje  dileme
Sagorjeće  naša tijela u ljubavi.

Ako se još uvijek   nadam
Kao vatra, kao svjetionik
U magli varvarskog svijeta,
Ništa  osim u  žene ne   želim da verujem
I da  pjevam  u punom sjaju
Svakog  dana  zahvaljujući njima
Boginje, princeze, ponovo rođen
Svi ljudi su u nevolji.

Žena, moj Bože! Volim te
Žena, milina , prejaki osjećaji  ,
Iako ponekad bogohuljenje
Vaša zadovoljstva  su moja krštenja,
Vaše  želje su  moje  dileme
Sagorjeće  naša tijela u ljubavi.

 

Tišina sni i Nada

 

 

Preobudih se

Spavao bih još jako dugo

Ali počeo sam da Te sanjam

Ne znam koliko sam sanjao

ali sanjam te u bijelom

 

Imam jedbnu sliku koju sam davno naslikao

Nazvah je Bijela dama

Prizor u snu se stalno ponavlja

Isti je kao i na slici

 

Ja te gledam

Znam da te gledam

Iako nema me na slici

Neka je nemoć u meni

Hoću da te dotaknem a ne mogu

Hoću da ti priđem a ne mogu

Ti si u bijeloj haljini klečiš

meni je u snu neko poručivao

Slikaj nikad nemoj da prstaneš slikati

Ona će ti doći

 

Nisi došla

Ostale si mi samo riječi

Tišina sni

i Ti kao Nada

Crvena jabuka – Sanjam te / Song – Lyrics

 

 

 

 

 

 

Sanjam te

 

 

Ref.

Sanjam te, kako mi mases

bijelom maramicom

i places ko godina

 

Sanjam te, kako me varas

s nekom varalicom,

sa suzom u ocima

 

Nisam te prebolio,

nisam ni oprostio

bez tebe, dani su mi

ko nedjelja, prazni i dosadni

 

Bez tebe, misli su mi

ko nedjelja

i nikog da me natjera

nisam te prebolio,

nisam ni oprostio

 

Kao brod

na tebe nasukan

u ocima mi san

tako umoran

dala si mi noci

punog mjeseca

Nestao je miris

naseg jastuka

 

Ref.

Pismo prijateljici

 


Otuđili smo se Mila

 

Vrijeme neumitno produbljuje rasjed među prijateljima koji , nažalost , krenuše svojim putima.

 

Na znam ti je ono po mahalski , drito u sridu.

 

Mene su učile nježno i krhko , da ne povrijedim ženu.

Plaho  je to biće , u povrijeđenosti može biti i nerazumno.

 

I uvijek budi iskren ma kolko boli nosilo.

Bol se može preboljeti , neiskrenost ne.

 

Pa , uz taj nauk šta mi preostaje?

 

Ne susrećem te , od dana kada je Usud rekao da moj prijatelj mora poći zanavik spiti.

Možda si dio krivice za njegovu smrt ili neke radnje prije smrti prebacila na mene?

Mene tvoja , možebitna ljutnja i možebitna  krivnja pogađa , ali ja sam živ i mogu se braniti.

 

Šta sa mojim prijateljem i njegovom nevinošću.

Ko će njega braniti i u tvojim očima opravdati , ako neću ja.

 

Mila , prijateljice dugo se družih sa njim.

Nažalost duže razmišljah o „krivnji“  njegovoj.

 

Ne nađoh je.

Nije bezgrešan bio. Ali krivnju prema tebi ne nađoh.

 

Ovo će ti čudno zvaučati i mislićeš da sam neiskren .

Nije tako.

 

Molim te nemoj žuriti sa zaključcima.

Ja volim polako pričati , kao i mezetiti kao i …

 

Olimpijskih godina  on je radio  u pokrajini.

Ja organizovao sebi neki posao u pokrajini.

 

Zaboravljaš mila , koliko te volio.

Svaki rođeni  mahalaš je bio harizmatičan ,

Poneki od njih su Mali prinčevi bili.

 

I anđeli.

 

I tako nas dvojica upadosmo pokrajini.

Pokrajinke ka  nama. Ne daju disati.

 

Mi bjež u Sarajevo.

Ima on svoju ljepoticu , svoju malu princezu.

Neće on prljati ljubav svoju.

 

Nikad ti nije pričao koliko je puta na letu za Sarajevo mogao zaginuti. Jeste,  na letu za Sarajevo.

Jer on nije vozio  za Sarajevo, on je letio. Tebi Prijeteljice mila.

 

Nije mogao disati bez tebe.

Jednom nam Rovinj službeno  zapao.

 

Opet mahalaši i Nadaline.

I opet bjež ,let u prelijepi Grad čednosti.

 

Tako mi Sarajevo zvali. Zbog naših grlica.

I tako dvadeset  četiri  godine  sna.

 

Sjeti se Mila prijateljice . Vrati se dan za danom.

 

Šta vidiš Mila?

 

Dva djeteta  , dva anđela i mnošto snova i ljubav velika.

Držali ste se za ruku , poljubac ovdje , poljubac ondje i ono dalje , sve ljepše i ljepše.

 

Neću detalje , vaši su , a ja nisam voajer.

 

I dva djetata , dva prelijepa goluba dobiše svoja dva golupćića.

 

Sjeti se svih tih godina Mila. Prođoše kao tren , kao jedna bajka sanjana  u dahu.

 

Onda dođe prokleti rat.

Šta će mahalaš nego Grad svoj , Bosnu svoju , svoje grlice braniti.

 

Mila ,

 

U mojoj porodici ima jedna priča  o usudu koja se prenosi kroz generacije.

Osnovna bit je Pred smrt.

 

Smrt i njeno prisustvo se osjeća .

Hajvani se uznemire jer u njima instikt radi.

Insani su pobjegli od svoje prirode i u njima se zadah smrti maglovito javla.

 

Nisu svjesni da im je um pomućen. I lude  i iz čista mira polude. I ne znaju šta rade.

Jednostavno izgube kompas. Sve u njima , čitavo biće ih boli.

 

Boli ih a oni ne znaju zašto.

Ne znaju da to smrt u njima rovari i pomućuje razum.

 

Neće ni smrt  da život šapatom  ode. Pruža životu da još malo živi  , na brzinu se iživi,

okusi nešto novo.

Tako je to i sa njim bilo.

 

Nikad te nije prestao voljeti mila. I nikad te srcem i dušom nije prevario , Malena.

Samo se malo tužno i umorno osjećao , Pred smrt , predosjećaj ,

a  ti nisi pored njegla mogla uvijek biti.

 

Eto to je prava istina.

 

Pisao ti  je pjesme. Ne , znam da ih je ikad pokazivao.

Bio je mahalaš ,  a oni ne žele da im se zna da su poete.

Dunjaluk je sviko da su prvo mange , zavodnici  i heroji .

pa tek nježna bića koja samo o ljubavi sniju.

 

Može se čitava bajka o vama dvoje napisati Mila.

 

Čemu ?

 

Volio te ,  voljela si ga ,voljeli ste se za dva života.

Nemoj se ljutiti na njega zato što ti je pobjegao.

Morao je. usud.

 

Oprosti mu.

 

Radi ljubavi i djece vaše.

 

I radi sebe Mila.

Lakše se živi.

 

Dopisano

 

Imaju i dvije njegove zabilješke iz pokrajinskih dana.

Ali samo za tebe su.

Žao mi a ih ne mogu objaviti prelijepe su.

 

 

 

Vasilija Radojčić – Na uskrs sam se rodila / Song – Lyrics

 

 

  Pupoljak

 

Krug radosti Praznik ljubavi Radost blagdana Blagdan

 

Na Uskrs sam se rodila dzanum

na Uskrs sam se rodila more

na Djurdjevdan se krstila dzanum

na Djurdjevdan se krstila

 

Mene je majka rodila dzanum

mene je majka rodila more

belim me mlekom pojila more

rujnim me vinom pojila

 

Zato sam tanka, visoka dzanum

zato sam tanka, visoka more

zato me zovu Djurdjija more

zato me zovu Djurdjija

 

Zato sam bela, rumena dzanum

zato sam bela, rumena more

zato me zovu Djurdjija more

zato me zovu Djurdjija

Ah , kakav , lijep dan

 

 

Dan je lijep i vedar.

Prethodnih dana nas je zima uplašila. Pomislili smo da se vraća da iskiše svoje . Izgleda da je otišla , a možda je svoje   odgodila  za neki drugi put. Provešće ona svoje. Kad tad.

Na koji način i kada ?

Mi to ne znamo. Nismo gatare.

Pitajte one is takozvane islamske zajednice. Oni su tata mata za sve. Tako im na neuki um palo.  Sihre i fetve bacaju, bajaju i kiše doziva.  Ako se neko drzne da mimo njih misli žigošu i anatemišu. Obzirom da su sa hanefijama u talu, uskoro bi mogli da ubijaju.

No,  o tom potom. Ako nam  Jedini Bog udjeli Milosti svoje moraćemo te samozvance  jopet protabiriti i muhure na djela  bricinog unuka, njegovog poslužitelja i njihove slugane . Muhur sad pa sad. Pa opet muhur sad pa sad.

Ne bojte se , neće nam nestati muhura. naši su jal od drveta jal od tuča. A ti su pojaki i poteški.

Kažemo dan je lijep. Nećemo žuriti pa reći krasan, jer sve je relativno. Nekom svane, nekom se smrkne.

Eto recimo na priliku , oni zlotvor ,  ona vukojebinjaška prokletinja, oni počkovički kasapin, oni zlotvrski jado,  se jutros probudio i namjerno ustao na desnu nogu. Džab – džabe mu.  Na stolu stoji ferman i tablete za smirivanje. Nisu se od juče makli. I ostaće mu pred nosom dok je vika i pučanstva. A onda će ići dalje . Bolje vam je da ne znate kakvo je to dalje.

Hoćete njegovo ime.kako vas nije stid, trećina insana sa one strane ljiljanovog grba se nalazi na tom spisku.Ali mi ipak mislimo na onog počkovića.

Čuli ste za Etnu i Vezuv? ma sigurno jeste. Niste vi takoi neuki kako vlast hoće da budete. E , središta tih  talijanski mora su male umiljate mace naspram onoga što ono đubrište od nečovjeka čeka.

Ferman mu kaže kako neljudi i zločinci završavaju.

Ferman mu kaže vidi kako si radio i sijo tako će ti biti na ovom svijetu. Samovanje u  pržunu dok ne dok ne rikneš. Pogrešno smo se izrazili. To je mahalska poetika za čestite insane. Trebali smo reći dok ne crkneš. Tako završavaju sve niškoristi  i ljudska bagra.

A na onom  svijetu te čeka vječni pržun. Ponesi puno losiona i leda,mada ti neće ni zere pomoći, čak da sve ledenjake dunjaluka uprti na kukavička leđa.

Tablete su za stišavanje tonusa i za eventualne odluke tipa tvoga  bracike Slobodana Miloševića. Pregršt u ruku i prije odeš u pakao. Ljekari ti spase čast i kažu zločinačko srce prepuklo.

Kad nekom smrkne, nekom svane. Eto gospođa Ljiljanka  Zelena dušom dahnula. Molitve su joj uslišene. Više je nikad onaj počković neće pomokriti. Dosta je njegovog bilo.Trideset godina je svakog jutra ustajala počkana,  do za vrata.

U stvari nas pogan Radovan Karađić ne insteresuje. I nikad nije. Mi samo sekund lake dišemo. Jedno zlo je je maknuto sa dunjaluka. Jeste da  njegova genocidna tvorevina još postoji, ali neka. Neka je. Opomena svijetu na šta je zlo spremno.

Tu genocidnu tvorevinu Republiku Srpsku svaka haška osuda žigoše. Toliko je  zvaničnih osuda da cifra dostiže haman šestinu njenog  pučanstva. Kada bi se sve osudili broj bi se približio polovini po glavi genocidnog stanovnika .

Rakcije na katilov pržun , kao i sve reakcije na osude ostalih zločinaca genocidne tvorevine i šire.

Ne znamo zašto ljudi  uopšte  dižu džefu i reaguju.

Presuda je presuda i samo je druga sudska presuda može promjeniti , dok ona ne postane konačna.

Svi reaguju onako kako se to od njih očekuje.  I svi misle da elokventni, da pamet prosipaju i da su patrioti.

Ne, oni samo pokazuju da su glupi nacionalisti. I ovi i oni.  Zamazuju oči i kupuju poene  kod gladnog naroda kojeg terorišu i pljačkaju.

Pučke krvopije.

A obično pučanstvo, obično onaj dio od papanluka , nije bitno, gornjeg ili donjeg, kliče :

– Tako je.

Vjerujte nam ,   dan je  i dalje lijep i vedar .

U dilemi smo, možda se do kraja dana odlučimo i kažemo:

-Oh, kakav krasan dan.

A  život teče dalje.

Eh, kad bi život bio tako sunčan.

 

Indexi – Pozdravi Sonju / Song – Lyrics

Zaljubljeno srceLjubav iskrena  Čuvar Zemlje Božje milosti

 

 

Putujes u grad za koji me veze sve
Tamo imam drustvo, dobre drugove i nju
Pricaj neka zna da ovdje vrijeme sporo tece
Jer nema nje i nema drustva
I traje dugo svako vece

Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje
Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje

Putujes u grad za koji me veze sve
Pozdravi drustvo, pronadji nju, ucini to molim te
Pricaj neka zna, ne skrivaj nista reci sve
Ne lutam, cekam pisma, ali hladno je
Nek ne zaboravi, mnogo volim je

Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje
Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje

Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje
Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje
Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje