Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

Raphsody in Blue – Gershwin George

 

 

Plavi valeri

 

Snježni most Blaženstvo 

Plavi most                                                              Blaženstvo

 

  

Ćežnja u plavom                                                       Sanjati plavo

 

  

Violetni izvor u plavom                                      Cvijeće u plavoj milosti

 

   

Nebo                                                                                 Igra plavetnog cvijeća

 

  

Ledeno plavetnilo                                                             Led se topi

 

  

Moj univerzum                                                           Plavi svijet

 

  

Plavetni đardin                                                             Plavetni beskraj

 

  

Noć želja                                                           Čarolija MBS noći

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Proljetni zapis – Rastanak prijeti

 

 

Princezo mila,

Da, ovaj dan ,

Kao i svaki drugi je savršen.

za ljubav i snove.

 

Tuge su tako snovite u ovi vakat.

Sve počinje da treperi,

krajolik diše novom nježnošću,

đardini jecaju od čežnje

prelijepih krhkih boja.

 

Priroda bacila mamac.

Zove nas.

A u nama eho prošlih vremena.

Uspomena , što raduju i bole ,

rovare…

 

Nema predivnih Anđela ,

koje su me primale za ruke,

grlile, voljele,…

A kojima sam srce poklanjao.

Eh, prelijepi život odi dalje.

 

Proći će ta sjeta , bol prošlih vremena,

jer sutra će biti ljepši dan .

Valjda!

A onda?

Tko da zna…

 

Mila,

ničim se ne opterećuj,

ni prošlošću ,

ni elegantnim cvjetanjem.

Svaki dan vrijedi živjeti.

Pa koliko juče , brinuo sam se za tebe.

I volim te.

 

Sada želim samo radost na tvom licu.

Eh, da ti povjerim jednu tajnu.

Ne brinem se ja za svoju Princezu,

prelijepu djevojčicu, rijetku žar pticu.

 

Jaka je moja malena.

Vratiće se još jača ,

nesalomljivija i vedrija,

da radost sije.

 

Volim te Sunčice.

Javi se ponekad , tek da znam da lepršaš.

Bleki – Ovi dana sretoh smrnost , zaboravljenu još od rata.

 

 

 

Krhka ružo

 

Mila

Prijateljice , Ljubavi, Miljenice, Čedo moje, Krhka ružo, Princezo,Malena,Prelijepa ženo

Oprosti mi

 

Nisam bunovan , ni u groznici ( pretpostavljam).

A opet ne znam šta pišem?

Pismo. Oproštaj. Dodatak testamentu

 

 

Ovi dana sanjah  smrtnost , zaboravljenu još od rata.

 

Nisam je se uplašio. Prigrlio sam je.

 

Prije nego me dodirnu dobrota tvoja rado bih je prigrlio.

 

Otišao bih na onaj proplanak, sjeo ispod nekog stabla.

Onog mog trešnjinog nema. Zlobnici ga nestadoše.

Ali ih ima od divljih jabuka i krušaka.

 

Našao bih o koju djevičansku ljubičicu da mirišem

Pričao sam ti, sretnik sam ja.

Poželio sam mila tamo da odem. Da me niko ne nađe.

 

Sjeo bih.

Sastavio bih ruke na stomaku , ne na grudi.

Grudi su mi prebolne.

I zbog kašlja i  prošlosti.

 

Prste lijeva ruke ljubavi bih ukrstio sa prstima , desne ruke  one od dobrote.

Postajući smrtan , shvatih i zbog tebe me bole grudi  mila.

 

Gledao bih u plavetno Nebo i bio u dilemi.

Gore ili dole?

Gore je privlačno i spokojno.

Gore me čekaju.

 

Predvečerje je.

Moj najdraži dio dana. Kao i veče. Kao i jutro . Kao i podne.

Zapravo moj najdraži dio dana je čitav dan.

Suncem ili mjesecem obasjan. Čak i kad obalci plove meni je najljepši.

U svakom prelijepom danu ja snove i ljubav polažem.

 

Predvečerje je.

Nedaleko od mene Modra rijeka je okupana suncem koje u njoj ponire ,

da traga za   novim danom .

 

Za mene , moje snove i ljubavi.

 

U momentu zlaćana sjena miluju zakutke mojih očiju .

Iz njih se po poljani prelijevaju snovi i likovi meni najdražih bića.

Iskre na ljubičicama ,kao odbljesci snova u svijetlosti dana koji nestaje ,

vodeći mene  u  vrijeme koje nije sa ovoga svijeta.

 

 

Onda bih ugledao jednu jedinu kapljicu rose , kako mi na ruku polako klizi,

miluje me, ko grlice dah. .

Okrenem dlan , nježno polako , prihvatim je.

Kap blista u ljepoti  duginih boja, tako čedna i moćna.

Kapljica  a život.

I još vidim , u njoj se kupa tvoj lik.

 

Ukočih se.

Pa ja još imam neke stvarčice za obaviti, ovdje dolje.

Još u meni  snova i ljubavi ima.

Moram , makar još koji dan prboraviti dolje.

I dolje  mi se nadaju.

 

Odjednom se smrtnost malo od mene  udaljuje.

Ali ja je vidim. Nije daleko.

Kao da mi kaže:

-Nemaš ti vremena maleni. Pazi šta ti je raditi!

Ne znam šta joj reći.

Ja ništa ne znam osim ljubav voditi i o njoj sniti.

 

 

Smrtnost klima glavom i osjetim joj  misli.

-Živi! Moj poklon za Krhku ružu.

I ode.

 

Ne znam da li sam sretan ili tužan.

Išlo mi se ,

ali kako ostaviti tebe ,

prelijepa ženo?

 

Bleki – Puste su ostale mahale moje

 

Već odavno
decenijama
puste su  ostale mahale moje
od dana kada vjetar je zavejao
sa mojim krikom
odnio
osmijeh
dodira njenih

usamljen
praznim
oplakujem  mrkle noći
čekajući onu koje više neće doći

ukrala se u vjenčanici bijeloj
na odru od  centofilija  crvenih
zaspala
moje snove poput duge
u crni led  obojila

kao kukavica
kojoj  ljubav nebom domahuju
sjedim
kraj ugasle peći
snova
zurim u zvijezde
dok  tužna violina u duši svira

sanjam
poslijednji san
djetinjim pogledom se osmjehuje
anđela
ljubav moja plavetna
snagu mi daje  da izdržim

vjetar nad mahalom
svaki dan svitanjem
i zalaskom
šapuće
koliko sam je volio

Jesenjin – Mala Prosjakinja

Plače cura pored dveri što u sjajne vode dvore,
u dvorima ko srebro smijeh se čuje, pjesme ore.

Plače cura i mrzne se od jesenje hladne bure,
i ozeblom rukom briše suze što joj licem cure.

Sa suzama ona samo tvrdu koru kruha prosi,
od stida i uzbuđenja glas joj molbu jedva nosi.

Al od buke pirovanja ne čuje se njena želja,
i curica stoji, plače pored smijeha i veselja

Pablo Neruda – Dvadeset ljubavnih pjesama

Dvadeset ljubavnih pjesama, 1924

8

Ko bijela pčela opita medom, zujiš u mojoj duši
i zavijaš u laganim spiralama dima.

Ja sam očajnik, riječ sam bez odjeka,
onaj što sve je izgubio i što je imao sve.

Posljednji vezu, u tebi škripi moja posljednja čežnja.
Ti si posljednja ruža moga pustog polja.

O šutljivko moja!

Sklopi duboke oči, tamo se noć trza.
Ah, razodijeni tijelo drhtava kipa.

Imaš duboke oči u kojima noć širi
svoje cvjetne ruke i ružične skute.

Grudi ti naliče na dva bijela puža.
Leptir sjene dođe da zaspi sred trbuha tvoga.

O šutljivko moja!

Evo samoće u kojoj nisi prisutna.
Kiši. Vjetar morski tjera izgubljene galebove.

Mokrim ulicama bosonoga voda hoda.
Kao oboljelo, lišće se tuži na stablo.

Pčelo bijela, odsutna, još zujiš u mojoj duši.
Oživljuješ u vremenu, šutljiva i krotka.

O šutljivko moja!

Bleki – Uvik mislin na tebe

 

Hvala Ti

a još uvik mislin na tebe

u duši mojoj

radost tristecu snije

a je srce vratilo slike tvoje

u vrime detinje

milina

smiha i suza

djevičanskin ljubičicam posuta

prilipa dica

a si spila kraj mene

orošena

procvitala  krhka ruža

u naručju tuge  jubavi moje

sebe davala

Ti prosti mi

što kradem Te

a usamljena sa drugim

mene maksumčeda  sniješ

09.12.2016.

Tiho tiše snovi moji

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 

 

Mali princ   Ona tuguje

Mali Princ                                                                            Ona tuguje

 

Krici    Očaj

Krici                                                                            Očaj

Bol   Samoća

Bol                                                                                               Samoća

Galerija Bosna zemlja Božja milosti u 13 01

 

Paralelni svijetovi  Svjetlost nad gorom

 

Paralelni svjetlovi                                                 Svjetlost nad gorom

 

Dani želja    Vrelo istine

Dani želja                                                                             Vrelo istine

 

Svijet ljubavi   Ljubav,krv i trnje

Svijet ljubavi                                                                          Ljubav,krv i trnje