Bosne zemlje Božje milosti – Pred ponoćna Galerija


Čuvar Zemlje Božje milosti      Čovjek sa planine

Čuvar Zemlje  Božije milosti                                     Čovjek sa planine

Orijent i ljubav  Uspon

Orijent i ljubav                                                                Uspon

Zelena tuga          Razmeđe trokolori

Zelena tuga                                                                      Razmeđe trikolori

 

  

Plavetni vodopad                                                   Uskomešana nevinost

 

  

Ljubavnički buket                                                     Ljubav i fantazija

 

   

Nježnost leprša                                                 Zelena krhkost

 

  

Žuta livada                                                                       Krhko cvijeće

 

  

Proljetni sjaj                                                                     Iluzija

 

 

 

Luis Aragon – Gledala si me

 

Gledala si me svojim očima čistog zaborava
Gledala si me preko ramena sjećanja
Preko bludeći refrena
Preko uvelih ruža
Preko ismijane sreće
Preko zaboravljenih dana
Gledala si me svojim očima plavog zaborava
Ti se ne sječaš više ničeg što je bilo
O mnogo voljena
Ni ljudi ni pejzaža
Sve je nestalo u tebi kao u rukavici dima
Ti stojiš postojano
I prvi put prelaziš preko neba
Svojim očima od lave i tromosti
Svijet je pred tobom kao što si ga zamišljala
pod svojim očnim kapcima
I kao da je počinjao sa tobom i pred tobom
Vječno mlad od tvog spokojnog pogleda
A ja sam ljubomoran na njega zbog njegove ljepote
Sa mojim sirotim požutjelim fotosima
od kojih ti okrećeš glavu
Da bi vidjela nova prostranstva
Obećao sam ti neču više govoriti o prošlosti
Sve odlazi danas za tvojim stopama
Jedino što mi ostaje od života to je
neki nabor tvoje haljine
A ništa još nije ni bilo
Tek sad te nalazim
O ljubavi moja ja vjerujem samo u tebe.

Dragan Nikolić je prešao na viši nivo 11. marta 2016./ In memoriam

 Iz Arhiva

 

**

 

Davno je rečeno:

Neki ljudi ne umiru.Oni samo prebace damare u veću brzinu i odu tamo gdje im je zapisano.

Gdje?

To je tajna koju sami određujemo.

Isto tako rečeno je:

-Nemojte plakati ili žalovati kada se  dobar insan prvede na drugu stranu.

Jes ,kako da ne!
Recite to neutješnoj ženi,koja je provela četrdeset pet godina sa njim. Recite to onima koji će osjetiti prazninu i bol.

Neki će se praviti da su tužni. Mnogi će se odjednom sjetiti ljudine, koju su izgurali iz svojih života upravo zbog ljudskosti. Mnogi će se trpati u mit o Draganu Nikoliću i liti suze:

-E ,što su to bila vremena…Znaš jedared ja i Dragoslav…

Pričaće o svojim sjećanjima, o svojoj “važnosti”, ne o Draganu Nikoliću – Čovjeku.

Mi smo navikli na smrt. Na previše smrti.  A i inače se nismo previše obazirali na smrt. Sve dok nas nije poklopila i dok naprasno nismo počeli nestajati. Tek tada smo shvatili koliko je život dragocjen. I koliko ljudi ne mare.

Dragocjen je i dostojan življenja zbog ljudi kao što je Dragan Nikolić. Kod njega nije bilo barijera. Ma,kako će ih bolan biti , pored onog zaraznog osmjeha; od uha do uha. Bio je to  neki osebujni , neodoljivi kez mangupa i mahalaša   sa Crvenog krsta.

Bili smo ljubomorni na njega.Na njegov šarm je pala krasotica, grlica naše generacije i nije mogla pobjeći od njega.

Ili je zbog njih dvoje vrijedila nepametna  zakletva : ljubav do groba. Zaboravljajuneuki da je jubav vječna ,samo   ponekad promjeni oblik i tok.

Da li je  poetska pravda filma Horoskop odredila dugovječnu ljubav Milene Dravić i Dragana Nikolića ,to ne znamo. Ali znamo , da nam je ponekad dolazilo da pukneme od jed,a što on pleše,igra,grli i ljubi tu migavu pirgavku.

Obraz uz obraz.

A opet se sjetimo  da je bio jalijaš sličan nama,velikog srca i pun  ljubavi što dijelio je svima, baš svima i pravio veliku sjenu u kojoj su se mnogi odmarali i uživali.

Nije nas zaboravljao kad nam je bilo teško. Nije nam mogao pomoći. Barem nije odmogao.

On i njegova mila družica su nam među prvima pružili  ruke ljudskosti.  Ruke ljubavi i nade.

Sada će nam nedostajati njegov osmjeh ,njihov tango i mnogo toga.

Mileni će tuga  dugo kucati  na vrata.  Ona će je puštati da zajedno ćute i sjećanja biskaju. A onda će  starica odjednom shvatiti:

-Bože moj ,pa mi smo se voljeli četrdeset pet godina. To nije za plakanje i kukanje. To je toliko poklonjene ljubavi,poljubaca i snova, da  uspomene ne mogu potrošiti da još jednom živim.

Uzeće sliku,pustiti muziku plesnu, valcer ili tango i slike će oživjeti. Oni lepršaju ,on razvalio usne, nešto šeretski mudruje i kaže joj:

-Bilo nam je lijepo mila. Ovo je samo mali predah,jer umorio sam se od davanja. Ćekaću te jedina moja,pa makar to trajalo vječnost.

Utješena Milena Dravić će pomilovati onu pjegicu koju je češće  od drugioh ljubio. Zatim će naši neki video, možda baš ovaj , malo će se našaliti i nasmijati:

-Ljubio me je uravo ovakvim   zejtin osmjehom i dobrotom srca svoga. Joj, Mili Bože koja sam ja sretnica.

I onda bi se redala pjesma za pjesmom, slika za slikom. Mnogo je tu prelijepih slika. Skliznula bi i poneka suza. Neka, nek zaplače,  prelijepa grlica je to.  Oprostićemo joj tugu. I mislima pružiti ruku ljubavi i utjehe.

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 Boje vjernosti i ljubavi

 

 

Vjetrometina   Kam kameni

    Vjetrometina                                                                                  Kam kameni

 

Okamenjene gromade na rijekom   Čarolija života

   Okamenjene gromade na rijekom                                  Čarolija života

 

Izvor života  Nježni brežuljćić

   Izvor života                                                                     Nježni brežuljčić

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 14 02

Violetni krajolik

 

 

Svjetlost i plamičci  

Svjetlost i plamičci                                                     Kućerak svjetlosti

 

Ram za sliku đardina  Đardin kome nedostaje ram

Ram za sliku đardina                                                                                   Đardin kome nedostaje ram

 

Blijedi mjesec    Uskovitlano more

Blijedi mjesec                                                        Uskovitlano more

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 13 01

 

 

 

Žuto  Lebdeće stanje uma

Žuto                                                                                                           Lebdeće stanje uma

 

Tama   Lebdeća čarolija

Tama                                                                                  Lebdeća čarolija

 

Kućerak svjetlosti pun   Dvorište djetinjstva

Kućerak svjetlosti pun                                                   Dvorište djetinjstva

 

Britanski profesori-maloumnici žele da brane Karadžića negirajući genocid u Bosni

U Den Haagu  neke izlućevine od ljudi – britanski profesori/maloumnici  , žele dokazati da Karadžić nije

imaogenocidne namjere. Time ujedno negiraju genocid u Bosni koji je Haški tribunal u više navrata

osudio.

Profesori – ma hajte molim vas. Po nama trebaju biti novi haški osuđenici.

 

Glupaci , najblaže rećeno-,bez imalo ljudskosti i osjećanja za žrtve paklenog genocida u BiH.

Ako ćemo biti realni – imebcili i idioti.

 

Svakom normalnom i iole pametnom čovjeku  je dovoljna samo jedna sasvim prosta rečenica/izjava,

da donese sud o genocidnim namjerama Radovana Karadžića i ostale udružene zločinačke   monstruozne

bagre ,Srbije i Republike Srpske. u dogovoru sa Hrvatskom  i tzv.Herceg Bosnom.

 

-Jedan narod će nestati.

Izjava Radovana Karadžića oktobra 1991. u Skupštini BiH , pred sami rat 1992.

 

Kao što se zna , zahvaljujući Božijoj milosti , Bosna je opstala, a zločinci na putu do pakla, trunu u

kazamatima i pržunima.

 

 

 

 

Prever – Takva Sam Kakva Sam

 

 

 

Takva sam kakva sam.

Baš takva sam stvorena.

Kad imam želju da se smejem,

Smejem se grohotom.

Volim onog ko me voli.

Pa zar sam za to kriva?

Što nije uvek isti onaj koga volim.

Takva sam kakva sam.

Baš takva sam stvorena.

Pa šta sad hoćete?!

Šta hoćete od mene?!

Stvorena sam da se dopadam

I tu se ništa ne može izmeniti.

Potpetica mi je suviše visoka,

Struk mi je suviše vitak,

A grudi suviše čvrste.

I koluti pod očima suviše modri.

A onda i zatim

Takva sam kakva sam!

Dopadam se onome kome se dopadam.

I šta se to vas tiče?!

Ono što mi se dogodilo…

Da, ja sam volela nekoga.

Nekoga ko me je voleo.

Kao deca što se među sobom vole

I znaju prosto da vole,

Da vole, vole, vole…

I zašto me onda ispitivati?!

Ja sam ovde samo da vam se dopadam

I ništa se tu ne može izmeniti!

 

Šta učiniti sa slobodom

 

Lako je tebi Malena

ti si brige svoje

meni ostavila

oslobođena

misliš da sam sada slobodan

A ja

šta sa mnom mila moja

 

ah da

znam te veselice

reći ćeš

ne kukaj

blesavi mili moj

ti imaš

svoj Grad Čednosti u grudima

svoju Modru rijeku u očima

Svoju zemlju Božije milosti u purpuru

slobodu na dlanu

i naše plavetne snove

šta će ti više

ljubavi moja

 

Šta ću

klepim ušima

ko magare pred tablom

mislim ima pravo

nikad me nije slagala

moja Malena

druga Zvjezdica slobode