Bosne zemlje Božje milosti – Pred ponoćna Galerija


Čuvar Zemlje Božje milosti      Čovjek sa planine

Čuvar Zemlje  Božije milosti                                     Čovjek sa planine

Orijent i ljubav  Uspon

Orijent i ljubav                                                                Uspon

Zelena tuga          Razmeđe trokolori

Zelena tuga                                                                      Razmeđe trikolori

 

  

Plavetni vodopad                                                   Uskomešana nevinost

 

  

Ljubavnički buket                                                     Ljubav i fantazija

 

   

Nježnost leprša                                                 Zelena krhkost

 

  

Žuta livada                                                                       Krhko cvijeće

 

  

Proljetni sjaj                                                                     Iluzija

 

 

 

Luis Aragon – Gledala si me

 

Gledala si me svojim očima čistog zaborava
Gledala si me preko ramena sjećanja
Preko bludeći refrena
Preko uvelih ruža
Preko ismijane sreće
Preko zaboravljenih dana
Gledala si me svojim očima plavog zaborava
Ti se ne sječaš više ničeg što je bilo
O mnogo voljena
Ni ljudi ni pejzaža
Sve je nestalo u tebi kao u rukavici dima
Ti stojiš postojano
I prvi put prelaziš preko neba
Svojim očima od lave i tromosti
Svijet je pred tobom kao što si ga zamišljala
pod svojim očnim kapcima
I kao da je počinjao sa tobom i pred tobom
Vječno mlad od tvog spokojnog pogleda
A ja sam ljubomoran na njega zbog njegove ljepote
Sa mojim sirotim požutjelim fotosima
od kojih ti okrećeš glavu
Da bi vidjela nova prostranstva
Obećao sam ti neču više govoriti o prošlosti
Sve odlazi danas za tvojim stopama
Jedino što mi ostaje od života to je
neki nabor tvoje haljine
A ništa još nije ni bilo
Tek sad te nalazim
O ljubavi moja ja vjerujem samo u tebe.

Bleki – Ne mogu više plakati

 

 

 

Ruža života moga

u vinogradima jorgovane brala

visove srca svoga

jesenje cvijeće meni poklanjala.

 

Zima je nenadano došla

sunčanim valima nošena

centofilija je moja otišla

mrakom večeri pokošena.

 

Vulkan bješe u nama

nestalo je proljeće ono

moja je mila sada sama

i ono vrelo ljeto sretno.

 

Sunce naše tiho more miluje

Potok nad oblacima samuje

ranjeni đardin bol tuguje

umrlo je milo dijete moje.

 

Bjelina je nad ružama

Moje ljubavi umiru

praznina je u sjenama

svake nade zamiru.

 

Ne mogu više plakati

sve jubavi mile me lagano satiru

ne mogu više sanjati

grlice malene jedna za drugom umiru

Dragan Nikolić je prešao na viši nivo 11. marta 2016./ In memoriam

 Iz Arhiva

 

**

 

Davno je rečeno:

Neki ljudi ne umiru.Oni samo prebace damare u veću brzinu i odu tamo gdje im je zapisano.

Gdje?

To je tajna koju sami određujemo.

Isto tako rečeno je:

-Nemojte plakati ili žalovati kada se  dobar insan prvede na drugu stranu.

Jes ,kako da ne!
Recite to neutješnoj ženi,koja je provela četrdeset pet godina sa njim. Recite to onima koji će osjetiti prazninu i bol.

Neki će se praviti da su tužni. Mnogi će se odjednom sjetiti ljudine, koju su izgurali iz svojih života upravo zbog ljudskosti. Mnogi će se trpati u mit o Draganu Nikoliću i liti suze:

-E ,što su to bila vremena…Znaš jedared ja i Dragoslav…

Pričaće o svojim sjećanjima, o svojoj “važnosti”, ne o Draganu Nikoliću – Čovjeku.

Mi smo navikli na smrt. Na previše smrti.  A i inače se nismo previše obazirali na smrt. Sve dok nas nije poklopila i dok naprasno nismo počeli nestajati. Tek tada smo shvatili koliko je život dragocjen. I koliko ljudi ne mare.

Dragocjen je i dostojan življenja zbog ljudi kao što je Dragan Nikolić. Kod njega nije bilo barijera. Ma,kako će ih bolan biti , pored onog zaraznog osmjeha; od uha do uha. Bio je to  neki osebujni , neodoljivi kez mangupa i mahalaša   sa Crvenog krsta.

Bili smo ljubomorni na njega.Na njegov šarm je pala krasotica, grlica naše generacije i nije mogla pobjeći od njega.

Ili je zbog njih dvoje vrijedila nepametna  zakletva : ljubav do groba. Zaboravljajuneuki da je jubav vječna ,samo   ponekad promjeni oblik i tok.

Da li je  poetska pravda filma Horoskop odredila dugovječnu ljubav Milene Dravić i Dragana Nikolića ,to ne znamo. Ali znamo , da nam je ponekad dolazilo da pukneme od jed,a što on pleše,igra,grli i ljubi tu migavu pirgavku.

Obraz uz obraz.

A opet se sjetimo  da je bio jalijaš sličan nama,velikog srca i pun  ljubavi što dijelio je svima, baš svima i pravio veliku sjenu u kojoj su se mnogi odmarali i uživali.

Nije nas zaboravljao kad nam je bilo teško. Nije nam mogao pomoći. Barem nije odmogao.

On i njegova mila družica su nam među prvima pružili  ruke ljudskosti.  Ruke ljubavi i nade.

Sada će nam nedostajati njegov osmjeh ,njihov tango i mnogo toga.

Mileni će tuga  dugo kucati  na vrata.  Ona će je puštati da zajedno ćute i sjećanja biskaju. A onda će  starica odjednom shvatiti:

-Bože moj ,pa mi smo se voljeli četrdeset pet godina. To nije za plakanje i kukanje. To je toliko poklonjene ljubavi,poljubaca i snova, da  uspomene ne mogu potrošiti da još jednom živim.

Uzeće sliku,pustiti muziku plesnu, valcer ili tango i slike će oživjeti. Oni lepršaju ,on razvalio usne, nešto šeretski mudruje i kaže joj:

-Bilo nam je lijepo mila. Ovo je samo mali predah,jer umorio sam se od davanja. Ćekaću te jedina moja,pa makar to trajalo vječnost.

Utješena Milena Dravić će pomilovati onu pjegicu koju je češće  od drugioh ljubio. Zatim će naši neki video, možda baš ovaj , malo će se našaliti i nasmijati:

-Ljubio me je uravo ovakvim   zejtin osmjehom i dobrotom srca svoga. Joj, Mili Bože koja sam ja sretnica.

I onda bi se redala pjesma za pjesmom, slika za slikom. Mnogo je tu prelijepih slika. Skliznula bi i poneka suza. Neka, nek zaplače,  prelijepa grlica je to.  Oprostićemo joj tugu. I mislima pružiti ruku ljubavi i utjehe.

 

Moje ljubavi

 

 

Oprostite mi

ja sam iz Bosne

Bosanac

zovem je

Bosna zemlja Božije milosti

ne mogu je ni na tren napustiti

ni moj rodni grad

tepam mu

Sarajevo Grad čednosti

zajednička misao nam je Modra rijeka

 

 

Mak je otišao

i Pjevač i dio Indexa

i Kemo

ostali smo stećci i ja

šta bi ljubavi moje bez mene

ako ja odem

 

 

da li se ljute na mene

ne znam

a odgovor znam

nisam prorok

ali sigurniji sam kad ih ja čuvam

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 Boje vjernosti i ljubavi

 

 

Vjetrometina   Kam kameni

    Vjetrometina                                                                                  Kam kameni

 

Okamenjene gromade na rijekom   Čarolija života

   Okamenjene gromade na rijekom                                  Čarolija života

 

Izvor života  Nježni brežuljćić

   Izvor života                                                                     Nježni brežuljčić

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 14 02

Violetni krajolik

 

 

Svjetlost i plamičci  

Svjetlost i plamičci                                                     Kućerak svjetlosti

 

Ram za sliku đardina  Đardin kome nedostaje ram

Ram za sliku đardina                                                                                   Đardin kome nedostaje ram

 

Blijedi mjesec    Uskovitlano more

Blijedi mjesec                                                        Uskovitlano more

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 13 01

 

 

 

Žuto  Lebdeće stanje uma

Žuto                                                                                                           Lebdeće stanje uma

 

Tama   Lebdeća čarolija

Tama                                                                                  Lebdeća čarolija

 

Kućerak svjetlosti pun   Dvorište djetinjstva

Kućerak svjetlosti pun                                                   Dvorište djetinjstva