Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

Žena

 

 

 

Dugine sestrice   Trista deset poljubaca vrelih

Dugine sestrice                                                             Trista deset poljubaca vrelih

 

Pogledom upalila je plamen     Mirisni cvijet ljubavi

Pgledom    upalila je plamen                                                   Mirisni cvijet ljubavi

 

 

Ona bez imalo srama  Sladoledni kup

Ona bez imalo srama                                                      Voćni kup

 

Nada na izvoru ljubavi  Slomljena ljubav

Nada na izvoru ljubavi                                                   Slomljena ljubav

 

Bol rastanka   Plameni vjetar

Bol rastanka                                                        Plamena ljubav

 

Bijes   Čarobna noć

Bijes                                                                                           Čarobna noć

 

Zvizdan   Trnoviti ružičnjak

Zvizzdan                                                                    Trnoviti ružičnjak

 

Djevojčica sa fransuskom kapom među ružama   Pupoljaki i trnje

Djevojčica sa srvenom kapom među ružama                                 Pupoljak i grmlje

 

Plavetna duša  Dodir anđela

Plavetna duša                                                          Dodir anđela

 

Plamteći žbun  Kućerak u cvijeću

Plamteći žbun                                                                 Kućerak u cvijeću

 

Pogled u svijetla zviježđa    Balončići lebde

Pogled u svjetla zviježđa                                                 Balonćići lebde

 

Tisoč in ena noč   Arabeska i ljubav

Tisoć in ena noć                                                           Arabeska i ljubav

 

Tatjana Lukić – Strah – od visine

 

 

IX

 

 

zime si prolepšala

u zidu zatvorena

 

nedirana tvojim zvherkanjem

imala sam mjesta za slobodan kret

 

skušenog leta

mora da si svih minulih časova

smišljala iznenadni izlazak iz zida

i potonja slijetanja

 

nije ni mene zavelo kruženje

kojim ispunjah klijet

 

znam da je zazvonilo za povlačenje hladnoće

za koji čaš izleći ćeš se

pripravna

 

i prozore i sve dveri

raskririla sma širom

za dugo izbivanje pripravila sve

 

korakni samo iz zida izmili

ni krila nećeš stići raširiti

već ću ti uteći

 

Dirljivo pismo majke : Po posljednji put

/ Prenosimo sa Radiosarajevo.ba/

Majka drži svoju kćerku za ruku dok je vodi u školu.

Ne može da prestane da razmišlja o svim stvarima koje treba da uradi: kupovina namirnica, čišćenje kuće, kuhanje. Muka joj je od svih ovih zadataka. Ne može da dočeka dan kada će njena kćerka biti dovoljna odrasla da ide u školu sama. Noći su beskrajne i ona samo želi da se malo odmori, čak i ako je u pitanju samo nekoliko sati.

Ipak, pismo koje je ova majka napisala otvara oči:

Po poslednji put

“Od prvog trena kada zagrlite svoju bebu, više nećete biti ista osoba. Možda će vam nedostajati ona osoba od prije. Kada ste imali vremena, slobode. I ništa posebno o čemu biste brinuli.

Upoznaćete umor kao nikada prije. A dani će vam prolaziti kao da su svi isti, prepuni hranjenja i podrigivanja. Mijenjanja pelena i plakanja. Žalbi i argumenata. Drijemanja ili nedostatka drijemanja.

Djelovaće vam kao krug bez kraja. Ali ne zaboravite… Postoji poslednji put za sve.

Doći će dan kada ćete posljednji put nahraniti svoje dijete. Kada će vam zaspati u krilu poslije dugog dana. I biće posljednji put kada ste zagrlili dijete dok spava.

Jednog dana ponijećete ih na kuku i staviti u krevet. I poslije toga nikada ih više nećete podići na isti način. Jedne večeri praćete im kosu u kadi, a već sljedećeg željeće da se kupaju sami.

Držaće vas za ruku kada prelaze ulicu, a onda vas više nikada neće zamoliti za to.

Ušunjaće se u vašu sobu usred noći kako bi se mazili i odjednom to će biti posljednja noć da su vas probudili. Poljubiće vas kad krenu u školu, a sljedećeg dana će vas zamoliti da to više ne radite.

Pročitaćete im posljednju priču pred spavanje i obrisati im musava usta. Trčaće vam u zagrljaj posljednji put.

Činjenica je, da nikada nećete znati kada je taj posljednji put. Dok vrijeme ne prođe. A čak i tada, trebaće vam vremena da to shvatite.

Dakle dok živite sve te momente, zapamtite da postoji samo mali broj njih i kada nestanu, dali biste sve na svijetu da možete da ih vratite.”

Pročitajte ovo divno pismo svaki put kada ste umorni ili očajni. Biti majka je težak posao, ali je i jedinstveno iskustvo prepuno momenata koje treba njegovati.

Biseri bjelavskih mahala 229 – 234

229*Dani nam se polako kroz misli vuku ,ali  nam se rasuli  u stvarnosti ,  ne meremo ih dohavizati . Kažu to je zbog toga što sve ima svoj početak i kraj.

230*Sve je zapisano u zvijezdama.Mi u huble vid  natakarimo  , sve zvijezde do jedne protabirismo, ali jok, ni na jednoj ništa ne piše .  A opet ima jedna knjiga…boli glava.

231*Ko ne misli taj i griješi.Nemojte griješiti  , život je krat'ka, kak’ bi reklja filjozofi.Boli glava od knjige iz prethodnog stava.

232*Kukali ono , ili ne kukali ovo,  ništa se ne može promjeniti. Ni ono što je bilo , ni ono što će biti.

233*Neko će se roditi, neko će mrijeti. Onima između , plaho će prolaziti dani.Neznano kako, ali moglo bi biti lako. Samo kleknu i mole se Milostivom.

234*Ako nema ni akcije, ni reakcije ,ni interakcije , ni kako se grlice ljube i perje leti, šta će ti život. Uzmi pušku pa se ubi.

Pablo Neruda: Sad si moja

 

 

 

Sad si moja. U mom je snu dio tvog sna.

Sad spava i ljubav i bol i težina sva.

Noć je sišla na nevidljivim kotačima,

I ti, jedina, snivaš u meni poput jantara.

 

Nitko drugi, ljubavi moja, neće spavati u mojim snovima.

Pođi, pođimo zajedno, preko voda vremena,

Nitko osim tebe neće putovati sa mnom preko sjena,

Ni sunce, ni mjesec — samo ti, moja zimzelena.

 

Iz tvojih ruku, sa tvojih mekih otvorenih dlanova

Nježne pjesme padaju i nestaju kao kapi,

Sklopila si svoje oči, poput siva krila dva,

 

Dok ja plutam vodom koja teče, koja me odnosi:

A u svojoj sudbi vrti se noć, zemlja, vjetar —

Ja sam bez tebe, sâm, samo tvoj san.

 

 

 

 

Omar Hajam – Rubaije 2.-5-

 

 

2

Levom rukom* zora nebo milovaše

kad začuh u krčmi glas što dozivaše:

„Dok pehar života jošte soka ima

– budite se, mili, i punite čaše!“

3

Tek što začuh petka kako kukuriče

neko pred krčmom* iz glasa poviče:

„Otvorite vrata! Povratka nema,

jer ovo vreme brzo izmiče“.

4

S novim letom* žarke se želje pojaviše

ali usamljenik traži mesto što tiše,

gde Mojsije belu ruku** ka grmu pruža

i tamo gde Isus*** pod zemljom uzdiše.

5

Sa svojim ružama, Irem* nesta sa sveta,

i Džamšidov** vrč sa sedam neba i planeta,

ali vino još uvek ima boju rubina

i vrt pored vode još uvek buja i cveta

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 

 

Šum vjetra     Ledeni snovi

Šum vjetra                                                                                         Ledeni snovi

 

Sladoledni kup  Sunčev sjaj

Sladoledni kup                                                             Sunčev sjaj

 

Svijet pločnika  Svijet u plamenu

Svijet pločnika                                                                  Svijet u plamenu

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 14 02

 

 

 

 

 

 

Svjetlost i ljubav                                                                       Zelena kiša

 

 

Studena plavet                                                                          Ostrva ljubavi

 

Rijeka čežnje

 

 

 

 

 

 

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – galerija u 13 01

 

 

 

Afroditin univerzum                                                             Princezin univerzum

 

 

Pahuljasto nebo nad đardinom                               Tragovi duge na obzorju

 

 

Sleđeni vodopad – Zimska Čarolija                                     Rujan nad modrom rijekom

 

 

Lord Bayron . Da, mi nećemo lutati više

 

 

Da, mi nećemo lutati više

u kasnoj noći ti i ja,

i zalud srce ljubavlju diše

i mjesečina još uvijek sja.

 

Jer duša kreće već iz grudi

uz mač što hrli sad u boj;

za predahom mi srce žudi,

i ljubav traži kraj već svoj.

 

I zalud noć sva voljenjem diše

i zalud njoj će uskoro kraj,

nas dvoje neće lutati više

uz mjesečine blistav sjaj.