Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

Naše noći kroz pjesme i slike

 

Čedno  Ja konj

Čedno                                                                                         Ja , konj

 

Iskon 1   Nježno i purpurno

Iskon                                                                     Nježno i purpurno

 

Dobrota  Djeca

Dobrota                                                                        Djeca

 

idilični horizont  Dekor

Idilični horizont                                                                       Dekor

 

Spirala   Mjesečeva duga

Spirala                                                                              Mjesečeva duga

 

Vesna Morena S.  Ljetna čarolija

Vesna Morena S.                                                                     Ljetna čarolija

Nježno  Još nježnije

Nježno                                                                                           Još nježnije

 

Nježna noć   Ruka ljubavi

Nježna noć                                                                                 Ruka ljubavi

 

Okus ženskog tijela   Ona bez imalo srama

Okus ženskog tijela                                                Ona bez imalo srama

 

 

Muzika ljubavi      Prava ljubav

Muzika                                                                                   Prava ljubav

 

Noćni nizovi  Ona spava 1

Noćni nizovi                                                                     Ona spava

 

Nebeska kupola  Ruka ljubavi

Nebeski svod                                                                       Ruka ljubavi

 

Svjetlost i milost  Nebeske suze 1

Svjetlost                                                                             Suze nebeske

Bleki – Hej sneni leptiru moj

Hej sneni leptiru moj

kuda vode skuti tvoji

koji proplanci mirise kradu

tvojih djetinjih krila

u danu snježnog daha

dolascima vremenu i tišini

meni okovanog ljubavlju

i jutra kome spasa nema

u nedočekanom sutra

i ehu glasića ja došla

koji plazi izgubljenim putima

razmeđom neiskovanih dodira

što gube se svijetu uspomena

živog pijeska prohujalih decenija

sačuvanom od zaborava

Desanka Maksimović – Ne boj se mila,tebi će uvijek biti samo šesnaest godina

 

 

 

 

„Da mi je sada šesnaest godina,činila bih sve opet onako kako sam činila kada sam bila gimnazijalka u Valjevu.Dugo sam hodala po šumi i to pred veče,kad je u njoj sasvim tiho. Iako sam društvena,samoća mi je i danas draža od razgovora sa ljudima.Volela bih opet onako, kao kad sam pisala pjesmu Strepnja.Opet bi mi bilo draže čekanje ljubavi nego njeno ispunjenje.Opet bih čitala u isto vreme tako oprečne priče kao što su,recimo,Tolstoj i Ipolit Ten.Opet bih se zanosila crtanjem i matematikom,opet bi mi bile bliže stvarne nauke od onih koje su u mojoj mladosti bile gotovo kao priča.Opet bih voljela iste pesnike ili bolje reći gotovo sve pesnike: u svakom od njih bih zacela našla malo sebe i opet bih u časopisu  posle pesme pročitala kritike,a onda tek ostalu prozu.Opet bih više videla i ono što je prošlo i ono što će biti od onoga što se u danom času zbiva.Opet bih sanjala (oprostite ovo nije prekor kome i aluzija) o bratstvu Južnih Slavena!“

Desanka je bila od onih krhkih bića, kojima Svjetlost još u detinjstvu udahne Ljubav i Milost .To je dar jkoji se nikad ne prekida.

Bila je udata,ali njena životna družica bila je poezija.Njene pjesme, njena dječica.Ona se uronila u poeziju i bila poezija.Od mladalačkih dana do smrti je osluškivala i bilježila govor svoga srca.Koliko srce ,toliko ljepote u pjesmama.

Srce djevojčice i starice ne kuca isto,reći će neuki.

Desankina poezija govori  da godine nisu bitne,da sva vremena iste snove nose.Ponekad se osjeti  mala razlika,da srce malo sporuije kuca,jer umorno je.Trebalo je ljudima odaslati toliko  iskrica i snova o ljubavi , a vremena za to ljudi nemaju.

„Prva ozbiljna „ Desankina pesma bila je o zalasku sunca:

Sunce odlazi,a sve,i ljudi i priroda, pružaju prema njemu ruke i dovikuju-nemoj otići,ostani…

Vrlo brzo će doći  Strepnje i Ja sam lovac srca svoga rodenog.

I tada će se roditi naša mila pjesnikinja , uvijek djevojčica,koja će nježno,poput grlice lepršati ovim dunjalukom sijući ono što je čovjeku urođeno od iskona.

Dijete nam poručuje;bez Svjetlosti nema života   i moli zapitajte se šta učiniti da Svjetlost   uvijek bude tu i da se ne zaprlja.

Imala 14 samo godina kada je počela i nikad više nije prestajala pjevati o Svjetlosti.Jer Svjetlost je neizmjerna Milost i savršena Ljubav.

Naše su riječi šture i neubjedljive.Zato ćemo pustiti poetesi da sama o svojim srcem  snije i za nas pjeva.

Obratiće se Zapadu i reći:

Vi, doista, imate

nekoliko miliona Hristovih kipova,

na svakog čoveka po jednoga,

imaju ga drumovi i polja, apsane i škole;

a kod nas, kad ljudi veruju u Boga,

u sebi ga nose. ( Balkanac)

 

Svjetlost to je san i ljubav u srcu svakog djeteta i djevojčice:

 

Dopusti, majko, da zoru

dočekam u vrtu s njim.

On peva: da zajedno ćemo

do zvezda se peti;

Da, ako mene ne dadne mu Bog,

mora umreti. (Djevojačka molba)

 

Svjetlost je u ljepoti i ljubavi prirode:

 

Zavole zumbul lepi

juče, kad zora svanu

i sunce poljubi cveće, šume i poljanu

i na njoj rosnu travu,

ljubičicu plavu

zavole zumbul lepi. ( Jedna smrt)

 

Bila je optimist i kada u smrti Svjetlost traži i ljubavi poručuje:

Ako prva odem, javiću ti

javiću ti šta biva kad se brat i sestra

i mati i prijatelj polako raziđu

i pljusak se kroz rastresitu humku sruči,

i treba li se bojati pauka savesti

i šta on među crvima i stonogama znači. ( A i tebe molim)

 

I smrt je samo puta ka  Svjetlosti:

 

Nekada si, kao dete, koračao niz brvno,

preko ponora sveg u tamnoj, vlažnoj česti,

ne gledajući u dno pod sobom crno.

Ne gledaj ni sad, ja ću te polako povesti. ( Ne boj se)

 

Mila tebi će uvijek biti samo šesnaest godina jer ti si mladost zamolila:

 

Ali ja te neću nikad pustiti.

Oko srca svoga postaviću stražu

jedne ljubavi što mene voleće;

U vrtu svome zasadiću proleće;

sve mirise slatke zarobiću

što bregom nihaju leti;

 

Mladost ti je u srce urezala Strepnju:

Strepnja

 

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka

da volim i želim oka tvoja dva.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

dok od sebe samo nagoveštaj da.

 

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži

ova slatka strepnja, čekanje i stra’.

Sve je mnogo lepše donde dok se traži,

o čemu se samo tek po slutnji zna.

 

Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?

Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;

izdaleka samo divimo se svemu.

Ne, nek’ mi ne priđu oka tvoja dva.

 

A Svjetlost je vidjela sve tvoje ode o njoj,Milosti i Ljubavi… i pamti:

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

 

I zato  ne boj se mila i vjeruj nam,tebi će uvijek biti samo šesnaest godina:

Dođi da ti vidim lice,

ispod belih grana da stojimo,

da po livadama travu milujemo,

da vrbe lomimo,

da se smejemo, da se smejemo,

da zvezde brojimo,

da ćutimo nemo. (Šesnaest godina)

 

Ne boj se mila tvoja Svjetlost je sada sa tobom i zato:

 

Pomiluj Bože, one koji su žedni proleća,

iščezli kao osmeh tih

meñu zvezdane svetove.

Pomisli, Bože, na njih

u čas kad prosipaš cvetove

povrh kutova svih. (Pomiluj Bože)

 

Ti koja si đardin

 

 

 

Ti koja si nebo

Mir duše moje

Nevinost moga grada

Djetinjstvo naših sanja

Zemlja milovanja

Nalik mojoj duši

Nedostaješ

 

Ti koja si

Prozračni leptir sjena boja

Lepršavo nebo plavetne duge

Krhka ljubičica mirisnog srca moga

Nježna rječica mojih misli

Jorgovan bijeli mojih sanja

Tišina zvjezdana naših putanja

Boliš

 

Ti koja si svjetlost u mojim očima

Uzburkani vjetar u damaru mome

Osunčano more u kome se utapam

Kristalna ljubav kojom se grijem

Kao moj Krad čednosti

Bjelina nevina u izvoru života

Pupoljak ruže što me latima umiva

Raspjevana čežnja na mojim grudima

Tiha strast purpurnog đardina

Svježina  nestalog  proljeća

Ne kopniš

 

Ti koja si đardin blještavi

Beskrajna duga raspjevana

Lotos nevini ubijeni

Velovi obnaženi uzbibani

Ruža rumena procvjetala

Snjegovi raznježeni u krvotoku

Kao moje srce poludjelo

Talasi razbludni  u ponoći

Svitanje zore na jastuku

U akšame krotke podatne

Ljubavi moja jedina

Željena ko grlica bijela

Ljubavi moje

Željna ostala

 

Hvala mila

Tebi koja si

Moja malena

Dobro mi došla

Na kraju puta

Srca slomljenog

U moju tugu grlica

Ti što sada spiješ

Na odru  od ljiljana

bjeljih od naših dana

u milosti prošlih sanja

plava svjetlost kose ti miluje.

 

Pablo Neruda – Ako me zaboraviš

 

 

 

Hoću da znam

jednu stvar.

Znaš kako je to

ako gledam

kristalni mesec, crvenu granu

spore jeseni u mom prozoru,

ako dotaknem

uz vatru neopipljiv pepeo

ili izborano telo klade,

sve me odvodi tebi

kao da je sve što postoji,

mirisi, svetlost, metali

poput barčica što plove

ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

 

E, pa dobro,

ako malo-pomalo prestaneš da me voliš

i ja ću prestati tebe da volim

malo-pomalo.

 

Ako me odjednom zaboraviš

ne traži me

jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatraš dugim i ludim

vetar zastava

što prolazi kroz moj život

i odlučiš

da me ostaviš na obali

srca u kome imam korena

zapamti

da ću toga dana,

toga časa

dići ruke

iščupati svoje korene

u potrazi za drugim tlom.

 

Ali

ako svaki dan,

svaki sat,

pristaneš da mi budeš sudbina

s neumoljivom slašću,

ako se svakoga dana popne

jedan cvet do tvojih usana tražeći me

o ljubavi moja, o moja

u meni se sva ta vatra ponavlja,

u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,

moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,

i sve dok živiš biće u tvojim rukama

ne napuštajući moje.

 

 

 

Boris Pasternak – San

Snio sam jesen u magli stakala,
drugove i tebe u veseloj klapi, i
kao soko što za krvlju vapi,
duša je moja na ruku ti pala.
Al vrijeme je išlo, starost ga je takla,
i kruneć okvire koprenom od srebra,
zora je iz vrta osipala stakla krvavim
i tužnim suzama septembra.
Vrijeme je starilo. U fotelji svila ko
led je pucala, sva trošna i bona. Pa i
ti zašutje, a glasna si bila, i san
utihnu poput zvuka zvona.
Probudih se. Ko jesen, puna bola
bijaše zora, a vjetar, pun jeze,
ko laku slamu što kiši iz kola u
bijegu nebom raznosio breze.
Riječ “ljubav” prošla, ti si prava;
drugo ću ime naći lako,
za te ću sav svijet preimenovat,
samo ako ti želiš tako.
Možda će čujstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoči
i tvog srca bogatstvo sjajno?!

Bleki – Pauk među ribizlima

 

Znaš li malena

mnogo toga ti ne znaš

okolo tama vreba

lebdeće cvijetove nalik tebi

rijetki meni jedinom

što se s tvojim igram

ko pauk među ribizlima

Znaš li malena

mnogo toga ne kažem

da te ne uplašim

ne znam da li bolji od tame bivam

mrežu pletem

da sapletem plamen u srcu tvome

i upletem ljubav tvoju

žrtvu istkanoj duši mojoj

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 

 Pravo do broja jedan

 

 

 

Bjelokosno   Lijep dan

Bjelokosno                                                                             Lijep dan

 

Nježan dan   Prozračno

Nježan dan                                                                           Prozračno

 

Svilen dan   Užurbanost

Svilen dan                                                                               Užurbanost

 

 

Bosna zemlja Božije Milosti – Galerija u 14 02

Iščekivanje  Ah kakve ruže

Iščekivanje                                                                     Treperavo

 

Srcoliko   Čedno

Srcoliko                                                                                       Čedno

 

Oblaci i zemljs   Šaroliko

Oblaci i zemlja                                                                        Šaroliko