Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna galerija


Vjetrovi Levanta Rijeka želja Djevojčica sa fransuskom kapom među ružama

Vjetrovi Levanta                                 Rijeka želja                                 Djevojčica sa francuskom kapom

 

Svileno ljeto Rasuto srce Vejte snjegovi

Svileno ljeto                                                  Rasuto srce                                   Vejte snegovi

 

Mladost i krv Sunce tjera mjeseca  Iskre plešu

Mladost i krv                                       Sunce tjera mjeseca                         Iskre plešu

 

Led se topi Cvijetni san Bebica

Led se topi                                Cvijetni đardin                                      Bebica

 

 

Sanjam da ginem

 

Danima sanjam tu 1915. godinu

a sanjam da ginem

danima sanjam da ginem

posttraumatski stres kažu hećimi

tek sam izašao iz bolnice

četeres dana tri četiri put urokan

sitnica

 

borac za slobodu se ulijeni

počne da sanja

sanjam da ginem a ne znam kako

tišina i sni

nebo su plavetni do blijedila

 

Vidim tebe poput

svejtlosti lebdiš

u polju djevičanskih ljubičica

smješiš mi se

polako tvoj lik blijedi

sve više nestaje plaveti

bijela svjetlost prekriva krajolik

 

mene boli odlazak tvoj

poletim za tobom

granata u tu ljepotu grune

poslijednje misli

odakle granata

ko je ona svjetlost

 

sebe ne vidim

ali osjećam da sam tu

prelijepi plavetni konj

dolazi do mene

oči su mu tužne

blistave nalik mojim

 

znam da sam sjeo na njegova leđa

mekana su i sedefasta

jurimo putem koji si ti odlepršala

u nama nada i želja

da te stignemo

 

konj i ja

Ja konj

vidimo svjetlost

prelijepu svjetlost

koja mi se smješi

tu se san završava

uopšte se ne sjećam

da li sam se probudio

 

Miroslav Antić – Besmrtna pesma

 

 

Ako ti jave: umro sam,

a bio sam ti drag,

onda će u tebi

odjednom nešto posiveti.

Na trepavici magla.

Na usni pepeljast trag.

 

Da li si uopšte ponekad

mislio šta znači živeti?

 

Ako ti jave: umro sam

evo šta će biti.

 

Hiljadu šarenih riba

lepršaće mi kroz oko.

 

I zemlja će me skriti.

I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme

leteti visoko…

Visoko.

 

Zar misliš da moja ruka,

koleno,

ili glava

može da bude sutra

koren breze

il’ trava?

 

Ako ti jave: umro sam,

ne veruj

to ne umem.

 

Na ovu zemlju sam svratio

da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nešto

kao lepršav trag.

I zato: ne budi tužan.

Toliko mi je stalo

da ostanem u tebi

budalast i čudno drag.

 

Noću,

kad gledaš u nebo,

i ti namigni meni.

Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim

kad vidiš neku kometu

da nebo zarumeni,

upamti: to ja još uvek

šašav letim, i živim.

 

 

Besmtna pjesma / Ako ti jave umro sam (Verzija)

 

Ako ti jave: umro sam

a bio sam ti drag,

mozda će i u tebi

odjednom nešto posiveti.

 

Na trepavicama magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si ikad razmišljao

o tome šta znači živeti?

 

Ko sneg u toplom dlanu

u tebi detinjstvo kopni.

Brige…

Zar ima briga?

Tuge…

Zar ima tuga?

 

Po merdevinama mašte

u mladost hrabro se popni.

Tamo te čeka ona

lepa, al lukava duga.

 

I živi!

Sasvim živi!

Ne grickaj kao miš dane.

Široko žvaći vazduh.

Prestiži vetar i ptice.

 

Jer svaka večnost je kratka.

 

Odjednom nasmejani

u ogledalu nekom

dobiju zborano lice.

 

Odjednom: na ponekom uglu

vreba poneka suza.

 

Nevolje na prstima stignu.

Godine postanu sivlje.

 

Odjednom svet, dok hodaš

sve više ti je uzan

i osmeh sve tiši

i tiši

i nekako iskrivljen.

 

Zato živi, al sasvim!

 

I ja sam živeo tako.

Za pola veka samo

stoleća sam obišao.

 

Priznajem: pomalo luckast.

Ponekad naopak.

Al nikad nisam stajao.

Večno sam išao.

Išao…

 

Ispredi iz svoje aorte

pozlaćen konac trajanja

i zašij naprsla mesta

iz kojih drhte čuđenja.

 

I nikad ne zamišljaj život

kao uplašen oproštaj,

već kao stalni doček

i stalni početak buđenja.

 

A onda, već jednom ozbiljno

razmisli šta znači i umreti

i gde to nestaje čovek.

 

Šta ga to zauvek ište.

 

Nemoj ići na groblja.

Ništa nećeš razumeti.

Groblja su najcrnji vašar

i tužno pozorište.

 

Igrajući se nemira

i svojih bezobličja,

zar nemaš ponekad potrebu

da malo krišom zađeš

u nove slojeve razuma?

U susedne budućnosti?

 

Objasniću ti to nekada

ako me tamo nađeš.

 

Znaš šta ću ti učiniti:

pokvariću ti igračku

koja se zove bol,

ako se budes odvažio.

 

Ne lažem te.

Ja izmišljam

ono što mora postojati,

samo ga nisi jos otkrio,

jer ga nisi ni tražio.

 

Upamti: stvarnost je stvarnija

ako joj dodaš nestvarnog.

 

Prepoznaćeš me po ćutanju.

Večni ne razgovaraju.

 

Da bi nadmudrio mudrost,

odneguj veštinu slušanja.

 

Veliki odgovori

sami sebe otvaraju.

 

Posle bezbroj rođenja

i nekih sitničavih smrti,

kad jednom budeš shvatio

da sve to što si disao

 

ne znači jedan život,

 

stvarno naiđi do mene

da te dotaknem svetlošću

i pretvorim u misao.

 

I najdalja budućnost

ima svoju budućnost,

koja u sebi čuje

svoje budućnosti glas.

 

I nema praznih svetova.

 

To, čega nismo svesni,

nije nepostojanje,

već postojanje bez nas.

 

Ako ti jave: umro sam,

evo šta će to biti.

 

Hiljade šarenih riba

lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.

I korov će me skriti.

 

A ja ću za to vreme

leteti negde visoko.

Upamti: nema granica,

već samo trenutnih granica.

 

Jedriću nad tobom u svitanja

niz vetar klizav ko svila.

Razgrtaću ti obzorja,

obrise doba u povoju

i prizore budućnosti

lepotom nevidljivih krila.

 

I kao nečujno klatno

zaljuljano u beskraju,

visiću sam o sebi

kao o zlatnom remenu.

 

Prostor je brzina uma

što sama sebe odmotava.

Lebdeću u mestu, a stizaću

i nestajaću u vremenu.

 

Odmoriću se od sporednog

kao galaktička jata,

koja su srasla pulsiranjem

što im u nedrima traje.

 

Odmoriću se od sporednog

kao ogromne šume,

koje su srasle granama

u guste zagrljaje.

 

Odmoriću se od sporednog

kao ogromne ptice,

koje su srasle krilima

i celo nebo oplele.

 

Odmoriću se od sporednog

kao ogromne ljubavi,

koje su srasle usnama

još dok se nisu ni srele.

 

Zar misliš da moja ruka,

koleno,

ili glava,

mogu da postanu glina,

koren breze

i trava?

 

Da neka malecka tajna,

il neki treperav strah

mogu da postanu sutra

tišina,

tama

i prah?

 

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.

Sav sam od svetlosti stvoren.

 

Nista se u meni neće

ugasiti ni skratiti.

 

Samo ću,

obično tako,

jedne slučajne zore

svom nekom dalekom suncu

zlatnih se očiju vratiti.

 

Kažnjavan za sve što pomislim,

a kamoli što počinim,

osumnjičen sam za nežnost

i proglašen sam krivim

što ljubav ne gasim mržnjama,

već novom, većom ljubavlju

i život ne gasim smrtima,

već nečim drukčije živim.

 

Poslednji rubovi beskraja

tek su pocetak beskrajnijeg.

 

Ko traje dalje od trajnijeg

ne zna za kratka znanja.

 

Nikad se nemoj mučiti

pitanjem: kako preživeti,

nego: kako ne umreti

posle svih umiranja.

 

Ako ti jave: umro sam,

ne brini. U svakom stoleću

neko me slučajno pobrka

sa umornima i starima.

 

Nigde toliko ljudi

kao u jednom čoveku.

 

Nigde toliko drukčijeg

kao u istim stvarima.

 

Pročeprkaš li prostore,

iskopaćeš me iz vetra.

Ima me u vodi.

U kamenju.

U svakom sutonu i zori.

 

Biti ljudski višestruk,

ne znači biti raščovečen.

 

Ja jesam deljiv sa svačim,

ali ne i razoriv.

 

A sva ta čudesna stanja

i obnavljanja mene

i nisu drugo do vrtlog

jednolik,

uporan,

dug.

 

Znaš šta su proročanstava?

Kalupi ranijih zbivanja

i zadihanost istog

što vija sebe ukrug.

 

Pa što bismo se opraštali?

Čega da nam je žao?

Ako ti jave: umro sam,

ti znaš – ja to ne umem.

 

Ljubav je jedini vazduh

koji sam udisao.

I osmeh jedini jezik

koji na svetu razumem.

 

Na ovu zemlju sam svratio

da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nešto

kao lepršav trag.

 

Nemoj da budeš tužan.

 

Toliko mi je stalo

da ostanem u tebi

budalast,

čudno drag.

 

Noću kad gledaš u nebo,

i ti namigni meni.

 

To neka bude tajna.

 

Uprkos danima sivim,

kad vidiš neku kometu

da vidik zarumeni,

upamti: to ja još uvek

šašav letim i živim.

Piši mi – Pismo vraćeno

 

 

Piši mi

Mila

 

Poslah Ti pismo prije monogo stađuna.

Vrnu mi se prije nekoliko vakata.

Biljeg : Adresa nepoznata

 

Predočavam ga.

Možda ga vidi tvoja duša uboga,   koja mi jednom reče :

Idi.

 

****

 

Ona Sanja

 

Srce od kristala  Tuga nebeska Ljubav kao boja snova

 

Bijela dama Krajolik plaveti i ljubavi II Rose dan

 

Mila moja

 

Tvoj čuperak plavi i bandak osmjeh još mi se motaju u glavi.Vrijeme je zakazalo.Nije izbrisalo tvoj lik iz moje uboge duše.

Mnogo si mi prelijepih pjesama poklonila. U moje srce si mnoge nježnosti i Oči svoje utkala,da nikad ne pobjegnu od mene.

Glas Tvoj miluje moje  ljubavi i sjećanja, i  u moju samoću ih zovu. Bude mi lakše. Mrven. To je sasvim dovoljno da upijam darove tvoje i da se Bogu Jedinom molim da te čuva na tvom putu.

 

Piši mi

Pjesma ova , već neko vrijeme

od kada je prohodala i meni doletjela me tišti.

 

Nekada davno,

sunce bilo je purpurno,

nebo safirno,

trava smaragdna,

srce milostivo,

a duša nevina.

U toj ljepoti se gubim

i vidim

Tebe,

malena moja.

 

Osmijeh si prekrasni , krajoliku poklonila, a plače ti se.

Pišeš mi pismo, a boli Te.

Pišeš mi pismo, a ne žališ se i ne plačeš.

Samo pitaš da li  volim Te

i koja me tada ljubljaše.

 

Ponosna si žena ,

djevojčica ,

srna ,

a moje ćeš laži i nevjeru

preboljeti  samo da ostanem.

 

To me zabolilo mila.

 

Ponos

 

Ti nisam mogao oprostiti.

Bio sam mlad i nisam znao šta ću sa tolikom ljubavlju,

A  si mi poklanjala.

 

Sada znam šta bih sa njom i evo pišem Ti.

 

Ali ne znam gdje si Ti,

kako da Te pronađem.

a

Pišem Ti ,

jer nemam ,

skoro da i nemam  kom.

 

Sve moje ljubavi su bile umorne i samo su odlepršale.

Sve moje ljubavi su otišle tmo gdje bol ne stanuje..

 

Pišem Ti ,

jer sada razumijem

Tvoju ljubav i Tvoju tugu.

 

Ja sam još uvijek ovdje, a gdje si ti?

Malo je žena voljelo kao  kao što si Ti

imalo osmjeh i pjesmu

što se Ljubav zovu.

 

Umorna od čekanja mene neuviđavnoga Ti mi pobježe.

Ne znadoh gdje!

 

Kad saznah , kasno bi za sve.

Al’ viđam Te.  Još si  mi ista, mila moja.

 

Prelijepa i krhka.

 

Ko Grlica u polju djevičanskih ljubičica ,

što željna  radosti osta gladna ,

jer nevinost ne želi kljucati.

 

Takva si Ti.

 

Izvini, nije pošteno , ali rečiću :

Ista ja.

 

Srce daješ, a ne pitaš ništa.

Sebe darivaš,  a boli Te.

 

Sanjaš jednu ruku ljubavi ,

usne zaljubljene.

da Ti djetinje lice  rose i miluju

 

Pišem i ne tražim da mi kažeš gdje si.

Sram me mila moja .

 

Pustih Te da odlepršaš

ne saznavaši koliko ljubavi u mome srcu diše za Tebe.

 

Stidim se mila moja.

Dozvolin san ,  da Te oni bezumnik ,

oni gnjida od čovika, što tuđe grijehe slika i obznanjuje svitu,

međ’ tujine odvede,

a ne progovorin,

ni jenu

ni dvi-tri riči , da mi oprost daneš i ostaneš.

 

Moja duša sada je umorna i upraljala bi bjelinu Tvoje,

kao što su tamo tujinci htjeli.

 

Pišem i ne tražim da mi kažeš

kako je  srce Tvoje umorno.

Ne želimčuti da je skršeno.

 

Da i neugodno mi je,

što više ne znam od kojih pjesama

tebi bude lakše i koja tebe tišti.

 

Ali molim te vrati se, biće nam lakše.

 

Možda ćemo tugovati , ali opet ćemo se voljeti,

makar ti živjela međ’ velovima sunčanih vala,

a ja u snježnim  danima kajanja.

 

Možda će nas  još više boljeti,

ta blizina

ali bićemo na pola koraka ,

na dohvat one djetinje  ruke što miluje i voli.

 

Da vrati se mila, biće nam lakše smiraj naći.

I oprosti mi.

 

P.S

 

Mila moja,

 

Volim te

toliko

da vrnuo  bih Ti  sve pjesme i ljubav tvoju.

 

Ali pomislim, šta bih je radio bez osmijeha i očiju tvojih.

I pjesama da mi dušu steru.

 

Pablo Neruda – Lagano umire

 

 

 

Lagano umire onaj koji ne putuje,

onaj koji ne cita,

onaj koji ne sluša muziku,

onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,

onaj koji ne prihvaca pomoc.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,

postavljajuci si svaki dan ista ogranicenja,onaj koji ne mijenja rutinu,

onaj koji se ne usudjuje odjenuti u novu boju,

onaj koji ne prica sa ljudima koje ne poznaje.

Lagano umire onaj koji bježi od strasti i njenog vrela emocija;

onih koje daju sjaj u ocima i napuštenim srcima.

Lagano umire onaj koji ne mijenja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,

onaj koji se ne želi odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima;

onaj koji si nece dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobjegne od smislenih savjeta…….

Živi danas, ucini danas, riskiraj danas!

Ne dozvoli lagano umiranje!

Ne zaboravi biti sretan!

Sanjao sam vode plave

 

 

Sanjao sam rijeku

veliku i plavu

kako zaokreće

Grlicu milu

lepršava krila

oko mene svija

kažu mi

ne valja sanjati vode ravne

ni zavrnute

i još mi rekoše

pomoli se

nesretniče

 

čutim

san im vode plave ne dam

bojim se

ukrašće mi ga

i Grlicu lepršavu

ali pomolim se

u snu tom

na obali

rijeke velike i plave

milosni behari milovanja nose

a ja konj sanjar

nove snove sa grlicom snivam

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 Ona

 

 

Crvene niti  Žuto sivilo

   Crvene niti                                                                          Žuto sivilo

 

Jesenje tkanje   Rasuto srce

   Jesenje tkanje                                                                     Rasuto srce

 

Đardin u vrtlogu strasti  Cvijetni dezen

  Đardin u vrtlogu strasti                                                            Cvijetni dezen                                                                   

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 14 02

 Spajanje

 

Fantazije

 

Cvijetna fantazija    Ljubavna fantazija

     Cvijetna  fantazija                                                                        Ljubavna fantazija

 

Smaragdna fantazija  Rubinova fantazija

      Smaragdna  fantazija                                                                   Rubinova fantazija

 

Žuta fantazija  Azurna fantazija

  Žuta  fantazija                                                                               Azurna fantazija

  

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 13 01

 

 

 

Poljubci    Tolerancija

Poljubci                                                                           Tolerancija

 

Opsesija đardin  Balada

Opsesija đardin                                                                   Balada

 

Pogledom upalila je plamen   Trista deset poljubaca vrelih

Pogledom upalila je plamen                                                 Trista deset poljubaca vrelih