Oni jašu Mojsije harmonike baca – Epizoda I ( Drugi dio)

Epizoda dva ( Drugi dio)

 

” Vi se ko biva ižvaljiste.” dobacuje Mojsije.

” Kako ne bi, spasio mi život. Nije to banka germe. Inače bi najebo haman  žuti, slomila bi me Frka ko’ sepet. Zaibrećena mojim uletom, namah se natandarila ,ja stavio štipaljku na nos, ko velim šta ću moram slušat.

 

-Šta će ti ta, pita,  heftarica za veš?

-Periskop .

Ka na lakonski ili latinski, nije bitno, i odmah ‘oš'o dole i samo što nisam doš'o; a ono štipaljka mi smeta. Neću, velim sam sebi , sad odustati niti oči zatvarati kad neki piklić, neki crvić ko nezreli crveni dud mali, samo što mi se na nos ne natandari, oko ne ubode. Ja se okuražih, Frki rekoh: eto ti klitoris jebo te on.”

 

Nije ni završio a već po kile brizle u žvalje stavio k'o konta : vala naradio sam se, zaslužio sam. A i on velika poguzija bio. Ni briga ga što je to Deba za se rezervisao. Polako havlja,  po somuna u zalogaj mjeri, maslo sa prstiju liže, pivu pije i meraklijski cokće.

 

Deba zino, deset minuta beknut’ nije mogo. Uvijek nešto sporije na tenane mislio. zato vrijeme njgovih brizli niđe.

-Nek znaš da ću ti opet pricvrljit đugumušu i reći joj da nisi pojma imo gdje je klitoris.

 

Nikad nije reko;ne zato što nije htio,već se o svom jadu zabavio.Spremala se vojska a Mojsije neće da mu svira onu: Jesen dođe,jabuke i kruške zriju.Kaže neće papanluka u raji.

 

Đugumuša nad Sedernikom iza Sedam šuma stanovala. Prije zore ustajala, krave nahranila i pomuzla. Pa mlijeko u đugum, pa đugume na konja, pa konjima do Podrastova, za drvo veži mlijeko po Bjelavama mušterijama raznosi. Brat mlađi joj pomago, ona u trgovačku školu išla, završne godine, drugi ili treći razdred. Matematika nam uvijek slaba strana bila. Kolko ruku i nogu i prstima na njima dotle i matematike. Ako se izmješaju sa ženskim, to smo zvali viša matematika.

Teška vremena bila, otac malo škole  imo, fizički radnik na gradilištu, svaku zarađenu paru bi propio. Majka domačica bila, četvoro djece. Morala se kao čitačica zaposliti.

 

Tamo na selu  kod Miljevine deset dunuma oranice i šljivika ostavili. Tako je to bilo, opanke skini, kaloše obuci pa pravac grad. Jedan seljak, drugog seljaka u grad zvao, pitomio. To bila očeva joj priiča; za publiku. On sa poodicom đematile  iz vranjanske Gornje čaršije bio, ali se krio. Aferimni neki.Ganjo ga neki Mutikaša,pa on ko tajni agent,ikognito u Sarajevu živio.

 

Za Debu je tautologija uvijek grana nauke koja proučava tute. On to nije krio. Za to vrijeme Lenji je pročavao Tautu i tautologiziro je. Teutu su i Mala guza zvali. A nije bila Taute nego Teuta. Otac joj jako kofrčan bio. Deba i Oma najćeše, kažu:

 

” Vid joj guzova ko dvije rumen jonatan/gold jabuke malo veće.Jedan guz zelen,jedan crven.”

 

Lenji se nije ljutio iako mu pravo nije bilo. Što jes’,jes’ mogla joj oba guza u jednu šaku njegovu stati. Imo on veliku međeđu šapu, samo mu nikad nije bilo jasno otkud su znali da su joj guzovi rumeni i zeleni ko jabuke.

 

Teuta se nije bunila zbog pogrešnog spelovanja njenog imena, jer ju je Lenji savršeno, dugo, preko nekoliko puta po uh- uh sistemu proučavao, ponavljao i spelovao. Ona se nije bojala spelovanja,čak ni ponavljanja radnji ni misli. Ime joj dobro pristajalo. Nije ni arnautka bila, sestra onog konobara Sude iz Bonusa.

 

Njega su muntali ko levata.Umjesto četrdeset cuga,naplačivo im četrnaest.Rekli mu kako ćeš bolan četrdeset podijelit sa sedam.Četrnaest je djeljivo sa sedam.Svaki od nas popio po dvije tekučine i to je to.

 

Konobar se zamislio , prste nešto čeprka i računa i sam sebi kaže: Vidi Sudo što ti je škola.Da ne bi ovih Teutinih ja nikad ne bih sazno da četrdeset nije djeljivo sa sedam,a četrnaest jeste.Otad im nije račun donosio.Samo bi tražio lovu koliko daju,vjerovo im.Sve dok ga Deba nije pokušao natakarit.

 

Konzilij jako veseo,fajront je,oni neke potkašili,neke nisu.Sudo traži lovu.Deba kaže nema lova.

 

-Kako nema.

 

-Lijepo,večeras nismo cugali.

 

-Kako niste cugali, ja donosio svako malo.

 

-Ti donosio gazda i njegova raja odnosili.

 

Zaboravio Deba da je gazda otišo u ribu,a mladu ženu kući ostavio da sa njima kuburi.No koment,udata žena.

 

Konobar ovaj put ništa nije naplatio,ali sutradan otkaz dao.Našli mu manjak.Ni platom nije mogao dug pokriti.Sanašo se on.Otišo van dometa konzilija i štos djeljivosti sa sedam,proširio na dva tri,četiri,pet i šest.I lovu zgrno.Za dvije godine vikendicu zbokso.Kaže šta će mu škola,školovo njega konzilij.

 

Deba je još tvrdio da je eklektik čovjek majstor u klik-klaku, Lenji je oponirao, zamjenio Omu, ovaj se okuražio od kada je klitoris našao. Dakle Lenji je ustvrdio da je eklektik umjetnik koji u svom radu kombinuje moleraj, soboslikarstvo i likovnu umjestnost. Deba se zamisli i kao rijetko kad složi se sa njim:

 

” Vidi ti upravo opisao Mojsija, pravi Mikelanđelo.”

 

Lenji se smješka gleda Dobrog pogledom ga moli dodaj gas. Zna eto frke, biće tu bacanja harmonika. Uh,jebo ga pacov nema harmonike. Valjalo bi , da se ona pokupila i nekako nadoštiklala.

 

Sluša Mojsije Moriće, vinil verzija onog Saje i sve nešto hukće, k'o sova na parenju. Vrti se vinil, a Mojsije koluta očima, mrsko u Debu pogledava. Ovaj posta zamišljen, ćuti, vrpolji se, objema rukama trpa brizle u se, znoj obliva čelo, on se stolnjakom briše, đaba salvete na stolu, đaba maramica u đepu Dobrog, osjećaj ga nekog belaja dobro potkačio.

 

Dobri: Šta je Deba,šta si nervozan,malo se znojiš.

 

Deba mrmlje: Ma ništa.

 

I svaki čas pogledava u Mojsija. Mojsije smoto cigar,puši i pijucka, izludili ga Sajini Morići samo što gramafon ne zatandara.

 

Lenji gleda u Dobrog klima na Debu, potom na Mojsiju.

 

Dobri misli; nešto je ovdje dubiozno, i eksplozivno, ali proširuje malopređašnje pitanje:

 

“Ti se nešto umorio, diši malo, maši rukama,pričaj nešto.”

 

To bio znak za Debu da malo ohane od meze, da popusti malo, da  ne kidiše k'o lav na baklavu.

 

“Mojsije bolje ti je da si presto da sviraš Moriće prije nego što si bacio onu harmoniku, sad moraš Saju slušat..” -misli da je eklektičan Deba , gladi se po trbuhu usta mu se objesila, pljuvačka samo što ne curi iz ušiju nastavlja:

 

” Joj majko mila koliko je tu cuge, brizle ko bubrezi bijeli nestadoše , više ih nema, neko ih mazno, dajte mezu, ponestaje, a i onaj Mikelanđelo je cvajtaš bio.”

 

 

Gleda ga Mojsije, zapali cigar, čokanjče u ruku, mezu mu Deba ogadio, nadrka desnu, otpuhnu dim dva i blago skoro sa smiješkom u lijevom oku, onom nenadrkanom, objestan smješak iskri, pokroviteljski će Debi:

 

– Jel ti to meni?

 

Deba ga bijelo gleda, nejasno mu pitanje, ruke opet zaposlene, ne anlaiše, ipak aha mrmlja.

 

Mojsije ustaje, na gramafon poklopac stavlja, ploču ne skida, za remen ga desnom rukom hvata. Ono sa struje, muško u ono žensko ne izvlači. Jok,trga. Na lijevi kuk vinil ćemane pristavlja. Priđe stolu, ruku diže, kuk u susret noj opusti i tres. Gramofon za malo Debu , za dlaku anamo neku,jal ovu jal onu,  maši, kroz prozor zatvoreni u hladnjak otvoreni heknu.

Ovaj put se ni basovi ni Sajo nisu čuli. Što ti je elektronika. Ima basova ali se nijedan ne javi.

 

Mojsije odahnuo i kaže vidi lakše bacat  tuđe gramafone neg vlastitiu harmoniku . Što ti civilizacija neće donijeti. Lakoću neku.

 

 

 

 

 

 

Bosna zemlja Božije milosti Galerija u 15 03

 

 Đardin ljubavi 1

 

 

Portret anđela  Blještavilo

Portret  Anđela                                                                  Blještavilo

 

Iskre ljubavi   Čedne misli

Iskre ljubavi                                                                                   Čedne misli

 

Razigrano srce    Perpetum mobile

Razigrano srce                                                                  Perpetum mobile

Srce puno radostile Ples svjetlosti

Srce puno radosti                                                                        Ples svetlosti

 

Paralelni svijetovi     Svjetlost nad gorom

Pararelni svjetovi                                            Svjetlost nad gorom

Bosna zemlja Božije milosti Galerija u 14 02

 

 

Ljubav plamti 1  Vali purpirne dobrote

Ljubav plamti                                                                                                 Vali purpure Dobrote

 

Zadivljujuća-svjetlost Tišina i sni  Život 1

Zadivljujuća svjetlost  Tišina i sni                                     Život

 

Tišina i sni ljubav moja  Moje čežnje Tišina i sni

Tišina i sni ljubav moja                                                     Moja čežnja tišina i sni

 

Bosna zemlja Božije milosti Galerijau 13 01

 

 Bura mora ljubavi

 

 

Crveni svijet ljubavi  Mala velika princeza sanja

Crveni svijet ljubavi                                                  Mala / Velika  princeza

 

Plavetna bašta  Kapljica

Plavetna bašta                                                                          Kapljica

 

Usamljenik Tišina i sni Moja-Tišina-i-sni

Usamljenik i Tišina i sni                                                                  Moja tišina i sni

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 

 

 

Violetni beskraj

 

 

nesalomljiva-krhka-ruza  snijezi-nad-poljem-ljubicica 

Nesalomljiva Krhka ruža                                                        Snježi na poljem ljubičica

 

Nestvarni krajolik  more-more

Nestvarni krajolik                                                             More more

 

cvijetni-vodopad  violetni-brezuljcic

Cvijetni vodopad                                                                     Violetni brežuljčić

 

ljetni-opus-i  zimski-opus-ii

Ljetni opus                                                               Zimski opus

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 14 02

 

 

 

 

 

snjezno-nebo-nad-dardinom   uzburkano-predvecerje

Snježno nebo nad đardinom                                      Uzburkano predvečerje

 

jesenja-radost   proljetni-mrazevi

Jesenje radosti                                                                    Proljetni mrazevi

 

ljubav-blijedi  jesenje-granje

Ljubav blijedi                                                                 Jesenje granje

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 13 01

 

 

 

 

 

jesenja-fantazija  budenje-proljeca

Jesenja fantazija                                                             Buđenje proljeća

 

rujanje  ljetna-carolija

Rujanje                                                                                 Ljetna čarolija

 

jesen-lebdi  snjezni-dardin

Jesen lebdi                                                                            Snježni đardin

Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

 

dolazi-zima   nebeske-tufnice

Dolazi zima                                                                               Nebeske tufnice

 

 

 

jesenji-kolaz-i  zov-jeseni

Jesenji kolaž                                                                        Zov jeseni

 

rujan  Đardin i more

Rujan                                                                                           Đardin i more

 

Čarolije ljeta  Jutarnji strahoovi

Čari ljeta                                                                                        Čari ljeta

 

Geneza čednosti  Burna noć

Geneza čednosti                                                              Burna noć

 

Ljeto u kadru    Zeleni vrt

Ljeto u kadru                                                                               Zeleni vrt

 

Tmuran dan  Vrelo istine

Tmuran dan                                                                            Vrelo istine

 

Ljubav i rastanak 1  Balerina sa mašnom u kosi

Rijeka rastanka                                                                    Balerina sa mašnom u kosi

 

Oni jašu Mojsije harmonike baca – II Epizoda ( Dio prvi)

 

Kota kod Drvene džamije

 

Novi dan je svanuo. Sunčan, lijep bez imalo naoblake; što bi Lenji reko kad bi htio misliti i govoriti. Naporno je to. Zvizno zvizdan kao Mojsije sebe, među rogove. Oni još ne jašu konje, samo što nisu, uvježbavaju se. Mojsije ploče sluša, čelenkom samo što po doksatu ne buba, harmoniku još kupio nije.

 

Deba je mislio da je vrlo romantičan, strastven i vrlo praktičan, ali bez smisla za realnost i uviđavnost. To je i priznavao. Oma je u to vrijeme bio vrlo nalik Debi. To znači bio je romantičan i senzibilan k'o krampa. Nije volio tuberoze, čak ni u saksijama. Mislio je da one izazivaju tuberkulozu, a tuberkuloza je zarazna.

 

Ipak odnio je tuberoze dragoj dok ona ležaše na samrti u bolnici za tubrekulnozne Podhrastovi II . Na javna mjesta, osim u kafanu Debu niko nije vodio. Jazuk. Blentovija može nešto oštroumno dobaciti i to bi Omi prikrpili do kraja života.

 

Oma u posjet poveo Dobrog da Debu mjenja i tuberoze ukrade. Debi reko da je nešto akuratan tog jutra i da ne može izać. Deba ga pita jel’ mu se to nije mogo dići. Oma pormrmlja tako nešto i bjež u kuću da se priča ne širi. Zna blentu.

 

Dakle, Dobri koji je mjenjao Debu ufuro se u njegov um i dobio ideju da bi crne tuberoze istakle, potcrtale zajedničku tugu i njeno stanje. Zato se potrudio da ih nabavi iako im nije sezona. Bavio se mišlju da nekog zamoli da ih oboji u crno i da fotoaparatom ovjekovječi Ominu tugu uz napuštajuću dragu. Strah od flekanja i neurednosti je odbacio ideju.

 

Sestra tuberozne je bila epileptičarka. Oma zamiolio Dobrog da bude uzor ponašanja, a sve ga strah da ga ovaj ne nasanka. Dobri izrazio sućut u vezi crnih tuberoza i naglasio da ih nije mogao nigdje naći iako ga je Oma zamolio. Uviđavno joj pojasnio svoja nadanje da će ona ozdraviti za godinu dvije, ako pak prije toga ne rikne,i da će do tada moći češće da uživa u njenom društvu.

 

U tom naiđe epileptičarka i Oma je predstavi .

 

– Da li je to ona epi….- sreća da po običaju Dobri, ponekad kad to treba, poput lijenog izražavao misli; kao kad ovaj blene u novu žensku pa rastegne riječi ko šmizla žvakaću. Oma ga oštro štartnu nogom, jer je želio da Berka što mirnije ode u drugi svijet i da ga napusti kako bi on mogao iskazati tugu. Tog momenta nije bio spreman na gubitak, barem dok cvijeće ne uvene. Nije želio da Dobri uobliči riječ u epileptičarku. Za divno čude, Dobri, iako ga nije bila briga za Omu, Debu i njihove seksulane opservacije i nakane, dovrši riječ:

 

– kurejka sa cvijetom u kosi što lebdi i mene blaženog traži – cereći se i hinjski gledajući u epileptičarku.

 

Ona se načisto baildisala i Dobri par mjeseci kupovao pitu boli glavnjaću u cvjetanju samo da bi ona manje u trans padala.

 

Uopšte nije bile epileptičarka nego se zbog niskog tlaka , a bome i još nečega, kao bekanka znala povalit. Dobri tlak svojski mjesecima popravljao i jošten prebacivao. Jes da je moro snižavat, pa visit, pa snizit i  potaman, tako preko nekoliko i nekoliko puta. Tlakomjer načisto poepikurio, ponekad i prokukurikao. Tlakomjernica bi cvrkutala i mater dozivala. Tada još uvijek nije recenzija o crvenom fesiću natakarena na papir.

 

Epikurejka se nije ljutila; kako bilo da bilo, godilo joj tenu i zdravlju. Pritisak se stabilizovao i sad se ko dvije bekanke zbog onog nećeg drugog povaljivala.

 

Sestra joj Berka ozdravila, možda bolesna nije ni bila. Njoj ime Tubislava bilo, ali Oma bio mišljenja da joj Berka ljepše priliči. Nekako mu se ono Tubeslavila ili pak Tubetkala nimalo nije sviđalo. Nema to nikakve veze sa tubama, slavljem i tkanjem, previše na cvijeće mirisalo. Mišljenja smo niko lud među tuberane ne bi iz čista mira pošao. Debi planove pokvarila nije “udovac” postao. Dao joj nogu.

 

Jednom, nedugo poslije one prve, vidikovačke harmonike od sto dvadeset basa, mi navratili kod onog Mulazimovića je što poslije Čička na Skrenderiji đokej bio. Ko jah'o neke ploče ili šta ti mi znamo. Mlađa raja, nije loš, htio se starijoj raji dodvoriti. Nije znao s kim ima posla. Pozvo ih na sjelo a oni butum ostali trinaest dana. Išao ih taj broj naopako. Nećko otad nikada nije trinaestu ploču navijo; jal’  bi neku žensku zovno,jal organa reda da je pušćaju.

 

Mojsije u bajku Debu pozv'o, još ga skontali nismo, kad evo ti i Ome sa Đugum Frkom i Baška Baša, mlađi brat Dobrog sa nekom raspušćenicom. Išle ga raspušćenice i starije žemnske ko Edipa majka. Možete misliti ,taj čova imo kompleks,Edipov kompleks.

 

Oma, Baša i Deba nerazdvojni bili. Dobri sa Epikurejkom,Lenji sa Sokak Kokom . Svi na prozivci, još samo Lela Jela Jelena i Herco fale. Misle biće tijesno.

 

Herco jahanje ozbiljno shvatao i sa Ibrik Lelom Jelom Jelenom, malo poviše inat kuće lijevo od Alifakovca za džokeja vježbao. Viđu jada, sad iskrsnu i treća Jelena sa četiri imena.

 

Mojsiju oko srca toplo, ona njegova Grbićka najslađa i najljepša. Neka Jelena, nek’ se skupljaju, janjad mala, mace male, al’ nijedna k'o njegova nije i biti neće.

 

Pripeko zvizdan, topi se asvalt, ženske se ne mogu naprat, tukne na sve strane, valjalo je kotu ulogovati, rashladiti, aerosolovat, asepsolat i iskoristiti.

 

Najmlađi Mulazimović starijeg brata i udatu sestru imao.Brat mu boem , loko na prazno, mezio nije i još usukaniji od mlađeg bio. A prelijepa sestra par godina nas preduhitri i majka čestita posta. Nju nismo na loš glas stigli iznijeti.

 

Sve druge u bližoj i daljoj okolici , u to vrijemo jesmo. I što je čudno nisu se ljutile. Već u redu za vodu stajale. Neka đugum,neka ibrik; a one bez pravog nauka lavor uili kantu.Misle posuđe bakarno,jal srebreno,jal limeno je ulaznica za maskenbal.

 

Nećko visok i vitak skoro k'o četiri, pet naslaganih oklagija, po koja picajzla na licu; pušio ko turčin, a pio i mezetio nije, ali stariju raju htio ne htio dobro ugostio. Dvije lijeve noge za sport imao, oca i majmu na more otpremio.

 

Majka ili otac mu turskog porijekla bili, zaboravismo koje čeljade. Da li tursko porijeklo pomoglo ili nije, ne zna se; tek otac mu mutevelija drvene džamije u tom vaktu bio. Puna kuća berićetli fasunga. Džematu te godine dobro išlo, vidjelo se.

 

Jedan od rijetkih puta što se raja u trošak nije dala, narodskog se zekata dohvatila i žao im nije , osim što ga još više nije bilo. Valja Debu i Omu nahraniti,a ni Frki ni Lenjom mane nije ,a ako Herco sa Ibrik Lelom dođe eto belaja. Bit će gladnih ili se u kupovinu po fasungu neko spremat mora.

 

Stan veliki, u kući na spratu, dovoljno prostora za akšamlije i ašik ljube. Dvorište i bašća, ne bašća džardin sa hladnjakom, merak živi, sve u travi i blještavim kadificama, đulama i cvijeću, par ašlama, nekoliko tunja, dva tri duda, hejbet ribizli, manje ogrozli i još veliki u staklu sa šadervanom hladnjak.